Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Revidirati katastar o malim hidroelektrama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Postojeći katastar kojim je još 80-tih godina prošlog veka u Srbiji definisan energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana neophodno je revidirati, jer više ne odražava realno stanje, smatraju stručnjaci. Na skupu o izazovima u izgradnji malih hidroelektrana oni su 30. juna ocenili da je neophodno posvetiti više pažnje ekološkim aspektima izgradnje malih hidroelektrana, kao i da jednu od prepreka za njihovu izgradnju predstavlja nepostojanje lokalnih prostornih planova. Na skupu je ukazano i na visoke standarde EU koje će Srbija morati da dostigne u korišćenju obnovljivih izvora energije.
Učesnici okruglog stola "Male hidroelektrane - problemi i resenja" u Akademiji inženjerskih nauka Srbije kazali su da je Katastar malih hidroelektrana kojim je predviđenja gradnja 856 malih hidoelektrana na vodotokovima u Srbiji, napravljen 1987. godine i da više ne odgovara realnom stanju, kao i da mora biti revidiran.
Na skupu je ukazano i da su Prostornim planom Srbije od 2010. do 2020. po prvi put obuhvaćeni i energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, a da za izgradnju malih hidroelektrana problem predstavlja nedostatak prostornih planova lokalnih samouprava.
Direktor Agencije za prostorno planiranje Srbije Borislav Stojkov je rekao da je u sagledavanju korišćenja resursa neophodan integrisan pristup, odnosno da se u obzir moraju uzeti i zaštita životne sredine, klimatski uticaji, poljoprivreda, snabdevanje vodom i drugi aspekti.
Stojkov je rekao da je za ispravno sagledavanje neophodno razmotriti i kapacitete i infrasturkutu, pitanje strateškog pristupa, cene energenata, usklađivanje sa kriterijumima EU, ali i ulogu lokalnih vlasti i pitanja poput vlasništva, privatizacije i koristi. On je ocenio da su vetar i rečni potencijal posebno značajni za Srbiju.
Background Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana su utvrđene Katastrom malih hidroelektrana u Srbiji iz 1987. godine, kojim je utvrđeno 856 lokacija, i Katastrom malih hidroelektrana u Vojvodini iz 1989. godine, kojim je obrađeno 13 lokacija. Ukupna snaga se procenjuje na 449 megavata iz kojih bi se moglo proizvesti oko 1.590 gigavat-sati, što je oko 4.3% ukupno proizvedene električne energije u Srbiji. Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 megavata i spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača energije.
Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko 0,4 miliona tona ekvivalenta nafte ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji.
Naučni savetnica Instituta za arhitekturu i urbanizam Mila Pucar je rekla da katastar malih hidroelektrana nije dobar, ali da se i dalje ništa ne preduzima da se on dopuni i aktuelizuje. Ona je naglasila da moraju da se nađu sredstva za to. Ukazala je da su ekološki aspekti važni pri izgradnji malih hidroelektrana, kao i da je njihov uticaj na životnu sredinu manje nepovoljan od velikih sistema.
Stručnjak Snežana Petrović je rekla da Srbija ima resurse, ali da je i dalje zavisna u velikoj meri od uvoza, kao i da problem predstavlja korišćenje niskokvalitetnog lignita. Upozorila je da Srbija ne sme dozvoliti da se nađe u budućnosti u situaciji u kojoj je bila Bugarska koja je zbog zastarele tehnologije morala da zatvara postrojenja i od izvoznika struje postala uvoznik.
Snežana Petrović je podsetila na obavezu Srbije da primenjuje evropske direktive u oblasti obnovljivih izvora energije, uključjući i najnoviju Direktivu iz 2009. koja predviđa da udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji dostigne 20% 2020. Ona je navela da se u kvote uračunava proizvodnja u velikim hidroelektranama, da učešće malih hidroelektrana nije ključno ali da je "suštinsko" jer je reč o zelenoj energiji.
Ona je ukazala da u Srbiji u izvesnoj meri postoji pravna regulativa, ali je ocenila da je potrebno da počne izrada studije o razvoju energetike do 2030. sa vizijom do 2050, što je ranije najavljivano. Pozdravila je Belu knjigu Elektroprivrede Srbije kao ozbiljan akcioni plan, dok je Mila Pucar za taj dokument koji se odnosi na obnovljive izvore energije, rekla da pruža dobre podatke o malim hidroelektranama.
Stručnjak za prirodne resurse Branislav Ðorđević naglasio je da je neophodno više uključiti Zavod za zaštitu prirode u proces određivanje mesta na kojima je moguća gradnja hidroelektrana. Djorđević je naglasio i da je neophodno napravitii pregled vodotokova koji su "nedodirljivi", odnosno na kojima ni u kom slučaju nije dozvoljena gradnja hidroelektrana.
On je rekao da katastrom nisu obuhvaćeni ekološki i socijalni elementi i ukazao da je pogrešno shvatanje da su sva postrojenja obnovljivih izvora energije potpuno ekološki podobna. Djođević je ukazao i da za velike hidoelektrane mogu da se predvide mere zaštite, poput regulisanja ekološkog priliva protoka, što često nije slučaj sa malim hidroelektranama.
Izvor: EurAcitv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
