Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zabranjeni azbest i dalje opasnost
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Torinu će 13. februara biti izrečena istorijska presuda za odgovornost za smrt više hiljada ljudi od azbesta. Porodice žrtava azbesta smatraju da bi presude nekadašnjem suvlasniku grupe Eternit i bivšem akcionaru italijanskog ogranka tog preduzeća mogle da imaju istorijski značaj i pokrenu s mrtve tačke postupke u drugim zemljama. Azbest, koji je izvesno vreme smatran čudesnim materijalom zbog otpornosti, pretvorio se u noćnu moru zbog teških posledica na zdravlje ljudi, uključujući i rak pluća. Azbest je zabranjen na nivou EU 2005. godine, mada je u mnogim članicama zabrana doneta i deceniju ranije. U Srbiji je potpuno zabranjen prošle godine, ali se u građevinarstvu već dugo ne koristi. Ipak, i dalje je prisutan u ranije izgrađenim zgradama, pa može da predstavlja opasnost.
Na optuženičkoj klupi su bivši vlasnik švajcarske grupe Eternit, švajcarski milijarder Stefana Šmidhajni (Stephan Schmidheiny) i belgijski baron Žan-Luj Mari Gislen de Kartije de Maršijen (Jean-Louis Marie Ghislain de Cartier de Marchienne), nekadašnji akcionar grupe Eternit Italija.
Tužilaštvo je tražilo kazne od 20 godina zatvora zbog odgovornosti za smrt oko 3.000 ljudi, bivših radnika ili stanovnika mesta Kazale Monferato, Kavanjolo i Rubijera na severu zemlje i Banjoli na jugu zemlje, u kojima je Eternit imao fabrike. Proces je otvoren u decembru 2009. godine i okupio je više od 6.000 oštećenih. Reč je o prvom krivičnom postupku te vrste.
Žrtve azbesta, koje u zemljama poput Francuske traže slične postupke, smatraju da bi ovo mogao da bude značajan presedan. "U Francuskoj se unedogled oteže predkrivični postupak po krivičnim tužbama koje su pre 16 godina podnele žrtve azbesta", saopštilo je udruženje za odbranu francuskih žrtava Andeva.
Kompanija Eternit Italija je bankrotitala 1986. godine, šest godina pre zabrane azbesta u Italiji. Istraga je trajala više od šest godina, a tužilaštvo je zauzelo stav da su Šmidhajni i de Maršijen odgovorni za upravljanje tim preduzećem, pa su optuženi za izazivanje "trajne zdravstvene i ekološke katastrofe" i prekršili propise o bezbednosti na radu.
Tužilaštvo je 4. jula 2011. godine zatražilo najteže moguće kazne od 12 godina, uz dodatnih osam godina zbog toga što se posledice i dalje osećaju jer osobe koje su bile izložene azbestu mogu da se razbole i decenijama kasnije.
Odbrana je, međutim, odbacila navode da su optuženi direktno odgovorni za vođenje italijanskog preduzeća, a oni se nikada nisu pojavili na ročištima.
"Mislim da se stide, što mi deluje normalno. Bilo kakva drugačija reakcija bi me iznenadila", izjavio je za AFP Karlo Lidholm (Liedholm), čija žena je 2008. godine preminula od raka pluća u 49. godini života.
"Azbest je ovde ubio više ljudi od zemljotresa u Akvili" (2009. godine, koji je odneo 309 života), kazao je on. Njegova žena je rođena u Kazale Monferatu, razbolela se u januaru 2007. godine sa 47 godina i napori lekara, koji su joj izvadili jedno plućno krilo, nisu sprečili preranu smrt 18 meseci kasnije.
"Od 60-ih godina se znalo da je taj materijal opasan, zapanjen sam da je Eternit Italija svoje aktivnosti nastavio do 1986. godine", rekao je on.
