Bugarske vlasti su 13. juna uvele taksu na plastične kese koje se koriste u prodavnicama kako bi smanjile njihovu upotrebu i podstakle korišćenje biorazgradivih kesa. Ta mera će stupiti na snagu 1. oktobra. Slične mere su već preduzele i neke druge članice EU, ali za sada ne postoji jedinstvena politika u toj oblasti. Evropska komisija već neko vreme traga za najboljim rešenjima za smanjenje upotrebe plastičnih kesa i očekuje se da će uskoro objaviti predlog mera na nivou EU. Iako većina građana EU podržava zabranu plastičnih kesa, to više nije tako privlačna opcija zbog krize, pa se sve više razmišlja o zabrani besplatnog deljenja kesa.

Bugarska je u oktobru 2011. uvela naknadu na najtanje plastične kese koje se i najviše koriste, ali ta mera nije urodila plodom, pošto su ih trgovci zamenili debljim kesama. Nova zato mera treba da podstakne upotrebu torbi od tkanine i biorazgradivih kesa, saopštile su bugarske vlasti.

Prema odluci bugarskih vlasti, taksa na plastične kese iznosi 0,35 leva ili 0,18 eura po kesi a svake godine će se povećavati kako bi 2014. dostigla 0,55 leva ili 0,28 evra.

Većina proizvođača plastičnih kesa protestovala je zbog ove mere, zatraživši od vlasti da je povuče kako bi se izbegli bankroti u vreme krize.

Bugarska u tome nije usamljena u EU. I neke članice već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa. Italija je 2011. postala prva zemlja u Evropi koja je zabranila plastične kese koje se ne razgrađuju, a Irska je još u martu 2002. uvela naknadu od 0,15 evra po kesi, što je smanjilo upotebu za 95%, preneo je BBC. Naknada u Irskoj je zatim povećana na 0,22 evra u 2007. pošto se pokazalo da je godišnja upotreba povećana po osobi sa 21 na 30 kesa.

Nakon Irske slične mere su preduzele i Belgija, Nemačka, Španija i Holandija. Ministar u britanskoj vladi lord Henli (Henley) rekao je prošle godine da nije zadovoljan zbog toga što je u 2010. upotreba plastičnih kesa u Britaniji porasla 5% posle četiri godine smanjenja. On je nagovestio da bi Britanija mogla da zabrani upotrebu takvih kesa.

Svake godine 800.000 plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu se koristi u EU, preneo je britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC), a građani EU, prema podacima Komisije, upotrebe u proseku oko 500 kesa i to uglanvom samo jednom. U 2008. u Evropi je proizvedeno 3,4 miliona tona plastičnih kesa, što je jednako težini dva miliona putničkih automobila.

Pošto su lake i male, plastične kese često izmiču sistemu prerade optada i završavaju u prirodi i najčešće morskim sredinama, gde se raspadaju stotinama godinama. "Posledice palstičnog otpada narušavaju pejzaž oko nas, ugrožavaju prirodno orkuženje i stvaraju plastični pokrivač u Pacifičkom okeanu koji može i da dostigne više od 15 miliona kvadratnih kilometara", rekao je evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik, prenosi BBC.

Zabrana kesa u EU neizvesna zbog krize

Evropska komisija već duže vreme razmatra mogućnost zabrane plastičnih kesa, ali zbog mogućih pravnih problema i zatvaranja hiljada radnih mesta u tom slučaju, Brisel traga za drugim načinima da smanji upotrebu kesa. Rezultat toga bi moglo biti njihovo poskupljenje, piše nemački list Špigel (Spiegel).

Najefikasniji način da se smanji upotreba plastičnih kesa bilo bi da se trgovinama zabrani distribucija kesa, pokazalo je interno istraživanje Komisije, u koje je uvid imao taj list. Studija je, međutim, pokazala da bi zabrana bila u suprotnosti sa međunarodnim i evropskim zakonima o trgovini, i da bi dovela do zatvaranja mnogih radnih mesta u Evropi.

U studiji su iznete i procene o ekonomskim posledicama eventulane zabrane. Na EU otpada oko 25% proizvodnje plastičnih kesa, a istraživnje je pokazalo da bi se zabrana negativno odrazila na između 250 i 300 proizvođača kesa i između 15.000 i 20.000 ljudi koji su kod njih zaposleni.

Autori istraživanja su zaključili da bi zabrana besplatnog deljenja kesa ipak bila najbolje rešenje za smanjenje upotrebe plastičnih kesa. Oni su preporučili da se ustanovi naknada u visini koja bi bila dovoljna da se omoguće samo mali prihodi vlastima, a kupci obeshrabrili da ih koriste. Suština ideje o višim cenama jeste da će se proizvođači onda opredeliti za proizvodnju jačih kesa koje se mogu koristiti više puta a da će potrošači biti spremni da plate za njih. Naknada treba da se poveća vremenom, navodi se u istraživanju, tako da se ljudi ne naviknu na niske cene.

Iznosi se i procena da će građani EU u proseku koristiti samo 39 kesa godišnje 2020, što bi bilo smanjenje od 80%. U izveštaju se ne govori o evenutalnoj reakciji javnosti, ali se pominje mogućnost "opšteg nezadovoljstva" ako se promena na objasni na pravi način.

Građani za zabranu kesa

Evropska komisija je prošle godine pokrenula javne konsultacije o načinima za smanjenje upotebe plastičnih kesa, bilo da je reč o uvođenju taksi ili drugim mogućnostima poput uvođenja zabrane na nivou EU. Konsultacije su trajale od maja od avgusta a odnosile su se i na potrebu da se podstakne upotreba biorazgradive ambalaže.

Većina od 15.000 ljudi koji su učestvovali konsutlacijama izjasnila se za zabranu plastičnih kesa.

Prema podacima objavljenim na sajtu Evropske komisije, oko 80% učesnika konsultacija se slažilo s time da su potrebne mere za suzbijanje upotrebe plastičnih kesa, a oko 20% se nije s time složilo.

Sa predlogom da se zabrane plastične kese slažilo se oko 70% učesnika konsultacija, a blizu 30% nije.

Mogućnost povećanja cena podržalo je oko 60% učesnika konsultacija, dok se s tim nije složilo 26% ispitanika.


Izvor: EurActiv.rs

Foto: Wikimedia.org

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Građani EU troše po 500 plastičnih kesa godišnje
  
• 

  Vesti

  : Reciklaža otpada počinje u domaćinstvima
  
• 

  Vesti

  : Uskoro bez opasnih kesa