U svetu 190 gradova već preduzima akcije za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte a najviše proaktivnih gradova je u Severnoj Americi i Evropi. Gradovi pioniri klimatske akcije su Stokholm i Njujork a čak devet od 10 gradova u svetu klimatske promene vidi kao opasnost za grad i donosi mere za prilagođavanje. Istovremeno gotovo polovina gradova širom planete borbu protiv promena klime vidi kao ekonomsku priliku.

Godišnji izveštaj Projekta otkrivanja ugljenika (CDP) za 2016, koji se radi na bazi dobrovoljnog izveštavanja 533 grada i lokalne samouprave iz 89 zemalja, pokazao je da Severna Amerika ima 74 a Evropa 72 grada aktivna u borbi protiv promena klime, u Aziji ih je 29, Latinskoj Americi šest a u Africi tri.

Među gradovima koji dostavljaju podatke vezane za klimatske promene je 126 evropskih gradova iz 32 zemlje i samo jedan grad iz Srbije - Subotica.

Kako je pokazao izveštaj, 73 evropska grada imaju ciljeve za smanjenje štetne emisije dok 63% gradova ima akcioni plan za borbu protiv promena klime.

Istovremeno 47% evropskih gradova smatra da klimatske promene mogu da predstavljaju opasnost za uspešno odvijanje biznisa dok 63% u promenama klime vidi ekonomske prilike.

U grupi lokalnih samouprava širom sveta identifikovano je 2.000 konkretnih efekata klimatskih promena na njihovim teritorijama, uključujući poplave, ekstremne temperature i nestašice vode.

Čak devet od 10 gradova vidi klimatske promene kao opasnost za grad i utvrđeno je 1.500 mera za prilagođavanje.

Među pionirima klimatske akcije u svetu je Stokholm koji se obavezao da smanji emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 3,2 tone ugljen dioksida (CO2) po stanovniku do 2020. i da potpuno izbaci iz upotrebe fosilno gorivo do 2040.

S druge strane Atlantika, Njujork se obavezao da do 2050. smanji štetnu emisiju za 80% u odnosu na nivo iz 2005. Kako bi to ostvario, grad do 2025. namerava da smanji emisiju iz zgrada za 30%, što će postići renoviranjem radi povećanja energetske efikasnosti.

Ekonomske prilike

Gradovi u svetu će potrošiti 51 hiljadu milijardi evra za mere za ublažavanje klimatskih promena do 2030. godine ukoliko se globalni rast temperature zadrži ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijko doba, navodi Žurnal de l’anvironman (Journal de l’environnement) pozivajući se na informacije iz Svetskog fonda za prirodu (WWF).

Da bi se prikupila tolika suma, biće potrebno široko partnerstvo biznisa i javnih investitora, što je oruđe koje koriste gotovo dve trećine gradova sa ciljevima za smanjenje štetne emisije. Danas se realizuje 720 projekata koji uključuju privatan sektor čija je ukupna vrednost 23,2 milijarde evra, preneo je EurActiv.com.

Iako su izazovi veliki, u svetu 299 lokalnih samouprava uključenih u studiju svoje opredeljenje za borbu protiv promena klime vide kao ekonomsku priliku a ne prepreku za razvoj.

Gradovi daju tri četvrtine globalne emisije gasova sa efektima staklene bašte i zato su ključni da preokrenu trend zagrevanja planete, mada su neki sektori, poput privatnog transporta, izvan njihovog direktnog uticaja.

Da li će gradovi biti ili neće biti uspešni u borbi protiv klimatskih promena, zavisiće od njihovih energetskih izbora i promene ponašanja njihovih stanovnika, posebno u oblasti transporta, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : I aviokompanije će plaćati zbog zagađivanja
  
• 

  Vesti

  : Francuska država prva u svetu izdaje zelene obveznice
  
• 

  Vesti

  : EU energetski efikasnija - zbog krize ili štednje
  
• 

  Analize i stavovi

  : Šta Srbiji donosi Pariski klimatski sporazum
  
• 

  Vesti

  : Klimatski ciljevi traže negativnu emisiju CO2