Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Povlačenje države iz medija do jula 2015.
|
|
|
|
Objavljeno : 28.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Skupština Srbije će 29. jula raspravljati o paketu medijskih zakona - o javnom informisanju, javnim medijskim servisima i elektronskim medijima. Nezavisno udruženje novinara Srbije kritikovalo je vlasti što zakone donose po hitnom postupku, ocenivši da se time onemogućava i kvalitetna skupštinska rasprava. Zakonima je predviđeno da se, sa izuzetkom javnih medijskih servisa RTS i RTV, svi mediji u državnom vlasništvu privatizuju do sredine 2015. godine, da država medijske sadržaje od javnog interesa finansira kroz projekte, kao i da se omogući uvid u iznose koje je država odobrila pojedinačnim medijima. Za finansiranje RTS i RTV predviđeno je uvođenje takse u iznosu do 500 dinara mesečno koju će plaćati svi građani, a predviđena je i promena regulatornog tela za elektronske medije, odnosno osnivanje novog tela umesto RRA.
Skupštinski odbor za kulturu i informisanje prihvatio je 28. jula u načelu ta tri zakona na sednici kojoj je prisustvovao ministar kulture Ivan Tasovac. Vlada je predloge zakona, nakon konsultacija sa Briselom, usvojila na sednici 27. jula.
Zakonima je, posle dugog odlaganja, predviđeno da se država povuče iz vlasništva u medijima i da se uspostavi transparentan sistem finansiranja medija državnim novcem, kao i da se omogući uvid javnosti u vlasništvo nad medijima.
Prema podacima koje je izneo državni sekretar za medije Saša Mirković, do jula 2015. godine trebalo bi da bude privatizovan 81 medij, odnosno 6 do 7% od registrovanih medija.
Kako je predviđeno Zakonom o javnom informisanju, odnosno krovnim medijskim zakonom, ukoliko inicijativa za privatizaciju nije već podneta, to mora da se učini najkasnije 30 dana od stupanja na snagu tog zakona, dok je rok za odluku o metodu privatizacije 90 dana od pokretanja inicijative.
Rok za prodaju je 1. jul 2015, pri čemu bi kupac trebalo da garantuje očuvanje medijske delatnosti najmanje pet godina. Ako prodaja ne uspe, akcije će biti ponuđene zaposlenima. U slučaju da oni tu ponudu odbiju, medij se gasi.
Predviđeno je da su jedini mediji koji mogu da ostanu u državnom vlasništvu javni medijski servisi, RTS i RTV, koji će se finansirati iz takse. Njena visina će biti utvrđena do kraja juna 2015. godine, a ne sme biti viša od 500 dinara. Kako je predviđeno Zakonom o javnim servisima, od takse naplaćene u Vojvodini 70% će ići RTV-u a 30% RTS-u.
Projektno finansiranje, zvaničnici da trpe kritike
Veliki uticaj na medijsko tržište trebalo bi da ima i uspostavljanje transparentnog trošenja državnog novca u medijima, s obzirom na to da se on sada troši bez jasnih pravila i kontrole, što otvara mogućnost za pritiske i uticaj pogotovo s obzirom da državni novac čini veliki deo sredstava kojima raspolažu mediji.
Predlogom Zakona o javnom informisanju predviđeno je da se državni novac za medije raspodeljuje na osnovu projekata koji će omogućiti sadržaje od javnog interesa. Zakonom je predviđeno i da država odnosno lokalna samouprava sufinansiraju informisanje na manjinskim jezicima.
Pored toga, predviđeno je da u registar medija budu uneti i podaci o novcu koji je medij dobio od države, državnih institucija, lokalnih samouprava, organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja i svih organizacija koje je osnovala ili finansira država ili lokalna samouprava.
Registar bi trebalo da garantuje i jasan uvid u vlasništvo nad medijima, budući da je predviđeno da se prikažu podaci o svima koji direktno ili indirektno imaju više od 5% udela u mediju, kao i o tome u kojim još glasilima te osobe ili organizacije imaju udeo.
Pravilima o zaštiti konkurencije u medijima predviđeno je da se ne sme objedinjavati vlasništvo nad štapanim medijima čiji ukupni udeo bi prelazio 50% u tiražu u Srbiji, odnosno u elektronskim medijima čiji udeo i premašio 35% ukupne gledanosti odnosno slušanosti u zoni pokrivanja.
