Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Konkretne mere za uštede 20% energije u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija 22. jula je objavila predlog direktive o energetskoj efikasnosti koja bi trebalo da omogući uštede energije od 20% do 2020. Komisija, međutim, za sada nije uvela obavezu da se uštede ostvare merama koje je predložila, već je zemljama članicama ostavila rok od dve godine da pokušaju da same pronađu put do ušteda. Komisija se zbog toga našla na meti kritika organizacija za zaštitu životne sredine, koje smatraju da su obaveze preduslov za ostvarivanje cilja EU u domenu energetske efikasnosti.
"U prvo vreme, tokom 2012. i 2013. godine, ostavljamo mogućnost članicama da same preduzmu dobrovoljne mere. Međutim, ukoliko nakon toga ne vidimo osetan napredak, u 2014. ćemo uvesti obavezujuće mere", kazao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Guenter Oettinger) predstavljajući direktivu o energetskoj efikasnosti. On je istakao da svako treba da preuzme obavezu za smanjenje potrošnje energije - i pojedinci i vlasti i kompanije.
Smatra se da se posebno veliki rezultat može postići u zgradama, u kojima se troši 40% energije u EU. Kako je istakao Etinger, 12% zgrada u EU pripada javnom sektoru, ali se samo 1,5% svake godine preuređuje kako bi se poboljšala energetska efikasnost. On je ocenio da treba udvostručiti napore i svake godine izvesti radove na 3% javnih zgrada, čime bi vlasti dale primer pojedincima.
"Kada ulažemo u povećanje energetske efikasnosti u zgradama, to činimo za buduće generacije, jer će se korist osetiti za 20 ili 30 godina", kazao je Etinger. Kako je saopštila Komisija, u mnogim slučajevima izmene poput ugradnje izolacije, duplih prozora, rekonstrukcije krova i zamene neefikasnih bojlera za grejanje mogu da donesu uštede energije i do 60%. Ukoliko bi se time do 2020. uštedelo šest miliona tona ekvivalenata nafte, to bi značilo da nije potrebno graditi 17 postrojenja termoelektrana ili 9.000 turbina na vetar. Smatra se, takođe, da bi to omogućilo otvaranje dva miliona radnih mesta i smanjenjepojedinačnih računa za energiju za 1.000 evra godišnje.
Evropska komesarka za klimu Koni Hedegard (Connie Hedegaard) istakla je da bi se, ukoliko se te uštede ostvare, time i emisije ugljen dioksida, još jedne obaveze koju je EU preuzela, do 2020. umanjile za 25%. Kako je preneo AFP, to bi imalo negativne posledice samo na budžete država članica, budući da bi kompanije manje zagađivale, pa bi im trebalo manje dozvola za zagađenje štetnim gasovima, kojima se u EU trguje. Zbog toga bi cena dozvole, koja sada za jednu tonu iznosi 16 evra, opala, pa bi se smanjio prihod u budžet. Sugestija Komisije je da se jedan deo dozvola povuče i stavi na stranu, kako bi ih bilo manje i njihova cena ostala visoka, ali za sada ne postoji konkretna odluka u tom domenu.
Komisija je predložila da se energetske kompanije obavežu da u saradnji sa krajnjim korisnicima postignu uštede od 1,5% godišnje. To bi se postiglo merama poput unapređenja efikasnosti sistema za grejanje, ugradnje duplih prozora ili izolacije krova kod krajnjih potrošača. Ono što je, međutim, razočaralo ekološke organizacije jeste što je Komisija ostavila mogućnost da se uštede ostvare drugim merama koje odaberu zemlje članice. Smatra se da je to uvedeno na insistiranje Nemačke i Švedske.
Background EU je 2008. prihvatila obavezu da do 2020. zarad borbe protiv klimatskih promena smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, među kojima je ugljen-dioksid, za 20% u odnosu na 1990. godinu, da udeo obnovljivih izvora energije poveća na 20% i da merama energetske efikasnosti ostvari uštede od 20%, što ne znači da će potrošnja opasti i u apsolutnom iznosu. Međutim, tri godina kasnije, ostvareno je samo 3% plana za 2010. budući da nisu predviđene obavezujuće mere. Procenjeno je takođe da će se, ukoliko se ne preduzmu odlučni koraci, do 2020. ostvariti samo 9% plana.
U Srbiji je u toku izrada zakona o racionalnoj potrošnji energije, koji bi trebalo da donese mere za uštede u zgradama u kojima se troši ukupno 48% energije.
"Sada neće biti promena u poslovnim modelima kompanija", kazala je za EurActiv.com Arijana Vitali iz Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF). Kako je kazala, nema načina da se dokaže da će zemlje članice preduzimati korake koje i same nisu planirale.
EU je planirala da tim merama smanji potrošnju energije za 6,4% do 2020. To bi bile uštede od 108 miliona tona ekvivalenata nafte, koliko trenutno zajedno troše Poljska i Portugalija.
Kako se navodi u saopštenju Komisije, takve šeme ušteda, koje uključuje obavezu energetskih kompanija, već postoje u Danskoj, Francuskoj, Italiji Velikoj Britaniji i delu Belgije, Flandriji. U primenjenim modelima ostvarene su uštede između 2,3% i 5,6% tokom trajanja različitih mehanizama.
Prema planu Komisije, troškove bi trebalo, u zavisnosti od mehanizma, da dele svi potrošači, ili bi energetske kompanije troškove tokom određenog perioda nadoknađivale iz računa zahvaljujući uštedama.
Predlogom je predviđeno i da se omogući potrošačima da instaliraju merače energije kako bi imali tačan uvid u potrošnju struje, prirodnog gasa, grejanja ili hlađenja. Pilot projekti su pokazali da je moguće ostvariti uštede između 15 i 20%, a čak do 40% u domenu struje, ukoliko se pored informacija o potrošnji potrošačima ostavi mogućnost da preko interneta ili mobilnog telefona isključuju uređaje. Uvođenje takozvanih "pametnih merača" i sada je obaveza u EU, ali su uočeni nedostaci zbog kojih rezultat nije na nivou očekivanja, pa su mere predviđene i novom direkivom.
EU planira da do 2020. ostvari uštedu energije od 368 miliona tona ekvivalenata nafte. Ukoliko se ne bi sprovodile uštede, procenjuje se da bi 2020. potrošnja iznosila 1.842 miliona tona ekvivalenata nafte.
Izvor: EurActiv.rs, AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