Optuženi i njihovi predstavnici nisu želeli da daju izjave pre presuda, koje svakako neće staviti tačku na ovaj postupak. "Mislim da će sigurno biti žalbi, jer neko sigurno neće biti zadovoljan presudom u prvoj instanci, to je neizbežno, upozorio je Bruno Peše (Pesce), koordinator udruženja porodica žrtava iz Kazale monferata i Kavanjola. Na to ukazuje i činjenica da je opštinski savet Kazale Monferata odbio ponudu Šmidhajnija da prihvati 18 miliona evra a zauzvrat odustane od toga da se u procesu pojavi kao oštećena strana.
I Srbija ugrožena
U Srbiji se azbest u građevinarstvu već dugo ne koristi. Prekinuta je i proizvodnja proizvoda koji sadrže azbest, a prošle godine je konačno zabranjen za sve upotrebe. Međutim, prema izveštaju evropskog projekta podrške za primenu zabrane azbesta u Srbiji, azbest i dalje može biti opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu jer je neko vreme bio dosta korišćen, posebno za izgradnju, u vodovodnim cevima, materijalu za krovove, ali i u brodovima.
Background Termin azbest označava grupu vlaknastih mterijala koji se nalaze u prirodi, a korišćeni su zbog velike otpornosti, male provodljivosti toplote, otpornosti na hemijske supstance. Takva kombinacija svojstava nije pronađena ni u jednom drugom materijalu, zbog čega je azbest brzo osvojio svet i stekao razne upotrebe. Već dugo se, međutim, zna za rizike koje on predstavlja za zdravlje ljudi, a izvesno je da njegovo udisanje može da dovede do raka.
Sada je oko 125 miliona ljudi u svetu izloženo azbestu na radnom mestu. U 2004. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od raka pluća, mezotelioma i azbestoze, koji su nastali zbog izloženosti azbesta na radnom mestu, umrlo je 107.000 ljudi.
U Srbiji se nalazio najveći rudnik azbesta u Evropi, a azbest je mnogo korišćen u građevinarstvu i vodovodnim cevima. Danas je zabranjen, ali je potrebno još angažovanja da bi se utvrdilo koja područja su i dalje zagađena i da bi se sprečile posledice.
Proizvode od azbesta proizvodilo je preduzeće JugoAzbest, osnovano 1935. godine u Beogradu, kada je preseljeno u Mladenovac 1946. godine. Ime je ta firma 2000. godine promenila u COBEST i zamenila azbest drugim vlaknima.
Preduzeće FIAZ iz Kruševca koristilo je azbest u proizvodnji kočionih diskova, ali je bankrotiralo 2009. godine, pa ga je preuzeo nemački Leoni koji proizvodi kablove za automobile.
Danas vise nema proizvodnje azbestnih proizvoda u Srbiji.
Proizvodi koji sadrže azbest uvoženi su još 2009. godine, ali od tada, prema izveštaju evropskog projekta, to ne bi trebalo da bude moguće.
U Srbiji je nekada bio i najveći rudnik azbesta u Evropi - rudnik Stragari u Šumadiji, a drugi rudnik azbesta Korlaće imao je relativno moderno postrojenje za separaciju i preradu rude. Oba rudnika su prestala da rade. Poslednji raspoloživi podaci su za 2005. i 2006. godinu, kada je proizvedeno 4.080 odnosno 4.500 tona azbesta.
Zbog tog nasleđa, u Srbiji azbest i dalje može predstavljati opasnost, ali ne postoje precizni podaci o ugroženim područjima i razmerama problema, kao ni epidemiološke studije o oboljenjima koje izaziva azbest.
Kako se navodi u prošlogodišnjem izveštaju, procenjuje se, na primer, da je između 30% i 70% mreže za snabdevanje vodom napravljeno od azbesta. U Šapcu to je 80 od 174 kilometara, dok je u Beogradu još 350 kilometara cevi od azbestnog cementa. Plan je da se oni zamene u ritmu od 60 kilometara godišnje, što znači u roku od šest godina.