Zakon o informisanju garantuje slobodu informisanja, odnosno zabranu cenzure. On sadrži i načela prava javnosti da bude obaveštena o pitanjima od interesa za javnost, prava na dostupnosti podataka o medijima, o zaštiti medijskog pluralizma, a predviđeno je i da nosioci javnih funkcija moraju da budu spremni na kritike svog rada, bez obzira da li se zbog tih kritika osećaju lično povređenim.
"Kako bi se osigurala nesmetana komunikacija između građana i političara, i to u cilju javne kontrole njihovog rada, predviđene su odredbe o tome da su te ličnosti dužne da trpe iznošenje kritičkih mišljenja", navodi se u obrazloženju zakona.
Predviđeno je i da novinar ima pravo da zaštiti svoj izvor, osim podataka koji se odnose na krivično delo za koje je zaprećena kazna od najmanje pet godina zatvora.
Definisan je i javni interes u informisanju, koji podrazumeva objektivno i nepristrasno informisanje, informisanje na srpskom jeziku i na jezicima manjina, informisanje inostrane javnosti na stranom jeziku ukoliko je to od interesa za Srbiju, informisanje osoba sa invaliditetom i manjina, kao i produkcija sadržaja kojima se podstiču razvoj iobrazovanje.
Reforma RRA
Kada je reč o predlogu Zakona o elektronskim medijima, najveća izmena je transformacija Republičke radiodifuzne agencije (RRA) u Regulatorno telo za elektronske medije. Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne pružiocima medijskih usluga, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije.
Dozvolu za emitovanje programa će Regulatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme ako utvrdi neregularnosti. Dozvola se moža oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i trajno.
Oduzimanje dozvole predivđeno je i ako se ustanovi da neki medij ima monopol, odnosni krši načelo medijskog pluralizma.
Predlogom zakona, predviđa se da pružaoci medijskih usluga mogu da budu javni servisi, komercijalni pružaoci usluga i civilni sektor. Predviđeno je i da vlasnici neće moći da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.
Regulator je ovlašćen i da predloži Vladi Srbije i novu medijsku strategiju za elektronske medije.
Kako je navedeno u obrazloženju zakona, osnovni razlozi za njegovo donošenje jeste ubrzan tehnološki razvoj u oblasti elektronskih medija i usklađivanje s procedurama i standardima Evropske unije.
"Nova tehnička dostignuća podrazumevaju i da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru, pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast", navodi se u obrazloženju.
Više od 40 hitnih zakona
U javnosti su do sada zakoni kritikovani pre svega zbog toga što se usvajaju po hitnom postupku, što je slučaj sa već oko 45 zakona i zakonskih izmena koje je donela ova vlada, a od kojih su neki, poput medijskih zakona i zakona o radu i stečaju, od šireg interesa za stanovništvo
Državni sekretar Saša Mirković rekao je povodim tih kritika da su je kada je reč o medijima podrobno analizirana situacija godinama unazad i da su predloženi medijski zakoni rezultat Medijske strategije usvojene septembra 2011. godine
"Bilo je nekoliko javnih rasprava, za svaki od ovih zakona je održana javna rasprava, sve što je rađeno, rađeno je u transparentnoj proceduri, postojale su radne grupe, čak je Minstarstvo kulture i informisanja bilo pohvaljeno od Transparentnosti Srbije za proces sprovođenja javne rasprave o zakonu o elektronskom medijima koji će biti preduslov za proces digitalizacije koji treba da se sprovede do 17. juna 2015. godine", rekao je Mirković.
On je poručio i da je sve usaglašeno sa Evropskom komisijom.
NUNS smatra da nema razloga za hitan postupak i da se na ovaj način ne ostavlja dovoljno vremena da se poslanici i zainteresovana javnost upoznaju sa rešenjima iz predloga Zakona o javnom informisanju, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim servisima.
"Na ovaj način se bitno smanjuje mogućnost da se u parlamentu, podnošenjem amandmana, poboljšaju ponuđena rešenja", navodi se u saopštenju.
Izvor: S.V. i Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
