Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarska: Steže se obruč oko medija
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Medijska reforma u Mađarskoj bila je jedan od prvih poteza Viktora Orbana kada je njegova konzervativna stranka Fides (Fidesz) došla na vlast 2010. godine, i velika tačka sporenja sa Briselom. Mediji su stavljeni pod kontrolu, a nezavisni mediji su u veoma teškom položaju uprkos izvesnim ustupcima na koje je Orban pristao. Uoči izbora na kojima će Orban prema predviđanjima odneti ubedljivu pobedu, novinari ukazuju da se krug oko medija steže.
"Situacija je strašna. (...) Govore nam koje rečenice da napišemo i kojim redosledom", kaže jedan od zaposlenih u državnim medijima, koji je želeo da ostane anoniman.
"Sada kada se izbori približavaju još je gore", kazao je on za AFP.
"Ne mogu da pitam zvaničnike opozicije o njihovom izbornom programu, ali moram da im postavim pitanja o nedavnom skandalu", odnosno otkrivanju tajnog bankarskog računa u Austriji koji pripada jednom od potpredsednika socijalističke stranke.
Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) nedavno je ukazala na nedovoljan kapacitet političkih emisija da predstave raznolikost stavova uoči izbora 6. aprila.
Background Izbori u Mađarskoj održaće se 6. aprila, a Orban ima dobre šanse ne samo da odnese pobedu, već i da opet dobije dvotrećinsku većinu u parlamentu. Pored velike podrške građana, koja je prema istraživanjima blizu 50%, novi izborni sistem savršeno odgovara njegovom Fidesu.
Izborni sistem izmenjen je tokom sadašnjeg Orbanovog mandata i prvi put se primenjuje na izborima 6. aprila. Reformom je broj poslanika gotovo prepolovljen, sa 386 na 199, okruzi su redefinisani, drugi krug izbora je ukinut i dovoljna je relativna većina za pobedu na izborima, a građani drugih zemalja, poput Slovačke i Rumunije, mađarskog porekla, za koje se smatra da su naklonjeni Fidesu, imaju pravo glasa.
Američki politikolog sa univerziteta u Prinstonu Kim Lejn Šepele, kazala je da bi Orban mogao lako da dobije dvotrećinsku većinu u parlamentu sa manje od 50% glasova, dok je 2010. godine to učinio sa 52,7% podrške.
Glavna mera je promena okruga. Mađari će glasaiti u isto vreme za kandidata svog okruga, kojih ukupno ima 106, i za nacionalnu listu, što znači da će se 93 mesta raspodeljivati partijama koje pređu prag od 5%. Udeo okruga je povećan, jer će 53% poslanika biti izabrano sa lokalnog nivoa, u poređenju sa 46% u prethodnom sistemu, ukazuje Robert Laslo iz istraživačke organizacije Politikal kapital (Political Capital). Okruzi su, sa druge strane, redefinisani, u skladu sa time gde Orban ima veću podršku.
Glasovi na lokalu i za nacionalne liste će se, kao i ranije sabirati, ali će pobednička stranka sada dobijati i bonus koji predstavlja razliku između ukupnog broja glasova koji je dobio i broja glasova koji bi mu bio potreban za pobedu. To je "naknada za pobednika", kojom se najjači stavlja u povlašćeni položaj, a to je u ovom trenutku Fides, ukazuje Laslo.
OEBS je izneo sumnju na račun nepristrasnosti izborne komisije, koja se sastoji od sedam članova, koji su svi iz Fidesa.
Konzervaticna stranka Fides Viktora Orbana će po svemu sudeći pobediti na izborima. On je na vlasti od 2010. kada je dobio dvotrećinsku većinu u skupštini, i time odrešene ruke za promenu zakona.
Mediji su bili prvi na udaru. Novi zakoni su prinudili medije da se registruju u državnom registru, kao i da prave "uravnotežene" sadržaje, "u skladu sa ljudskim dostojanstvom". Za kažnjavanje prekršaja zadužen je Medijski savet, čijih pet članova se bira u parlamentu, i svi su iz Orbanove stranke.
Prema rečima Klarija Kovača (Kovacs), političkog novinara koji je otpušten sa javne televizije u julu 2011, nakon 13 godina rada u tom mediju, glavni urednici su nakon reforme bukvalno stajali iza leđa novinara i gledali šta pišu.
"Ukoliko to nije odgovaralo (željenoj) poruci, morali smo da krenemo ispočetka", naveo je on.
Reforma je stupila na snagu početkom 2011. godine, u trenutku kada je Mađarska preuzimala predsedavanje EU. Nakon spora sa Briselom, Orban je pristao na izvesne ustupke, posebno u pogledu zaštite izvora i internet sajtova.
Time je po Orbanovom mišljenju ovo poglavlje zatvoreno. Međutim, u EU su i dalje zabrinuti za medijski pluralizam. Prema rečima evropske komesarke Neli Krus (Neelie Kroes), EK i dalje budno motri na razvoj situacije u Mađarskoj, posebno u kontekstu izbora.
Novac kao izvor autocenzure
Privatni mediji su takođe u teškom položaju, zbog dodele državnih reklamnih ugovora, koji prema proceni nezavisnog instituta za nadzor medija Mertek čine između 10 i 15% tržišta, koje je u padu od recesije iz 2008. Ovi ugovori se sistematski dodeljuju medijima bliskim Fidesu. Ostali, poput uglednog levičarskog Nepsabadšag (Nepszabadsag) i nezavisnog radija Klubradio, po pravilu nemaju pristup ovkvim ugovorima.
"Nezavisni mediji se (finansijski) guše, to je jedan od oblika cenzure", rekao je nekadašnji novinar državnog radija Atila Mong (Attila). Njemu su se "zahvalili na saradnji" nakon što je 2010. godine održao minut ćutnje uživo u znak protesta zbog medijske reforme.
Profesor novinarstva Balas Vejer (Balasz Weyer) ukazao je i na izopačeni efekat pritisaka - autocenzuru samih novinara.
"To je psihološki element, većina želi da izbegne sukobe", rekao je on.
U takvom represivnom sistemu, nešto sobode ima na internetu, budući da su proposi za sajtove manje strogi, a primeri takvih medija su Origo, Indeks (Index) i HVG. HVG je tako u 2013. otkrio plagijat doktorske teze šefa države Pala Smita (Schmitt), koji je morao da podnese ostavku.
"Nema teme o kojoj ne mogu dap išem", tvrdi novinar tog sajta Andraš Koša (Andras Kosa).
Nezavisnost na internetu, međutim, zavisi i od finansijskog stanja vlasnika, ukazuje Mong, koji sarađuje sa sajtim istraživačkog novinarstva Atlatso (Atlatszo), što znači transparentan.
"Za uredničku nezavisnost u Mađarskoj postoji cena - manje prihoda od oglašavanja", ističe ovaj novinar.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
