Island je na prvom mestu na listi od 188 zemalja po zdravstvenom stanju stanovništva, a Srbija je zauzela 65. mesto, pri dnu evropskih zemalja. Nemačka je na 15. mestu, Italija na 20, Austrija na 31, Hrvatska na 42. a Crna Gora na 51. mestu. Zemlje su rangirane po 33 pokazatelja uključujući rasprostranjenost nekih bolesti, pušenja, alkohola, higijeni, ali i riziku od smrti nasilnim putem.

U studiji objavljenoj u britanskom medicinskom žurnalu Lanset (Lancet) prati se napredak zdravstvenih pokazatelja povezanih sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Studiju je sproveo američki Institut za merenja i procenu zdravlja (IHME) iz Sijetla, a finansirala fondacija Bil i Melinda Gejts (Bill & Melinda Gates).

Pokazalo se da je u svetu ostvaren napredak u pogledu smanjenja smrtnosti majki i beba i pristupu kontracepcijii. Tako je više od 60% zemalja dostiglo planirani cilj smanjenja smrtnosti majki (manje od 70 preminulih na 100.000 živorođene dece) i dece (25 smrti na 1.000 živorođenih).

Ciljevi u domenu borbe protiv gojaznosti dece, bračnog nasilja i zloupotrebe alkohola su još daleko, a nijedna zemlja nije uspela da u potpunosti eliminiše bolesti poput tuberkuloze.  

Smanjen je broj ljudi koji su izloženi zdravstvenom riziku zbog kvaliteta vode i loših higijenskih uslova, a veliki broj zemalja je povećao pristup osnovnim zdravstvenim uslugama poput antiretroviralne terapije za virus HIV i mreža za komarce u cilju borbe protiv malarije.

Srbija na začelju Evrope

Srbija se nalazi na 65. mestu, iza najvećeg broja evropskih zemalja. U regionu iza Srbije su Bugarska (67. mesto) i BiH (73).

Konkretno, Srbija je najniže ocenjena za ispunjene potrebe žena do 49 godina za modernim načinima kontracepcije, gde je dobila ocenu 37 od 100. Ovo je problem celog regiona, pa je Makedonija dobila 17 poena, Albanija 10, Hrvatska 34 a Crna Gora 31.

Problemi su i stopa smrtnosti kao posledica prirodnih sila, gde je dobila ocenu 40. Ovaj pokazatelj se meri u kontekstu cilja Ujedinjenih nacija da se poboljša položaj, poput stambenih uslova, najsiromašnijih slojeva stanovništva.

Ocenu ispod 50 na skali od 0 do 100 Srbija je dobila i za stopu samoubistava (44), pušenje (43), kao i higijenu, odnosno udeo ljudi koji nemaju adekvatnu higijenu, odnosno ne peru ruke vodom i sapunom (43 poena). Sa druge strane, Srbija je u „zelenoj zoni” u pogledu dostupnosti kanalizacije, kao i smrtnosti zbog neadekvatnog pristupa vodi i kanalizaciji, gde je dobila 85 poena.

Dobru ocenu dobila je i po pokrivenosti univerzalnom zdravstvenom zaštitom (89).

U izuzetno dobroj poziciji je i po neadekvatnoj uhranjenosti dece – po nedovoljnom razvoju usled neuhranjenosti dobila je ocenu 91, po neuhranjenosti 87, a nešto  lošija je po prekomernoj uhranjenosti dece – 65, što je i dalje izuzetno dobar rezultat u poređenju sa bolje rangiranim evropskim zemljama.

Deo indikatora zavisi i od geografskih i geopolitičkih okolnosti, te je Srbija kao i druge zemlje ovog podneblja dobila maksimalan broj poena za mali rizik od izloženosti stanovništvu ratnim sukobima, i pokazatelje o malariji i zanemarenim tropskim bolestima.

Iz izveštaja  proističe da bi Srbija trebalo da unapredi i situaciju sa zagađenošću vazduha sitnim česticama  do 2,5 mikrona gde je dobila ocenu 51, rizik od nasilja (55 od 100), i rizik povreda i bolesti na poslu (60)

Evidentne socijalne razlike u SAD

Od evropskih zemalja, Švedska je na 3. mestu, Velika Britanija na 5, Finska na 6, slede Španija i Holandija.

Od zemalja u okruženju najbolja je Hrvatska, na 42. mestu, sledi Crna Gora na 51. mestu, Albanija na 53 i Makedonija na 61, dok su iza Srbije  Bugarska (67), Bosna (73) i Rumunija (74)

Na začelju su Centralnoafrička Republika, Somalija i Južni Sudan.

Budući da su kriterijumi vezani za milenijumske ciljeve razvoja, položaj na listi je u izvesnoj srazmeri sa bogatstvom zemlje. Autori studije su poredili socio-demografski indeks zemlje, koji uključuje prihod po stanovniku, obrazovanje i stopu plodnosti, i poredili očekivane rezultate sa nalazima istraživanje.

Pokazalo se da je većina zemalja zapadne Evrope, Latinske Amerike i delova istočne i jugoistočne Azije, kao i Australije, imala i bolje rezultate od očekivanih u poređenju sa socio-ekonomskim pokazateljima. Lpšiji rezultati od očekivanih zabeleženi su u podsaharskoj Africi, istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, kao i Severnoj Africi i Bliskom istoku, ali i u nekim bogatijim zemljama poput SAD.

SAD su se našle na 28. mestu, a ovaj relativno skromnn rezultat posledica je loših pokazatelja za smrt usled nasilja među ljudima, HIV, rasprostranjenost alkohola, gojaznost dece i samoubistva. Takođe, SAD ima lošije rezultate od većine drugih botatih zemalja u pogledu smrtnosti majki i dece, što odražava neravnopravnost u kvalitetnom pristupu nezi, navodi se u studiji.

Autor: S.V. i AFP

Ilustracija: Freeimages

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Porez na slatka gazirana pića u Britaniji
  
• 

  Vesti

  : Srbija se priključila evropskom programu za zdravstvo
  
• 

  Vesti

  : Muškarci umiru od raka pluća, žene od raka dojke
  
• 

  Vesti

  : Bez cigareta u rumunskim barovima
  
• 

  Vesti

  : Da li je potrebna nova reforma zdravstva?