Kašnjenje u sprovođenju medijskih reformi i neizvesno povlačenje države iz medija ugrožavaju javni interes u oblasti informisanja, povećavaju neravnopravnost među medijskim kućama i ugrožavaju i sam opstanak nezavisnih i privatnih medija, ocenjeno je 4. jula na skupu o reformi javnog informisanja. Na skupu je upozoreno da medijska udruženja nakon raspuštanja Medijske radne grupe više nemaju mogućnost da prate i utiču na dalji tok tog reformskog procesa. Ocenjeno je da država finansiranjem medija iz budžeta profiliše medijsku scenu i utiče na kreiranje medijskog sadržaja.
Na skupu "Reforma javnog informisanja: prolazno vreme" u Beogradu, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije, predsednik Asocijacije medija Zoran Sekulić ocenio je da ne treba govoriti o "prolaznom", već o "zaustavnom vremenu" jer je još 2011. godine bilo predviđeno da se novi medijski zakoni usvoje do marta ove godine.
Sekulić je dodao da su glavne posledice tog kašnjenja odlaganje povlačenja države iz medija i neizvestan početak projektnog finansiranja rada medija.
"Reforma kasni, njen dalji tok je neizvestan, a medijska udruženja (nakon raspuštanja Medijske radne grupe) više nemaju mogućnost da prate i utiču na dalji tok tog procesa... Sve i da dobijemo najbolje zakone, pitanje je ko će to od medija dočekati jer su razmere krize tolike da možemo da pričamo samo o pukom preživljavanju", upozorio je Sekulić.
Profilisanje medija finansiranjem iz budžeta
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović rekao je da država raspodelom novca za medije zapravo profiliše medijsku scenu i utiče na kreiranje medijskog sadržaja, čime se građanima nude kontrolisane informacije, a država pojačava uticaj na informisanje.
Obradović je podržao zahteve da se ispita kako se državni novac odlivao u marketinške agencije za koje se pretpostavlja da imaju veze sa Draganom Đilasom, Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstićem, ali je dodao da se te stvari nisu mnogo promenile ni nakon prošlogodišnje promene vlasti.
Kao argument za svoju tvrdnju, Obradović je rekao da je prihod marketinške agencije "Blok i konekt", u kojoj je nekada bio zaposlen prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, i za koju se veruje da je bliska Srpskoj naprednoj stranci, 2012. godine povećan sa 11 miliona u 2011. na više od 500 miliona dinara.
Šefica medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji Dragana Nikolić Solomon rekla je da odugovlačenje u sprovođenju reforme povećava agoniju srpskih medija koja se često završava gašenjem medijskih kuća.
Po njenim rečima, u uslovima u kojima država finansira neke medije, neminovno je da propadnu one nezavisne kuće koje kritički sagledavaju društvenu stvarnost, zbog čega je neophodno da se pređe na model projektnog finansiranja.
"Država u toj situaciji više neće moći da finansira svoju agenciju koja na tržištu radi isto ono što i privatne agencije jer se tako guši slobodna konkurencija", rekla je ona.
Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić ocenio je da je ekonomska kriza dovela do tačke da mogu da opstanu samo mediji koji dobijaju novac iz budžeta - bilo da se radi o republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, što dovodi do toga da se novac ne troši za projekte koji predstavljaju javni interes, već za one koji odgovaraju nečijem političkom interesu.
"Cilj je promena sistema u kojem se novac dodeljuje iz politčkih razloga, i tu nije toliko bitno da li su mediji u privatnom ili državnom vlasništvu", rekao je Janjić i naveo da je samo tako moguće stvoriti ravnopravne uslove na medijskom tržištu.
Rok za privatizaciju istekao još 2007.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković podsetio je da je rok za prelazak svih medija u privatno vlasništvo istekao još 2007. godine, ali je politička realnost da se to još nije dogodilo.
On je upozorio da će, nakon raspuštanja Medijske radne grupe, ministar kulture Bratislav Petković i njegov pomoćnik Dragan Kolarević snositi političku odgovornost za sadržaj medijskih zakona koji će uskoro biti pred Vladom Srbije.
Istraživač u Centru za sociološka istraživanja Jovanka Matić je rekla da nije dovoljno samo ukinuti državno vlasništvo nad medijima, već treba i sprečiti da se raspodelom novca obezbedi takozvana "meka cenzura" medijskog sadržaja.
Ona je, međutim, ocenila da mediji snose veliki deo krivice za sadašnje stanje jer su bili razjedinjeni, pasivni, spremni da reklame predstavljaju kao rezultat novinarskog rada i da sklapaju klijentelističke odnose sa političarima, čime su izgubili poverenje građana.
"Mediji su nekada bili moćna i progresivna sila ovog društva. Imali su publiku koja je bila spremna da se žrtvuje za njih i trpi suzavac i batine. Danas nema nikoga ko je za njihovo funkcionisanje spreman da izdvoji vrednost tri paklice cigara. O tome kako je došlo do toga, nema istraživanja", rekla je Matić.
Ona se, takođe, zauzela za uvođenje medijske pismenosti u obrazovni sistem.
EurActiv Srbija
Reforma kasni, ugrožen opstanak medija 
