Reforma tržišta emisija ugljen-dioksida (CO2) u EU mogla bi da znatno poveća troškove industrije čelika posle 2020, što Evropska komisija želi da ublaži jeftinijom energijom i tehnologijom skupljanja i skladištenja ugljenika. U Evropskoj komisiji navode da problemi industrije čelika u Uniji ne potiču od troškova zbog emisija CO2 već zbog kineske proizvodnje čelika i visoke cene energije. Nedavno istraživanje je pokazalo da je sektor čelika čak profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju zbog pada proizvodnje.

Čeličane u EU kao i drugi industrijski sektori od 2005. nastoje da smanje emisije CO2 u okviru evropskog Sistema trgovine emisijama (ETS). Proizvodnja čelika kao legure gvožđa i ugljenika, koja se bazira na uglju izvor je emisije velikih količina CO2. Industrija čelika je sa 160 miliona tona ugljen-dioksida godišnje najveći emiter CO2 u industriji u EU. U EU radi 437 visokih peći a kada se ubroje i topionice taj broj iznosi 620.

ETS je u protekloj deceniji postao za tu industriju izvor prihoda a ne finansijsko opterećenje, zbog zatvaranja visokih peći u Evropi i smanjenja proizvodnje u drugim čeličanama. Ovaj fenomen se pripisuje ekonomskoj krizi i ne odnosi se samo na sektor čelika. Sličan trend se primećuje i u drugim industrijama sa visokom emisijom gasova poput industrije cementa i petrohemije.

Prema studiji koju je u martu objavila konsultantska kuća za pitanja životne sredine CE Delft, sektor čelika je profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju u nekim zemljama i više cene čelika u koje su uključeni troškovi zbog emisije CO2.

Prilike se međutim razlikuju od zemlje do zemlje. Između 2008. i 2014, francuski proizvođači čelika nisu dobijali višak kvota već su morali da kupe dodatnih 11 miliona tona da bi mogli da te godine emituju ukupno 136 miliona tona CO2.

U Velikoj Britaniji sektor je emitovao znatno manje CO2 nego što se očekivalo. Ne samo da čeličane nisu morale da plate za emisije CO2 već su uspele i da prodaju višak kvota na tržištu emisija. Prema procenama CE Delft, britanska industrija čelika je zaradila 163 miliona evra prodajom neiskorišćenih kvota u tom periodu.

Zabrinutost zbog reforme ETS-a

Industriju, međutim, očekuju teža vremene s obzirom na planove za reformu ETS-a, koju je Evropska komisija predstavila u julu 2015. Reforma, o kojoj se vodi žestoka debata, predviđa godišnje smanjenje kvota koje se besplatno dodeljuju energetski intenzivnim industrijama. Prema ovom predlogu, besplatne kvote će postati stvar prošlosti i većina kvota će se prodavati na aukcijama najboljem ponuđaču.

Istraživanje koje je sprovela konsultantska kuća Ekofis za potrebe evropskog udruženja proizvođača čelika Eurofer, pokazalo je da bi sektoru posle 2020. mogle da nedostaju kvote što bi dovelo do naglog skoka cene poizvodnje. Taj nedostatak bi mogao da dostigne 31% emisija CO2 u 2021. i da dalje poraste na 48% do 2030, što bi industirju koštalo ukupno 26,1 milijardu evra u periodu od 2021. do 2030, navodi Eurofer.

Industrija procenjuje da će joj ukupno reformisani ETS povećati troškove proizvodnje čelika za 28 evra po toni.

Međutim, ne slažu se svi sa tim projekcijama. Nevladina organizacija Sendbeg je osporila podatke Eurofera navodeći da je predviđeni rast proizvodnje od 5% do 2020. suviše ambiciozan. Ta organizacija je ukazala da Ekofer nije uzeo u obzir i višak kvota za CO2 kojima industrija sada raspolaža, a što bi moglo da joj pomogne u smanjenju budućih troškova.

Skupljanje i skladištenje CO2 još samo teorija

Evropski komesar za klimu Migel Arijas Kanjete je na javnom slušanju pred Odborom za životnu sredinu Evropskog parlamenta u aprilu istakao da glavni razlog za težak položaj evropske industrije čelika nije cena ugljenika u Evropi.

Evropska industrija čelika se suočava sa problemima uglavnom zbog kineske proizvodnje čelika, kao i visoke cene energije u EU, protiv čega Unija nastoji da se bori stvaranjem energetske unije, rekao je Kanjete.

On je dodao da Evropska komisija vidi u tehnologiji skupljanja i skladištenja ugljenika (CCS) moguće rešenje za industriju čelika na duže staze.

Tu mogućnost je ispitala kompanija ArselorMital kroz svoj projekat "Ulkos" (Ulcos) u francuskoj oblasti Lorena. Od projekta se odustalo 2012. mada kompanija tvrdi da je samo privremeno obustavljen.

Na nivou EU postoji mehanizam podrške projektima za CCS u vidu programa NER 300 koji se u teoriji finansira od prodaje kvota CO2. Međutim, program ne stoji baš najbolje i većina projekata je otkazana zbog nedostatka sredstava.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ima li spasa za evropsku industriju čelika
  
• 

  Vesti

  : Članice EU: Evropskoj industriji čelika preti kolaps
  
• 

  Vesti

  : Usvojen globalni sporazum o klimatskim promenama
  
• 

  Vesti

  : Zapadni Balkan kaska za EU u ciljevima za CO2
  
• 

  Intervju

  : Neambiciozan plan Srbije za smanjenje zagađenja