Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Orban: Harizmatični lider ili diktator
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon četiri godine apsolutne vlasti, konzervativna stranka premijera Viktora Orbana će na izborima 6. aprila bez sumnje pobediti, a jedina nepoznanica je da li će dobiti dovoljan broj glasova da u parlamentu dobije dve trećine mandata. To je Orban uspeo na prethodnim izborima, što mu je omogućilo da donese veliki broj zakonskih izmena, pa čak i izmenu ustava, kojima je institucije poput centralne banke i medije stavio pod kontrolu, a zemlju okrenuo ka vrednostima koje su mu drage, poput tradicionalne porodice.
Protivnik Orbanovog Fidesa (Fidesz) je neorganizovana i bleda. Kada se pridoda i Orbanova aktivna kampanja, u okviru koje je ključno bilo sniženje računa za gas i struju za domaćinstva za ukupno 20%, prognoza je jasna - ubedljiva pobeda.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, za Orbana će glasati nešto manje od 50% glasača, dok će za savez levice na čelu sa socijalistima podržati 30%, esktremnu desnicu Jobik podržava između 15 i 18% ispitanika, a svaki peti glasač još nije odlučio za koga će glasati.
Iako se u redovima levice može čuti da rezultati istrazivanja nisu pouzdani jer, po njihovom mišljenju, Mađarska više nije demokratska zemlja. poznavaoci prilika tvrde suprotno.
Prema mišljenju nekadašnjeg člana Fidesa i jednog od autora ustava iz 1989. godine Petera Telgješija, Orbanova stranka, koju je napustio 2010. godine, dobiće oko dvotrećinske većine.
Ukoliko bi Fides dobio nešto manje od te takozvane super većine, ostaće makar privid poliičkog života jer će morati da se dogovrara sa levičarskom opozicijom, istakao je Telgješi.
Jedan od osnivača Fidesa Žolt Bajer smatra da je tajna Orbanovog uspeha delimično u tome što govori jezikom naroda i što je uspeo da se postavi "na istu talasnu dužinu" sa velikim delom mađarskog društva.
Sa podrškom od 52,7% birača, Orban je 2010. dobio dve trećine mesta u parlamentu. To mu je omogućilo da bez dogovora sa drugim strankama menja i zakone i ustav, pozicija koju je on prema mišljenju protivnika zloupotrebio da bi duboko izmenio Mađarsku bez konsultacija niti debate, koristeći kao izgovor iskorenjivanje korpcije i smanjenje duga koji je nasleđen iz kriznih godina.
Usvojio je ogroman broj zakona, 859, naspram 590 koliko je usvojio prethodni skupštinski saziv, kao i izmene ustava. Oko najznačajnijih izmena, koje ugrožavaju nezavisnost medija, pravosuđa i institucija, vodio je pravi diplomatski rat sa EU. Želeo je da izmenama okrene zemlju u pravcu vrednosti koje su mu drag, ppout hrišćanstva i tradicionalne porodice.
Iz ustava izbrisao "republika", ućutkao medije
Na samom početku mandata 2010. godine, Orbanova konzervativna vlada brzo je sprovela medijsku reformu, kojim su mediji stavljeni pod kontrolu medijskog saveta čiji članovi su bliski vlasti i doneta su striktnija pravila. Reforma je stupila na snagu 1. januara 2011.
To je bio jedan od izvora sukoba sa EU. Nakon višemesečnog trvenja, vlasti su dale izvesne ustupke, koji su ipak po mišljenju Oebs-a i stručne javnosti u Mađarskoj nedovoljne da spreče cenzurisanje i ešku situaciju u medijima.
Već 2011. godine vlada je, uz druge sporne izmene u pravosuđu i zaštiti podataka, smanjila nezavisnost centralne banke, u čijoj upravi su ljudi bliski Fidesu. Zbog ovoga su i prekinuti pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom i EU o finansijskoj pomoći Mađarskoj, koja ovoj zemlji na kraju nije ni zatrebala.
