Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poskupljenje vode neće smanjiti potrošnju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Inicijative da se voda efikasnije koristi kako bi se izbegle nestašice sabotirane su korišćenjem ilegalnih podzemnih izvora, nedostatkom merenja potrošnje i u nekim slučajevima nepoštovanjem evropskih standarda na nacionalnom nivou. Evropljani su, kako pokazuje najnovije istraživanje Evropske komisije Eurobarometar, zabrinuti za kvalitet vode i pozivaju EU da donese nove mere. Poskupljenje vode o kojem se razmišlja neće smanjiti potrošnju ako se ne aktiviraju dodatni mehanizmi kao što su kazna za rasipanje vode ili popust za vlasnike najštedljivijih slavina. Šta više, efekat viših cena i strožeg nadzora bi mogao da stvori kontraefekat tako što će poljoprivrednici "spas" od većih dažbina potražiti u ilegalnim bušotinama sa vodom.
Ako se ne poboljša nadzor potrošnje i ne naprave strategije za formiranje cene vode, nestašice bi mogle da postanu sve češće u evropskim zemljama. Šta više, mogle bi da ugroze budućnost podzemnih voda u nekim regionima, pokazuju analize.
Veća efikasnost korišćenja vode je centralna tema Direktive o upravljanju vodama iz 2010, a nove preporuke za bolje korišćenje očekuju se do novembra.
Komisija je takođe predložila nove mere za veću efikasnost i štednju vode u predlogu Zajedničke poljoprivredne politike 2014-2020. Komisija recimo traži da novi sistemi navodnjavanja postignu uštedu vode od najmanje 25% ako zemlja želi da se kvalifikuje za fondove EU.
"Direktorat Evropske komisije za poljoprivredu je predložio da se finansiraju samo sisteme za navodnjavanje koji uštede najmanje 25% vode", rekao je Tomar Dvorak (Thomas Dworak), austrijski konsultant i jedan od autora nedavne studije o potrošnji vode u poljoprivredi. Reč je o studiji "Uloga cena vode i korišćenja u poljoprivredi u cilju održivog korišćenja vode u Evropi" koju je za potrebe Evropske komisije uradila konsultantska kuća Arkadis (Arcadis).
"Nove članice su protiv tog predloga jer će izgubiti puno subvencija", kazao je on. Izvori i u Komisiji i u Evropskom parlamentu potvrdili su da se protiv predloženih mera vodi teška bitka u procesu odlučivanja koji uključuje i nacionalne lidere i Parlament.
Izveštaj o vodi bavi se izazovima u vodosnabdevanju Evrope, naročito u korišćenju podzemnih voda. Sara Bogart (Sarah Bogaert), jedan od autora Arkadisove studije kaže da pitanje regulacije cene vode nije lako, ali je "važno poslati poljoprivrednicima i potrošačima pravi signal".
Generalno posmatrano na nivou EU, cena vode za direktnu potrošnju nije formirana u odnosu na neke posebne kriterijume. Neke članice dozvoljavaju da poljoprivrednici ne plaćaju vodu za navodnjavanje, čak i u sušnim područjima Jugoistočne Evrope. U većini zemalja tarife za korišćenje vode za navodnjavanje su vrlo niske, uglavnom ispod 0,01 evro po metru kubnom, mada ima zemalja koje su uvele jako visoke tarife, naročito za korišćenje izvora sa manjim kapacitetima.
Većina zemalja ima jedinstvenu tarifu za korišćenje vode, s tim da prave razliku između korišćenja nadzemnih i podzemnih voda. U Rumuniji je, međutim, zabranjena upotreba podzemnih izvora za navodnjavanje.
U većini članica priroda izvora je jedan od kriterijuma za formiranje cene naknade. U Belgiji se za korišćenje vode iz plovnih reka preko 500 kubnih metara, godišnje plaća 0,0631 evra po kubnom metru. Korišćenje vode iz reka kojima se ne plovi je besplatno. Takse za korišćenje nadzemnih voda u ovoj zemlji zavise od potrošnje.
