Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Zaštita životne sredine izazov za Srbiju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zaštita životne sredine je oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno postizanje evropskih standarda, proističe iz Mišljenja Evropske komisije u Srbiji. Loš kvalitet vode za piće u nekim delovima Srbije, nerazvijeni sistemi za prikupljanje otpada i reciklažu i ilegalne deponije samo su neki od problema koji su izdvojeni u Analitičkom izveštaju, u kojem se ističe i da je usklađivanje Srbije sa standardima EU u oblasti klimatskih promena, što je goruća tema u svetu, tek počelo.
Recikliranje je u određenim segmentima poput akumulatora za kola dostiglo 80%, ali je ukupna stopa recikliranja otpada iz domaćinstva i dalje niska i procenjuje se na 8%. Nema postrojenja za spaljivanje nekih vrsta otpada, a mali je broj i postrojenja za preradu otpada za proizvodnju đubriva.
Potrebno je uvesti razdvajanje otpada prilikom njegovog odlaganja, kao i postupke za preliminarnu obradu u regionalnim postrojenjima za sortiranje otpada, kako bi se dobio materijal za recikliranje koji se može ponuditi tržištu, navodi se u Poglavlju 27 izveštaja, posvećenom životnoj sredini.
Potrebna je i kombinovana strategija da bi se ostvarili ciljevi za smanjenje količine biorazgradivog otpada koji se odlaže u deponije, za preradu u đubrivo u seoskim domaćinstvima, za odvajanje organskog otpada prilikom bacanja đubreta, kao i za preradu tog otpada u đubrivo u centralnim postrojenjima u velikim gradovima.
U toj oblasti odlaganja otpada, Srbija je uskladila zakonodavstvo sa osnovnim zakonima EU o otpadu i upravljanju opasnim otpadom, kao i u oblasti propisa o pakovanju i ambalaži otpada i specifičnim vrstama otpada, ali primenu zakona ometaju niska stopa prikupljanja otpada u seoskim zajednicama, kao i hiljade ilegalnih deponija i nepostojanje postrojenja za opasan otpad. Postoji i značajan problem sa naslagama opasnog otpada u privremenim skladištima.
U Srbiji se i otpadne vode malo prečišćavaju - samo 10%. Pokrivenost kanalizacijom se kreće od više od 70% u gradovima do manje od 10% u srpskim selima. Tri najveća grada u Srbiji nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda. Kvalitet površinskih voda je problematičan, pogotovo kada je reč o pritokama velikih reka Save i Dunava.
U nekim delovima Srbije postoje i problemi u pogledu mikrobioloških i fizičko-hemijskih svojstava vode.
Neophodno je takođe uskladiti zakonodavsko sa evropskom okvirnom direktivom o vodama, posebno u pogledu usklađivanja cene sa troškovima i razgraničenja vodnih basena. U srpsko zakonodavstvo, takođe, tek treba uvesti i propise o zaštiti podzemnih voda, kao i primeniti zakone i unaprediti vodnu infrastrukturu.
U pogledu kvaliteta vazduha, ostvaren je značajan napredak u usklađivanju zakonodavstva, a tek se treba uskladiti sa odredbama direktive koja pokriva prisustvo arsenika, kadmijuma, žive, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika u vazduhu.
Potrebno je unaprediti sposobnost Agencije za zaštitu životne sredine za upravljanje mrežom merenja kvalieta vazduha, kao i u postpunosti uskladiti tu praksu sa EU.
Kada je reč o industrijskom zagađenju, do 2015. godine oko 180 postrojenja za integrisanu prevenciju i kontrolu zagađenja moraće da dobije dozvolu u skladu sa EU standardima, a prva je izdata Titan cementati u julu. Za neke industrije nadležnost za izdavanje imaće lokalne vlasti, kojima nedostaju znanje i resursi.
U pogledu opasnih hemikalija, Srbija treba da primeni odredbe o klasifikaciji i obeležavanju opasnih stupstanci i mešavina.
Kada je reč o klimatskim promenama, usvajanje tekovine EU je u početnoj fazi, a biće potrebno osetno povećanje kako administrativnih kapaciteta tako i tehničkih i finansijskih resursa da bi se Srbija uskladila sa EU u tom domenu.
Potrebno je povećati saradnju ministarstava i podići svest na svim nivoima.
Srbija je ratifikovala Protokol iz Kjota za smanjenje zagađenja gasovima sa efekom staklene bašte, a dostavila je prvi inventar emitovanih gasova za 1990. i 1998, kao i prognoze za 2012. i 2015. godinu, i priprema i drugi za period od 2000. do 2010.
U izveštaju se ukazuje i na značaj snažne administracije za primenu pravne tekovine u oblasti životne sredine. Konstatuje se, međutim, da su mehanizmi koordinacije, informisanja i zajedničkog odlučivanja među vladinim telima za sprovođenje evropske pravne tekovine slabi, a da fragmentacija odgovornosti i dalje predstavlja izazov.
Odgovornost za zaštitu i upravljanje vodnim resursima tako dele ministarstva poljoprivrede, zdravstva i infrastrukture. Nadzor u oblasti životne sredine obezbeđuju centralne vlasti, vlasti vojvodine i lokalne vlasti, sa preklapanjima i prazninama.
Tek su počeli napori da se ovaj sistem bolje usmeri uz postepeni prenos zadataka nadzora na Agenciju za zaštitu životne sredine (SEPA).
Ovlašćenja inspektora su široka, uključujući pravo na zabranu, zaplenu i pokretanje akcije kako bi se ispunili pravne obaveze. "Međutim, i dalje postoje znatna ograničenja u pristupu lokacijama bez prethodnog obaveštenja i u uzimanju uzoraka. Samo sudovi mogu da nametnu novčane kazne", navodi se u izveštaju.
Neophodna je i usmerenija saradnja među različitim inspekcijama (za životnu sredinu, vodu, zdravstvo i trgovinu), a saradnja s policijom i tužilaštvom treba da bude formalizovana. Srbija je pokrenula program za rešavanje pravnih i sistemskih slabosti koje otežavaju inspekciju, ali to je dugoročan proces koji zahteva znatnu političku volju i adekvatna sredstva.
Srbija treba da usvoji strategiju o usklađivanju sa pravnom tekovinom EU u oblasti životne sredine, nakon koje mora uslediti detaljno ispitivanje kako bi se jasno ustanovilo stanje infrastrukture u životnoj sredini i komunalnim produzećima. Time će se razjasniti polazna osnova kako bi se pripremio detaljniji plan.
Potrebno je povećati pristup javnosti informacijama, kao i učvrstiti partnerstvo između vlasti i civilnog društva.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
