Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od klimatskih promena će više stradati Grci i Italijani nego Sirijci
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od posledica klimatskih promena 2050. umreće više Italijana i Grka nego Sirijaca s obzirom da će visoke temperature uticati na useve i poremetiti snabdevanje hranom, pokazalo je istraživanje čije je rezultate 3. marta objavio medicinski časopis Lanset (The Lancet). Prema istraživanju, u svetu bi 2050. zbog posledica klimatskih promena, poput težeg pristupa hrani i neuhranjenosti, moglo da umre više od pola miliona ljudi, dok bi bez klimatskih promena i uz veću dostupnost hrane moglo da se sačuva 1,9 miliona života.
Prema istraživanju čije delove je objavio portal EurActiv.com, 124 Grka na milion stanovnika umreće u 2050. zbog posledica klimatskih promena i Grčka će biti treća najteže pogođena zemlja u svetu u odnosu na broj stanovnika, iza Kine i Vijetnama.
U Siriji će, prema predviđanjima, 2050. od rizika povezanih sa klimatskim posledicama umreti 320 ljudi, što je 840 manje nego u Grčkoj.
I druge članice EU, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju imaće veći broj umrlih od Sirije i to po broju i u odnosu na broj stanovnika. Poljska, Španija, Portugalija, Holandija, Belgija i Luksemburg bi takođe trebalo da gore prođu od Sirije, ali i od zemalja poput Libije i Konga.
U Italiji, koja je na 12. mestu liste 155 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, od posledica klimatskih promena umreće 4.630 ljudi.
Francuska je na 23. mestu sa projekcijom 1.960 umrlih 2050, Britanija 26. sa 1.510 umrlih, Rumunija 30. sa 1.330 umrlih, Nemačka 34. sa 1.200, Grčka 36. sa 1.160 umrlih od posledica klimatskih promena.
Nemačka, Francuska i Britanija su pri vrhu liste po ukupnom broju umrlih jer imaju mnogo stanovnika, ali su na listi znanto niže rangirane kada je reč o broju umrlih u odnosu na broj stanovnika.
Po broju umrlih u odnosu na broj stanovinika, Grčka je treća, Italija na 7. mestu a Rumunija na 8. mestu, Francuska je na 56. mestu, Britanija na 68. a Nemačka na 83. mestu.
Istraživanje kojim je rukovodio doktor Marko Springman iz Programa Oksford Martin za budućnost hrane Univerziteta u Oksfordu, pokazalo je da će klimatske promene toliko poremetiti snabdevanje hranom da će u svetu 2050. umreti oko pola miliona ljudi.
U istraživanju se navodi da bi 2050. zbog klimatskih promena moglo da umre 529.000 osoba, dok bi se bez klimatskih promena i sa dostupnijom hranom i većim konzumiranjem hrane sprečilo 1,9 miliona smrti.
Od ukupnog projektovanog broja umrlih u svetu 2050. zbog posledica klimatskih promena, gotovo polovina, odnosno 247.910 ljudi, umreće u Kini i udeo umrlih u broju stanovnika biće 230 na milion Kineza.
Ovo je prvo takvo istraživanje o uticaju klimatskih promena na vrstu ishrane i težinu tela koje sadrži i procenu broja umrlih zbog posledica klimatskih promena 2050. u 155 zemalja.
Promene u dostupnosti i unosu hrane odraziće se na rizične faktore u vezi sa vrstom ishrane i težinom, poput pothranjenosti zbog manje dostupnosti voća i povrća ili mesa.
U Sredozemlju usevi će biti teško pogođeni klimatskim promenama, ali će i zemlje u drugim delovima sveta trpeti zbog zavisnosti od uvoza iz tih i drugih zemalja izloženih klimatskim promena.
Istraživanje je pokazalo da bi, ako se ne preduzmu koraci da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, klimatske promene mogle da za trećinu smanje očekivano povećanje dostupnosti hrane 2050.
To bi dovleo do prosečnog smanjenja dostupnosti hrane po osobi za 3,2% (99 kalorija dnevno), unosa voća i povrća za 4% (14,9 grama dnevno) a konzumiranje crvenog mesa za 0,7% (0,5 grama dnenvo).
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