Nove cene bi trebalo, smatraju autori studije, da oslikavaju regionalne i lokalne karakteristike u korišćenju vode kao što je dostupnost vode, veličina farme, vrsta useva koji se navodnjava, postojanje alternativnih tehnologija za uštedu vode i tako dalje.
osim nivoa potrošnje, cena bi takođe trebalo da obuhvati negativni uticaj korisnika na životnu sredinu. Studija takođe ističe da se politikom cena ne može uticati u potpunosti na štedljivost u korišćenju vode, već treba aktivirati i druge mehanizme kao što su kazne za prekomernu potrošnju, popusti za manju potrošnju isl. Studija se zalaže za preciznije merenje potrošnje, nadzor i zaokret ka politici održive potrošnje u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici.
Nadgledanje ilegalnih izvora
Background Srbija se po vodnim resursima svrstava u siromašnija područja Evrope, a vodama su najsiromašniji naseljeni nizijski krajevi, izjavio je Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine.
"Jedan od indikatora za vrednovanje bogatstva ili siromaštva u vodnim resursima zemlje je sopstvena raspoloživost površinskih voda. Za Srbiju taj indikator iznosi oko 1.500 metara kubnih po stanovniku godišnje i našu zemlju svrstava u vodom siromašnija područja Evrope", kazao je Veljković agenciji Beta.
Veljković, koji je šef Odseka za indikatore i izveštavanje, rekao je Beti da najslabiji kvalitet vode u Srbiji, prema klasifikaciji "Serbian Water Quality Index", ima merno mesto "Vrbas 2" na Velikom Bačkom kanalu (kanal Dunav-Tisa-Dunav) u klasi veoma loš.
Reč je o najzagađenijem vodotoku u Evropi. Za trajno rešavanje tog problema mora da se reši problem izlivanja neprerađenih komunalnih i industrijskih voda. Taj projekat je već počeo i vredan je 26 miliona evra, od čega će 60% doći iz donacije EU.
Međutim, kako je ukazao predsednik opštine Vrbas Željko Vidović, posle izgradnje kolektora otpadnih voda potrebno je očistiti Veliki Bački Kanal, što će koštati između 20 i 40 miliona evra.
Predsednik ekološkog pokreta Vrbas Ratko Djurđevac ukazao je da je potrebno na dobar način rešiti problem mulja koji se nataložio oko Kanala, budući da sadrži teške metale opasne za zdravlja ljudi, a da se svako treće domaćinstvo u Vrbasu nalazi na manje od 50 metara od Velikog Bačkog Kanala.
"U klasi loš slede reka Krivaja, na profilu Mali Iđoš i Srbobran i Plovni Begej", kazao je Veljković.
Kako je naveo, posledice lošeg stanja vodoprijemnika u Srbiji su izlivanja neprečišćenih otpadnih voda iz naselja i industrije u tim oblastima.
Veljković je rekao da su najčistije reke u Srbiji: Lim (merno mesto Prijepolje) i Drina (na profilu Ljubovija i Bajina Bašta) u klasi odličan.
"U klasi veoma dobar slede Porečka reka na profilu Mosna i Moravica pritoka Zapadne Morave na profilu Gradina. Dok je u klasi dobar - najbolji kvalitet na rekama Dunav (Smederevo) i reka Karaš (Dobričevo)", kazao je Veljković.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se prečišćava "samo oko 17 % otpadnih voda koje se izlivaju iz kanalizacionih sistema naselja".
Veljković je kazao da je u Srbiji trenutno u funkciji 21 gradsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a da bi se ispunili strogi zakonski zahtevi, potrebno je izgraditi 215 prečišćivača.
"Ukupni procenjeni grubi troškovi ovih investicija za gradove u Srbiji prelaze jednu milijardu evra", ocenio je Veljković.
