Evropska komisija neće određivati opšte ciljeve za uštedu vode na nivou EU jer su razlike u gubicima vode između članica ogromne i nije tajna koje zemlje uopšte ne primenjuju postojeće zakone o efikasnpm korišćenju vode. Očekuje se da će u novom planu za zaštitu vode, koji bi Komisija trebalo da predstavi u novembru, biti konkretni predlozi za efikasnije korišćenje vode i smanjenje gubitaka koji su u nekim gradovima Italije, pa čak i Londonu, vrlo veliki. Proizvođači štedljivih česmi predlažu da se potrošačima savetuje da kupuju upravo takvu opremu za kupatila, ali ima stručnjaka koji tvrde da je veći problem potrošnja u poljoprivredi. Srbija spada u grupu zemalja sa velikim gubicima u vodovodnoj mreži: čak 33%.

U Srbiji se, prema izveštaju UN, troši mnogo vode u odnosu na raspoložive izvore, a jedan od najvećih problema su veliki gubici tokom snabdevanja.

To potvrđuju podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2009. godine, prema kojima se pijaćom vodom snabdeva dva miliona domaćinstava, a gubici iznose 33%. Isporučeno je ukupno 464 miliona kubnih metara vode.

Navodi se da je i prerada vode za piće u nekim delovima zemlje nezadovoljavajuća. Problem je i veliko korišćenje podzemnih voda za industriju. Veliki problem je i zagađenje jer u basen Save odlazi oko 80% otpadnih voda.

Voda je sve dragoceniji izvor jer suše sve više pogađaju Srbiju i ostale evropske zemlje. Više od 11% Evropljana i 17% evropske teritorije pogođeno je nestašicama vode poslednjih godina, što nanosi štetu EU i onemogućava korišćenje ekonomskog potencijala od 100 milijardi evra, napisala je Komisija u pregledu politike upravljanja vodama.

Javni izvori vode u EU čine 20% ukupnog vodosnabdevanja, pri čemu domaćinstva i stambene zgrade najviše koriste vodu, ocenjuje Komisija. Međutim, neki kritičari navode da se potencijalom za uštedu vode neke zemlje ne bave, a postojeći zakoni se ne primenjuju svuda.

Okvirna direktiva o vodama se ne primenjuje” rekla je Šarolta Tripolski (Sarolta Tripolszky) iz nevladine organizacije Evropska kancelarija za životnu sredinu na radionici fondacije EurActiv održane 10. maja. Ona je takođe rekla da su grupe koje se zalažu za zaštitu vode tražile od Komisije da preduzme korake kako bi se zaštitili izvori vode.

Direktiva je doneta 2000. i predstavlja okvir za formulisanje politike u oblasti zaštite voda. Očekuje se da će Komisija u novembru objaviti detaljan plan politika u upravljanja vodama koje su potrebne do 2020, pod nazivom „Plan za spasavanje izvora vode u Evropi".

Infrastruktura stvara gubitak

Glavna svrha novog dokumenta biće da smanji gubitke vode, ali uočili smo suštinske razlike među članicama tako da opšti ciljevi nisu potrebni“, rekla je Henriete Fergeman, vođa tima za oskudicu vode i suše u Evropskoj komisiji.

Ona je istakla da postoje mnogi načini da se smanje gubici vode, ali da bi u planovima koji definišu potrošnju u ruralnim područjima trebalo bolje definisati potrebne količine vode.

Kako je rekla, još uvek se ne shvataju dovoljno društveni i ekonomski troškovi koje stvaraju gubici vode.

Austrijski poslanik Evropske naropne stranke u Evropskom parlamentu Ričard Siber koji je angažovan u komitetu za životnu sredinu i glavni je izvestilac o vodi, rekao je da gubici vode u Bugarskoj idu do 50%, dok se u Nemačkoj drže na nivou od 3-4%.

“Ne bi trebalo da uvodimo puno pravila za članice, ali "tražiću od njih da primenjuju postojeću direktivu, koja je dobra".

Ali, nisu samo siromašne članice EU glavni krivci za lošu infrastrukturu u vodosnabdevanju. Nevladina organizacija za Evropsko partnerstvo u oblasti vode navodi da neki italijanski gradovi imaju stope gubitka vode do 70%, a London do 35%.

Zvaničnici u industriji za proizvodnju cevi navode da treba više uložiti u infrastrukturu kako bi se smanjio gubitak, i to tako što će se zameniti stare ugrađene cevi. “Sa novim dostupnim materijalima, možemo značajno smanjiti stope gubitka vode“, naveo je Hans Telgen, predsednik Evropske asocijacije za plastične cevi i armaturu. (TEPPFA).

Uvođenje standarda za veću efikasnost u korišćenju vode

Komisija razmatra nove tehnologije, planove za korišćenje vode kao i proizvode koji mogu da doprinesu štednji vode u zgradama. Takozvane „sebične“ glave tuša koje bi trebalo da se unesu u Direktivu EU o ekodizajnu, primer su proizvoda koji bi mogao da smanji račune za vodu i pomogne ukupnu efikasnost zgrada u potrošnji vode.

“Ovo je svima dostupan proizvod koji se lako može ugraditi“, kaže Tripolski. Međutim, Siber smatra da takve mere nisu potrebne jer efikasnih česmi već ima na tržištu i potrošači mogu da ih kupe ako žele.

“Ne bi trebalo dagovorimo ljudima kakve tuševe da koriste“, kazao je Siber dodajući da je lična potrošnja samo 7% ukupne potrošnje, dok je potrošnja daleko vaća u poljoprivredi i industriji.

Nivo gubitka vode je možda na različitom nivou širom EU, ali ono što članice imaju zajedničko jeste istraživanje i inovacije, primetila je Luisa Prista, šefica odeljenja tehnologija za zaštitu životne sredine u sektoru Komisije za istraživanje i razvoj.

Primena pristojećih tehnologija

Iako je EU globalni lider u politici voda, članice zaostaju u primeni tih politika. “Potrošili smo 500.000 evra na inovacione tehnologije za vodu, sada je vreme da primenimo ta otkrića“, kazala je ona.

“Sad prelazimo sa razvoja tehnologija na demonstriranje tehnologije“, dodala je ona. Prista je predložila zajednički pristup više sektora i istakla da je potrebna koordinisana akcija EU sa loklanim i regionalnim telima. „Potrebno je partnerstvo na nivou EU“.

U međuvremenu, proizvođači plastičnih cevi rekli su da bi EU trebalo da ohrabruje inovaciju i efikasnost koju ta industrija već primenjuje kroz ponovnu upotrebu vode u zgradama i mere štednje.

“Čini mi se da Evropska komisija čak i ne zna da se mi bavimo ovim stvarima“, rekao je Telgen iz TEPPFA.

Izvor: EurActiv.com, EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Za proizvodnju jabuke potrebno 70 litara vode
  
• 

  Vesti

  : Poskupljenje vode neće smanjiti potrošnju
  
• 

  Vesti

  : Danska za osveženje nudi samo vodu iz česme
  
• 

  Vesti

  : Rekordno topla godina u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljna količina vode i u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Loše stanje voda u Srbiji