U samoj Mađarskoj prašina se digla oko novog ustava početkom 2012. godine. Reč "republika" nestala je iz naziva zemlje, a vlast Fidesa učvršćena je u svim institucijama vlasti i protivtežama.
Ovo je izazvalo i demonstracije građanskog društva, u organizaciji udruženja "Jedan milion za slobodu štampe". Desetine hiljada građana demonstriralo je ulicama 3. januara protiv "Orbanove diktature" kako su govorili, a EU je udvostručila pritisak na Mađarsku i prinudila vlasti na ublažavanje izmena.
Orbana optužuju i za antisemitizam, iako se on zvanično zalaže za "nultu toleranciju" prema ovoj pojavi. Tako je valst rehabilitovala Mikloša Hortija, saveznika Adolfa Hitlera, i neke druge antisemite, zbog čega je jedna od preživelih žrtava Holokausta i dobitnik Nboelove nagrade za mir Eli Vizel 2012. vratio državi orden u junu 2012. Nova polemika izbila je nedavno kada je jevrejska zajednica optužila vladu da u obeležavanju 70 godina nemačke okupacije i Holokausta u Mađarskoj želi da skine odgovornost sa Mađarske.
Mađarska više nije pod lupom
EU je, međutim, u prethodne dve godine smanjila pritisak na Orbana. Razlozi za to leže u dužnickoj krizi u zoni evra, ali je tome pogodovala i činjenica da je Mađarska poboljšala stanje javnih finansija i uspela 2013. godine da izađe iz procedure za prekomerni deficit.
"EU je Mađarsku napustila 2012. godine", smatra politikolog Laslo Lengjel sa Instituta za finansijsko i političko istraživanje iz Budimpešte.
"Mi smo mala zemlja, pa EU neće ništa učiniti sve dok Orbanova poltika nije zarazna", rekao je on.
Protesti unutar zemlje takođe su utihnuli. Opoziciona levica ne uspeva da se ujedini i da nametne svoj glas.
Vlada trdi da je zemlju vratila na pravi put. U 2013. ostvaren je privredni rast od 1,2% nakon recesije, nezaposlenost je smanjena na najniži nivo u prethodnih pet godina, deficit je smanjen u dozvoljene okvire do 3% bruto domaćeg proizvoda.
Njegova namera je, kako kaže, da u naredne četiri godine oživi industriju, iako je nametima na multinacionalne firme doveo do smanjenja stranih investicija.
Harizmatični lider
Viktor Orban, 50-godišnji otac petoro dece, u potpunosti je stavio pod kontrolu i svoju partiju i celu državu. U tome mu pomaže i izvesna harizma, u poređenju sa njegovim bledunjavim protivnicima.
Prema rečima Lasla Lenđela, politikologa sa Instituta za finansijsko istraživanje i politiku iz Budimpešte, Orban je "prava politička životinja" koja ne podnosi ni poraz ni osporavanje.
Ljubitelj fudbala, oženjen i otac petoro dece, podelio je mađarsko društvo na način neviđen od pada komunizma, i suzio prostor za debatu do maksimuma. Orban voli da govori u ime narorda i nacije i svaki protivnik stranke Fideš bude manje ili više proglašen za izdajnika.
Orban je bio premijer 1998. godine sa 35 godina, a na vlast se vratio 2010. godine, željan revanša nakon osam godina vlasti levica.
U doba komunizma bio je disident i čuven je po govorima protiv režima krajem 80-ih godina.
Orban tvrdi da je veliki protivnik globalizacije, a voli da govori i o kraju "ere bankara i Zapada", u korist porasta moći Azije.
U prethodne četiri godine učvrsio je vlast "na mišiće", postavljajući ljude od poverenaja na čelu svih javnih institucija, koje su do tada mogle da zakoče, ograniče ili budu protiveža vlasti. Reč je o Ustavnom sudu, tužilaštvu, revizorskoj instituciji, izbornoj komisiji, agenciji za medije, Kancelariji za zaštitu konkurencije i centralnoj banci.
Izvor: AFP
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
