Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ekološko licemerje Norveške
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Norvešku optužuju za ekološko licemerje jer je među liderima u svetu po korišćenju ekoloških energija i po donacijama međunarodnim inicijativama za očuvanje klime, a istovremeno pruža veliku podršku svojoj naftnoj industriji.
Norveška, naime, želi da se otarasi automobila na benzin, planira da do 2030. godine postane zemlja koja će emitovati samo onoliko ugljen dioksida koliko i neutrališe merama koje preduzima i troši milijarde da pomogne siromašnim zemljama da smanje emisije. U isto vreme, sve više istražuje Arktički okean kako bi pronašla još nafte i gasa.
"Znamo da je to paradoksalno. Dobro živimo od nafte i gasa. Ali nijedna zemlja nije učunila više nego Norveška da podrije industriju gasai nafte", naveo je norveški ministar za energetiku i klimu Vidar Helgesen.
Ova planinska skandinavska zemlja od pet miliona stanovnika rastrzana je između ambicije da postane svetski lider u borbi protiv klimatskih promena i svesti da je njeno blagostanje povezano sa zavisnošću sveta od fosilnih goriva.
Ova protivrečnost posebno upada u oči u Stavangeru, norveškoj prestonici nafte. Ovaj grad na zapadnoj obali je čvorište pomorske proizvodnje nafte, koja je ovoj zemlji donela položaj osmog najvećeg izvoznika nafte i trećeg najvećeg izvoznika prirodnog gasa. Norveški fond koji se puni od prihoda od nafte vredan je 875 milijardi evra i najveći je državni investicioni fond u svetu. Nafta i gas čine 40% norveškog izvoza.
Međutim, veoma mali deo fosilnih goriva koji se proizvede u Norveškoj tu se i troši. Kao i u ostatku zemlje, skoro sva energija Stavangera dolazi iz hidropotencijala.
Reke tesla vozila koje po ulicama Stavangera voze radnici u naftnoj industriji takođe svedoče o štedrim subvencijama vlade u tržište vozila na struju. Na električna vozila ne plaća se uvozna carina, porez na prodaju je za četvrtinu niži nego za prodaju konvencionalnih vozila, a putarina se uglavnom ne plaća.
U Norveškoj električna i hibridna vozila čine oko 29% prodatih novih vozila, a vlada je u junu zvnanično postavila cilj da se taj udeo do 2025. poveća na 100%.
Poslanici u Norveškoj su u junu postavili cilj da ta zemlja 2030, dve decenije pre roka, postane zemlja koja će sav ugljen dioksid koji emituje neutralisati merama za njegovu apsorpciju, takozvana ugljenično neutralna zemlja.
U inostranstvu ekologija, u zemlji nafta i gas
Norveška je i među najvelikodušnijim donatorima za međunarodne inicijative za očuvanje prašuma, koje upijaju deo emitovanog ugljen dioksida i time pomažu borbi protiv kklimatskih promena. Već je potrošila milijardu dolara na očuvanje drveća u Brazilu i obavezala se da će izdvajati do 350 miliona dolara na očuvanje drveća na mestima poput Indonezije i Gvajane.
Norvešku međutim optužuju za ekološko licemerje, jer se u inostranstvu razmeće ekološkim projektima dok domaćim naftnim i gasnim kompanijama dozvoljava da emituju sve veće količine ugljen-dioksida u atmosferu. Planovi za takozvanu ugljeničnu neutralnost podrazumevaju i plaćanje za smanjenje emisija u inostranstvu.
Norveška je zapravo među malobrojnim zapadnim zemljama čije emisije ugljen dioksida su povećane u 2015, pre svega zbog toga što njena sve starija naftna polja u Sevrnom moru iziskuju sve više energije kako bi se iskoristile osiromašene zalihe.
"Oduvek je plan bio da se kupuju dozvole za emisije koje će nam omogučiti da kao zemlja i dalje zagađujemo", ukazuje predsednik norveškog ogranka ekološk e organizacije Prijatelji zemlje (Friends of the Earth) Lars Haltbreken (Haltbrekken).
On navodi da zato ne smatra ugljeničnu neutralnost za najznačajniji faktor u borbi protiv klimatskih promena jer omogućava da se kupuju dozvole za emisije umesto da se zagađenje realno smanji. EU će u naredne dve godine uspostaviti i ciljeve za smanjenje emisija, ali Norveška, koja nije članica EU, i dalje će moći da trguje dozvolama za emisije sa evropskim susedima kako bi ispunila kvotu.
Neprekidno istraživanje nafte uz državne subvencije
Ekološki aktivisti ukazuju i na dozvole za istraživanje u novom delu norveškog Akrktika, koje je u maju dobilo 13 naftnih kompanija. Protivnici smatraju da tehnologija za bezbedno istraživanje u tako zabačenim područjima nije dovoljno isprobana i tvrde da bi u situaciji kada cene nafte padaju nafta iz Arktika bila isuviše skupa bez obilnih subvencija Norveške. Iako porez na naftu i gas proizvedenu u norveškim vodama iznosi 78%, kompanije mogu da potražuju isti toliki povraćaj na ime troškova za istraživanje.
"Apsolutno to smatramo subvencijom", navodi politička savetnica ekološke grupe Belona (Bellona) Elen Vizet (Ellen Viseth).
Ona navodi da je Barencovo more severno od Norveške već jedno od najskupljih mesta u svetu za proizvodnju nafte.
"Cena i rizik to čine neisplativim. Ali norveška vlada daje veliku podršku naftnoj i gasnoj industriji. Naftne kompanije ne preuzimaju veliki rizik, a imaju ogromnu dobit", navodi Vizet.
U poslednjem krugu dodele prava za istraživanje dozvole su dobili i državna norveška kompanija Statojl (Statoil), kao i firme Ševron (Chevron) i Konoko Filips (ConocoPhillips).
Norveška je u junu kao jedna od prvih zemalja ratifikovala Pariski sporazum o kolomatskim promenama čiji cilj je da se globalno zagrevanje zadrži na ispod dva stepena celzijusa u poređenju sa periodom pre industrijske revolucije.
Ekološki aktivista Haltbreken smatra da bi doprinos Norveške, ukoliko ne podrazumeva smanjenje nafte i gasa, bio besmislen, ali se ministar energetike i ekologije Helgesen s tim ne slaže.
"Živimo u vreme ogromnih energetskih promena. Želimo da učestvujemo u elektrifikaciji, bioenergetici, hidropotencijalima i svim drugim zelenim energijama. Ali Norveška ima najčistiju fosilnu energiju u svetu i dok su svetu potrebni nafta i gas mi ćemo ih pružati"; navodi norveški ministar.
Izvor: AP
Foto: Free images
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