Prema jednoj ranijoj studiji Svetske zdravstvene organizacije, kancerogeni efekat azbesta unetog oralno nije dokazan, za razliku od udisanja azbestne prašine.
Jedan od problema bilo je azbestno naselje Belim vodama, na jugozapadu Beograda. Reč je o 28 zgrada izgrađenih uglavnom 1966. godine. Povećani nivo azbesta otkriven je 90-ih godina, a vlasnici su tvrdili da je učestalost raka bila veća od proseka, pa je naselje preseljeno. Doneta je odluka da se uništi 14 zgrada, pri čemu su preduzimane mere protiv širenja azbestnih vlakana i merena je koncentracija azbesta u vazduhu. Projekat je počeo 2006. i bio je plan da se završi 2011. godine.
Prema ekološkom izveštaju EPS-a iz 2006. godine, tada je tri tone azbesta bilo u izolacionom materijalu u termoelektranama Nikola Tesla A i B i oko pet tona građevinskog materiala od azbesta u Termoelektrani Kostolac.
Na mestu kompanije FIAZ bilo je zagađeno 11.000 kvadratnih metara, a čišćenje je završeno 2009. godine.
Da bi se utvrdila problematična područja bilo bi dobro sprovesti epidemiološku studiju, jedan je od zaključaka stručnjaka koji su sproveli studiju.
Preporučuje se i da se ukinu izuzeci od zabrane koji omogućavaju korišćenje azbestnog klingerita i azbestne grafitirane pletenice u uređajima u kojima su neophodni.
Potrebno je i podići svest osoba koje se time bave i uvesti dobru prksu na lokacije za privremeno pohranjivanje otpada od azbesta.
Neophodno je, takođe, usklađivanje starih propisa, iz vremena kada azbest nije bio u potpunosti zabranjen, sa novom zabranom.
Od čudesnog materijala do noćne more
Azbest je brzo osvojio svet kada su otkrivena njegova povoljna svojstva. Veoma je otporan na toplotu i vatru, hemijski je inertan, mehanički otporan i ne propada. Najviše je korišćen za građevinu i tešku industriju, ali i u brodogradnji, a našao je put i do hiljada predmeta za svakodnevni život, poput tostera i kočionih diskova. Kristali tog minerala bili su utkani u vlakna i ubacivani u merijale poput cementa.
Problem je to što postoji opasnost da se kristali udahnu, što izaziva razna oboljenja, uključujući rak pluća.
Azbest je najviše korišćen 70-ih godina, sa proizvodnjom većom od pet miliona tona godišnje prema podacima sajta Svisinfo (Swišinfo).
Njegova negativna svojstva odavno su otkrivena, pa je postepeno zabranjivan u svetu. U nekim zemljama EU potpuno je zabranjen 90-ih godina, dok je konačna zabrana na nivou Unije stupila na snagu 2005. godine.
Uprkos štetnim efektima koristi se i dalje širom sveta, a prema podacima Instituta za geološke studije Sjedinjenih Američkih Država u svetu je 2007. potrošeno više od dva miliona tona. Najveći korisnik je Kina, sa oko 30%, a za njom slede Indija (15%), Rusija (13%), Kazahstan i Brazil (po 5%).
Štetan efekat azbesta smatra se činjenicom. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2007. godine, oko 125 miliona radnika u svetu je izloženo azbestu na radnom mestu, a najmanje 90.000 godišnje umre od bolesti koje se povezuju sa azbestom.
Od početka 20. veka zna se da može da izazove plućne fibroze i azbestoze ukoliko se udahne, dok je već od srednjeg veka postalo poznato da možeda izazove rak.
Izaziva rak pluća (bronhopulomnalni) i plućne maramice. Rizik od raka se povehava sa dužinom izlaganja, a duvan povećava efekat. Druga bolest koju azbest izaziva su fibroze i azbestoze, bolest pluća koji se ispoljava kroz teškoće u disanju i može da se razvije u respiratornu i srčanu insuficijenciju, pa i da dovede do smrtnog ishoda.
Autor: S.V. i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
