Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Strateški razvoj Evrope primer za Srbiju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.06.2011. | Ažurirano : 03.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ciljevi koje je postavila EU u strategiji za održivi razvoj Evropa 2020 dobar su pokazatelj čemu Srbija treba da teži na svom putu ka članstvu. Iako Srbija nije u stanju da u potpunosti dostigne te kriterijume, oni su dobar parametar i pokazatelj za formiranje sopstvene strategije, ocenjeno je na predstavljanju knjige "Vodič kroz strategiju Evropa 2020" 2. juna.
"Vodič daje pregled puta strateskog planiranja u EU od Lisabonske do strategije Evropa 2020. sa posebnim akcentom na potrebe razvoja u zemljama kandidatima i tematskim oblastima", rekla je član izvršnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji Jasminka Kronja.
"Lisabonska strategija (prvi strateški dokument o održivom razvoju) prošla je više faza a među osnovnim ciljevima bio je razvoj ljudskog kapitala što je imalo pozitivne efekte koji su ipak, malo poremećeni ekonomskom krizom. Iako nije ispunjen osnovni cilj da se EU transformiše u najdinamičniju i najkonkurentniju privredu na svetu, strateško planiranje jos više je utemeljeno u pet osnovnih ciljeva strategije Evropa 2020.", dodala je Kronja.
Ona je istakla i da se u novoj strategiji naglašava jasna podela nadležnosti institucija EU i drugih socijalnih aktera u relizaciji ciljeva kao i eksterna dimenzija strategije koja podrazumeva i njenu relevantnost za zemlje koje će tek postati članice i samim tim Srbiju.
Autori koji su u vodiču obrađivali teme iz strategije, prilikom predstavljanja knjige složili su se u oceni da je strategija model na osnovu koga Srbija može da razvija svoje kapacitete, kao i da su ključne teme strategije vrlo aktuelne i u našoj zemlji što se može videti i u nacrtu koncepta o razvoju Srbije do 2020.
Background Evropska komisija je u martu 2010 izradila dokument "Evropa 2020: strategija za pametni, održivi i inkluzivni rast". U njoj su međusobno povezane tri prioritetne oblasti i pet glavnih ciljeva.
Pet osnovnih cijeva do 2020. godine su: podizanje stope zaposlenosti populacije od 20 do 64 godina starosti sa 69% na 75%; povećanje stope BDP-a koji se izdvaja za obrazovanje sa 1,9% na 3%; smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 20%, povećanje udela obnovljivih izvora energije za 20% i energetske efikasnosti za 20%. Planirano je i smanjenje stope prevremenog napuštanja škole ispod 10% i povećanje broja građana sa visokoškolskom diplomom na 40%, kao i smanjenje broja ljudi koji žive ispod linije siromaštva za 25%.
Nacrt Strategije razvoja Srbije do 2020. godine uputio je u javnu raspravu predsednik Srbije Boris Tadić krajem decembra prošle godine. Pored ekonomskog razvoja, strategija se bavi i drugim ključnim aspektima za razvoj društva, a kao preduslov za ostvarivanje ciljeva predviđenih tim dokumentom navode se institucionalne reforme.
"U EU je zacrtan cilj da stopa zaposlenosti do 2020. bude 75%, što Srbija ne može da ispuni, kod nas je taj cilj 66% i on zahteva velike reforme u sektoru obrazovanja i stavljanje u fokus zapošljavanje mladih", rekla je Sonja Avlijaš, autor poglavlja "Zapošljavanje" i "Socijalna inkluzija i smanjenje siromaštva".
Slična situacija je i u obrazovanju a broj visokoobrazovanih među stanovništvom od 30 do 34 godine, EU želi da do 2020. podigne na 40%.
Autorka poglavlja "Obrazovanje" Jelena Branković smatra da bi sličan cilj mogla da postavi i Srbija ali da treba obratiti pažnju da se u statistici često mogu sakriti negativne pojave jer se sve veći broj ljudi upisuje na studije ali efikasnost studiranja stagnira, iako broj diplomaca raste.
Vrlo važan razvoj nauke i privrednog rasta koji se na njoj zasniva osnovni je deo strategije EU. Situacija u Srbiji je, međutim, daleko od evropskog standarda, rekao je Vlastimir Matejić, autor poglavlja "Istraživanje, razvoj i inovacije".
EU planira da do 2020. izdvaja za naučna istraživanja i razvoj 3% bruto domaćeg proizvoda, dok je kod nas trenutno to negde oko 0.3%, a Matejića više od procenata izdvajanja brine što i izdvojena sredstva nema ko na pravi način da iskoristi.
Po njegoovm mišljenju, inovacije i razvoj dešavaju se u privredi uz pomoć naučnih institucija i dok je proizvodnja u Srbiji na sadašnjem nivou neće biti puno napretka na tom polju.
On dodaje i da veze između privrednih subjekata, univerziteta i naučnih instituta u Srbiji praktično ne postoje i da se one moraju ojačati da bi se dobili željeni rezultati.
"Vodič kroz strategiju Evropa 2020" priredio je Evropski pokret u Srbiji uz pomoc Fonda za otvoreno društvo.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
