Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Potrebe za biomasom ugrožavaju najsiromašnije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sve veća potražnja u svetu za energijom dobijenom iz biomase mogla bi da utiče na promenu namene i oduzimanje zemljišta u siromašnim državama u kojima propisi o bezbednosti hrane i zaštiti imovine nisu dovoljni, saopštio je Međunarodni institut za životnu sredinu i razvoj (IIED). U izveštaju te organizacije se navodi da energija iz biomase čini 77% energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije u svetu a da drveće i drvenaste biljke čine 87% biomase koja se koristi.
"Ukoliko ostane nekontrolisan, pritisak da se obezbedi pristup zemljištu mogao bi da ugrozi obezbeđivanje osnovnih potreba za život i bezbednost hrane u najsiromašnijim zemljama sveta", navela je ta neprofitabilna organzacija, sa sedištem u Londonu, i pozivala da se u javnosti posveti veća pažnja na globalne planove za povećanje proizvodnje biomase.
Vlade u svetu pokušavaju da smanje potrošnju fosilnih goriva i sve se više okreću biomasi a nove tehnologije omogućuju da se iz nje proizvedu tečna goriva ali i električna energija.
Samo u Britaniji postoje planovi da se poveća korišćenje biomase na skoro 60 miliona tona godišnje, dok se sada proizvodi samo milion tona u postrojenjima za proizvodnju struje od biomase, navodi IIED.
Background Direktiva EU o obnovljivim izvorima energije postavila je za cilj da do 2020. godine 20% energije koja se koristi u EU bude proizvedeno iz obnovljivih izvora. Direktiva predviđa i da se najmanje 10% energije koja se koristi za transport dobija iz obnovljivih izvora kao što je biogorivo.
Biomasu čine ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji, ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu i biorazgradivi otpad. Biomasa se deli na čvrstu (drvni ostaci), tečnu (biodizel i bioetanol) i gasovitu (biogas).
Najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji je biomasa čiji se energetski potencijal procenjuje na oko 2,7 miliona ten i koji bi prema nekim procenama mogao da zadovolji 30% energetskih potreba Srbije. Na jugu Srbije najzastupljenija je šumska, odnosno drvna biomasa, a na severu poljoprivredna biomasa poput slame, kukuruzovine, granja, koštica, ljudski i životinjskog izmeta.
Korišćenje lokalnih izvora, kao što su šume u blizini elektrana, rešenje je koje favorizuju u Nemačkoj, Francuskoj i SAD.
Ipak, potraga za jeftinom zemljom, dobrim klimatskim uslovima i niskim cenama transporta mogla bi da usmeri investitore ka Africi i jugoistočnoj Aziji gde mnoge zemlje pate od nestašica hrane i nedovoljnih imovinskih propisa.
Uzgajanje biljaka za biomasu moglo bi da prouzrokuje izmeštanje siromašnih i marginalizovanih zajednica sa zemlje koju obrađuju generacijama ali nemaju formalna prava na nju, upozorava izveštaj. "Usevi za biomasu mogli bi takođe da se nadmeću za najbolju zemlju sa prehrambenim usevima što bi dalje dovelo do nedostatka hrane i još više marginalizovalo male proizvođače i farmere", upozorava IIED.
Imajući u vidu da će potražnja za drvetom premašiti proizvodnju za 600% u nekim zemljama kao i brzinu kojom drveće raste u tropskim krajevima, neke razvijene zemlje bi mogle da se okrenu novim dobavljačima na jugu da bi popunili potrebe za biomasom.
Već sada proizvođači iz Brazila sve su zainteresovaniji da pokrenu izvoz drvnih ostataka u Evropu, a i Afrika će verovatno imati važnu ulogu u snabdevanju Evrope.
"Sve oči su uprte u hranu i biogoriva ali plantaže drveća za dobijanje biomase mogle bi uskoro postati važan pokretač u globalnoj trci za zemljištem", rekao je Lorenco Kotula (Lorenzo Cotula), istraživač iz IIED i jedan od autora izveštaja.
Ulaganje u plantaže biomase moglo bi postati sve unosnije u godinama koje dolaze jer cene fosilnog goriva rastu dok cene biomase opadaju jer se unapređuje tehnologija za njeno dobijanje, navodi se u izveštaju. Plantaže biomase mogle bi da donesu i dodatne načine zarade kao što je trgovina kvotama za emitovanje štetnih gasova.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
