Ukoliko bi se do 2020. ponovo posadilo 150 miliona hektara šume izgubljene krčenjem svetska privreda bi mogla da bude na dobitku od oko 85 milijardi dolara godišnje, procenila je Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN). "Obnavljanjem izgubljenih šuma povećaće se skladištenje ugljen dioksida i pomoći da se obnove zdravi i otporni ekosistemi koji će obezbediti više robe i usluga i voditi unapređenju biodiverziteta", rekao je Ašok Kosla (Ashok Khosla), predsednik IUCN.

Mreža od preko 1.000 nevladinih organizacija koje su okupljene u IUCN iznela je procenu na osnovu "najboljih raspoloživih informacija u ovom trenutku", saopšteno je iz IUCN-a.

Takođe, procenjeno je i da se može pošumljavati više od dve milijarde hektara površine koja je ugrožena ili čiji je kvalitet pogoršan. Pošumljavanje i obnavljanje narušenih ekosistema značajno bi pomoglo svetskoj ekonomiji u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, posebno ugljen dioksida. Na taj način pomoglo bi se i u zaustavljanju globalnog zagrevanja.

Brojka od 85 milijardi dolara godišnje koja je proračunata za 150 miliona hektara novih sadnica odgovara prosečnoj vrednosti od 570 dolara za hektar godišnje što može varirati u različitim regionima sveta. "Naša analiza ukazuje da bi polovina tog predviđenog iznosa trebalo bi da dođe od skladištenja ugljenika, a skoro čitava druga polovina od proizvoda od drveta i drugih materijala u šumi", navedeno je u saopštenju.

Prema modelima koji su korišćeni, IUCN zaključuje da je čak trećina teritorija na kojima bi trebalo da se izvrši pošumljavanje u Rusiju, trećina Brazilu a 10% u Aziji.

Osim istraživanja IUCN pomaže i u donošenju politika i konkretnih rešenja na terenu pa  će 2. septembra učestvovati u organizaciji okruglog stola u Bonu koji ima za cilj da se utvrde konkretne mere pošumljavanja na nivou Nemačke u borbi protiv globalnog zagrevanja.

"Cilj sađenja 150 miliona hektara je u direktnoj vezi sa ciljem koji je postavljen od strane Međunarodne konvencije o biodiverzitetu da se do 2020. oporavi najmanje 15% degradiranih ekosistema.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Čistiji vazduh u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Požari u Grčkoj uništili desetinu zemlje
  
• 

  Vesti

  : Svetski dan životne sredine 5. juna
  
• 

  Vesti

  : Biodiverzitet – sledeća globalna tema