Globalno u svetu na poljoprivredu otpada 70% potrošnje sveže vode, dok je u EU taj udeo 24%. Međutim, u nekoliko južnih država, taj procenat ide do 90% zbog smanjenih isporuka vode u sušnim mesecima. U EU se najveći procenat vode 44% koristi za energiju. Kad izvori presuše, očaj tera poljoprivrednike da koriste podzemne vode i tako rizikuju da i ti izvori vremenom nestanu.
Izveštaj Arkadisa navodi da su Kipar, Francuska i Španija napravile veliki korak u smanjenju gubitaka sistema za navodnjavanje budući da se nekoliko regiona bori sa nestašicama.
Uprkos očiglednim protivljenjima da se uvedu zvanični standardi za sisteme navodnjavanja, Rumunija upravo to radi: od poljoprivrednika se traži da uštede najmanje 10% vode kako bi za nove sisteme dobili novac iz fondova za ruralni razvoj.
Malta, na primer, putem satelita nadgleda nezakonite bušotine za vodu na imanjima.
"To je dobar način da se primeni zakon jer vlasti kažu 'U redu. Mi imamo mapu registrovanih bušotina za vodu. Uz pomoć satelita napravimo sliku imanja, stavimo tu sliku preko mape, i za svaku novu zelenu tačku koja se pojavi znamo da je nezakonita'," kaže Dvorak.
Procene su da bi eventualno poskupljenje povećalo upravo broj korisnika ilegalnih bušotina. Izveštaj "Mogućnosti za uštedu vode u poljoprovredi" koje je posebno rađeno za potrebe Komisije u januaru, upozorava da bi nezakonito korišćenje vode moglo da poraste ako se povećaju cene vode ili nadzor "tako što će se poljoprivrednici okrenuti od javnih izvora vode ka bušotinama ili kanalima".
Taj izveštaj pokazuje da samo na Kipru postoji 50.000 bušotina, uglavnom ilegalnih, koji utiču na pad rezervi podzemnih voda.
Voda izvor briga
Evropljani su danas manje obavešteni o problemima koji se odnose na vodu nego što su znali 2009, pokazuju rezultati najnovijeg Eurobarometra. Samo četiri od deset ispitanika ili njih 37% navelo je da je dobro informisano o problemima koji se odnose na podzemne vode, reke i jezera što je 6% manje u odnosu na istraživanje od pre tri godine.
Najinformisaniji o stanju voda su Danci (62%) dok je samo 16% Letonaca reklo da je obavešteno o situaciji sa domaćim vodama.
Većina ispitanika smatra, njih 68%, da je problem kvaliteta vode i prekomerne potrošnje veliki problem što je jedan procenti poen manje u odnosu na istraživanje iz 2009. Najviše su zabrinuti građani Rumunije, Italije i Francuske gde je skoro 90% ispitanika smatra da je kvalitet vode veliki problem u njihovoj zemlji.
Nasuprot njima, nešto više od polovine Finaca, Austrijanaca, Nemaca i Holanđana ne smatra da je kvalitet vode ozbiljan problem.
Preko tri četvrtine ispitanika širom EU smatra da su poplave, suše i prekomerna potrošnja ozbiljan problem. Isto toliko Evropljana smatra da na nivou EU treba doneti dodatne mere za korišćenje vode.
Nešto više od petine ispitanika smatra da se kvalitet vode popravio u poslednjoj deceniji, isto toliko veruje da je ostao nepromenjen, dok 44% smatra da je pogoršan.
Više od 40% ispitanika u Holandiji i Nemačkoj smatra da se kvalitet vode popravio. Skoro 90% anketiranih Evropljana smatra da na kvalitet i potrošnju vode najviše utiče korišćenje pesticida, prekomerna potrošnja domaćinstava i gubici vode.
Osam od 10 ispitanika kazalo je da cena vode treba da se određuje u odnosu na potrošnju, a nešto manje njih smatra da u cenu treba da bude uključen i uticaj korisnika na životnu sredinu.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
