Globalno zagrevanje dovodi u pitanje opstanak nekih vrsta leptira u Velikoj Britaniji, koje bi mogle da izumru do 2050. godine. Ova pretnja nadvila se i nad leptire drugih evropskih zemalja, a u zemljama sa toplijom i sušnijom klimom od britanske ovaj rizik je i veći, upozorili su naučnici. Odumiranje leptira ne predstavlja samo estetski gubitak. Ovi insekti se hrane voćnim nektarom i oprašivači su.

Naučnici su proučavali uticaj suša na 28 vrsta leptira, a posebna pažnja posvećena je veoma ozbiljnoj suši 1995. godine.

Pokazalo se da je šest vrsta, odnosno više od petine uzorka, veoma osetljivo na sušu.

Među ugroženima su veliki kupusar, koji je široko rasprostranjen ali nije omiljen među vrtlarima jer njegova gusenica voli kupus, mali kupusar i žiličasti kuusar. Tu je i braonkasti leptir iz šume zlatni okaš.

Naučnici su podatke koje su dobili uparili sa različitim scenarijima globalnog zagrevanja, prema kojima će se povećati broj naleta suše.

Obnavljanje koridora bolje od stvaranja rezervata

Ukoliko se emitovanje gasova sa efektom staklene bašte nastavi nepromenjenim tempom, već 2050. godine došlo bi do osetnog istrebljenja leptira podložnih suši, ističe se u studiji koja je objavljena u reviji Nejčer klajmat čejndž (Nature Climate Change, odnosno priroda klimatske promene). Verovatnoća opstanka tih vrsta nakon 2050. je „ravna nuli“.

„Povećanje verovatnoće opstanka tih vrsta na više od 50% do 2100. moguće je isključivo“ ukoliko se ispune sledeća dva uslova - globalno zagrevanje ograniči na 2 stepena Celzijusa i obnovi polu-prirodno stanište za leptire.

Međunarodna zajednica je 2009. godine postavila cilj da ograniči povećanje temperature na 2 stepena Celzijusa u odnosu na doba pre industrijske revolucije. Taj cilj je osnovna tačka velike konferencije o klimi koja će se u decembru održati u Parizu.

Ukoliko bi se obnovila staništa leptira, koja su iscepkana zbog poljoprivrede i urbanizacije, to bi moglo da smanji gubtike u slučaju ozbiljne suše i da olakša oporavak, navodi se u studiji.

Istraživači ističu prednost ponovnog uspostavljanja koridora za te insekte, koji bi im omogučili da se kreću iz jedne zone u drugu, u odnosu na stvaranje neke vrste rezervata.

Opasnost i veća u toplijim zemljama

Velika Britanija nije jedina zemlja u kojoj su leptiri ugroženi.

„Mislimo da se naši rezultati mogu primeniti u nekim regionima Severne Evrope i Amerike koji na sličan način intenzivno koriste zemljište i za koja važe slična predviđanja o zagrevanju poput Velike Britanije, izjavio je za AFP koautor studije Tom Oliver.

„Uticaj suše bi mogao da bude mnogo ozbiljniji u drugim zemljama, koje su već toplije i sušnije“, rekao je ovaj istraživač Centra za ekologiju i hidrologiju u Valingfordu na jugu Velike Britanije.

Nestanak leptira ne bi bio loš samo zbog estetike. Ovi insekti se u odraslom dobu hrane nektarom cveća i spadaju u oprašivače.

Leptiri su dugo pod nadzorom i neka su vrsta predvodnice koja će pružiti informacije o tome šta se može dogoditi drugim tipovima insekata, kazao je Tom Oliver.

„Verovatno je da su i neke vrste vilinih konjica, pčela, tvrdokrilaca takođe osetljive na sušu“, ocenio je on.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Okeani ugroženi ako je zagrevanje iznad 2 stepena
  
• 

  Vesti

  : Autoput za pčele u Oslu
  
• 

  Vesti

  : U SAD nestalo više od 40% kolonija pčela
  
• 

  Vesti

  : Ugroženi bumbari u Evropi
  
• 

  Vesti

  : IPCC: Mnogi rizici globalnog zagrevanja