U Srbiji će 6. i 7. avgust, prema najavama meteorologa, biti najtopliji dani ovoga leta s temperaturom iznad 40 stepeni Celzijusove skale. Velike vrućine uz nedostatak padavina tokom celog leta ugrozile su useve i sve se češće čuju apeli da se proglasi stanje elementrane nepogode. Šteta od suše u Vojvodini procenjuje se na oko milijardu evra, dok su u Vranju tokom juna i jula bila samo tri kišna dana. Vlada Srbije je krajem prošle nedelje donela odluku da Republički štab za vanredne situacije utvrdi štetu koju je prouzrokovala dugotrajna suša.

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić rekao je 6. avgusta agenciji Beta da je do sada 25 opština dostavilo pokrajinskoj vladi procenu štete koja iznosi 64 milijarde dinara. "Na osnovu toga moguće je proceniti da će ukupna šteta od suše biti oko milijardu evra na teritoriji svih 45 vojvođanskih opština i gradova", naveo je Ješić.

Prema proceni koju je izneo ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević 3. avgusta, šteta od suše u Srbiji iznosi oko milijardu evra. Reč je, kako je rekao Beti, o "najgrubljoj proceni", koja je urađena na osnovu podbačaja ovogodišnjih prinosa i berzanskih cena poljoprivrednih proizvoda.

"Prema našim najgrubljim procenama rod kukuruza i soje biće umanjen za oko 50%, a ostlih kultura između 25 i 40%", kazao je on agenciji Beta i ocenio da su to "ogromni gubici i katastrofa za jednu malu poljoprivrednu zemlju kao što je Srbija".

Na području Subotice šteta od suše na poljoprivrednim usevima iznosi oko 53 miliona evra, izjavio je 6. avgusta član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Šime Ostrogonac. To je procena Komisije za procenu štete, na usevima na površini od 80.000 hektara. Ostrogonac je novinarima rekao da su najviše stradali kukuruz i jabuke i dodao da gradske vlasti smatraju da republički organi treba da proglase stanje elementarne nepogode.

I Ješić je ponovio stav Vlade Vojvodine da Republika Srbija mora da proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše, da bi bar delimično bila nadoknađena šteta poljoprivrednim proizvođačima.

Podsetio je da je Vlada Vojvodine već preduzela mere iz svoje nadležnosti da bi pomogla poljoprivrednicima koji su pogođeni sušom. Naveo je da je pokrajina reprogramila kredite Fonda za razvoj poljoprivrede i Fonda za razvoj, prolongirala je plaćanje naknade za uređenje voda za dve godine, a u rebalansu budžeta biće izdvojeno više novca za osiguranje poljoprivrednih proizvoda.

Mere na republičkom nivou mogu da se očekuje kroz nekoliko nedelja, pošto se prvo utvrdi šteta. Vlada Srbije donela je krajem prošle nedelju odluku da Republički štab za vanredne situacije utvrdi štetu, što bi štab trebalo da učini u narednih 30 dana na osnovu izveštaja lokalnih samouprava, rekao je 3. avgusta Knežević.

Na osnovu tog izveštaja Ministarstvo poljoprivrede bi predložilo mere kako bi se ti gubici sanirali. Knežević je dodao da će se predlog mera raditi u saradnji s Ministarstvom finansija i istakao da Ministarstvo već počinje da definiše mere kojima bi mogli da pomognu poljoprivrednike.

Knežević je naveo da će država pokušati da pomogne poljoprivrednicima preraspodelom budžeta resornog ministarstva. Kao moguće mere pomoći poljoprivrednicima, u slučaju proglašenja elementarne nepogode zbog suše, on je naveo oslobađanje od plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta, reprogramiranje subvencionisanih kredita Minisatrstva poljoprivrede, oslobađanje plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje i intervencije iz Republiče direkcije za robne rezerve.

Prema njegovim rečima, ideja je i da se deo sredstava koja će se uštedeti prestankom angažovanja agronoma i šumarskih inženjera uloži u direktne subvencije poljoprivrednicima.

Jedno od rešenja za poljoprivrednike da se zaštite od suša jeste i osiguranje gazdinstava. "I Vlada Srbije i Vlada Vojvodine treba da insistiraju na tome da sva poljoprivredna gazdinstva budu osigurana i da to bude uslov za dobijanje bilo kakvih subvencija", ukazao je Ješić. On je dodao je je da je cena osiguranja 35 do 50 evra po hektaru, sa potpunim reosiguranjem za sušu što bi automatski sprečilo probleme poput ovogodišnjeg.

U junu i julu samo tri kišna dana u Vranju

U Vranju su tokom juna i jula bila svega tri kišna dana, pa je nedostatak padavina mnogo veći problem od visokih temperatura, izjavio je 6. juna dežurni u Meteorološkoj službi u Vranju Dragiša Stanković.

Stanković je agenciji Beta rekao da su u ta tri dana, u vidu pljuska, pale gotovo sve količine padavina u ta dva meseca.

"Prosek padavina za jun u Vranju iznosi 60 litara a po kvadratnom metru, a ove godine imamo svega 21 litar po kvadratu, dok za jul prosek iznosi 40 litara po kvadratu, a ove godine smo imali 30 litara po kvadratu", rekao je Stanković.

"U junu i julu imali smo za stepen - dva više prosečne temperature nego što je to uobičajeno, a najviše vrednosti u julu dostizale su 38 stepeni, što i nije toliko veliki problem kao suša koja će imati najnegativniji efekat na poljoprivredu", kazao je Stanković.

Velike vrućine u regionu

Velike vrućine nisu mimoišle ni region. Toplotni talas zahvatio je 6. avgusta Hrvatsku gde meteorolozi najavljuju najtopliji dan u godini, sa temepraturom do 40 stepeni Celzijusovih. U Splitu, Šibeniku i Dubrovniku izmereno je 6. avgusta u 5.00 29 stepeni, a u ostalim gradovima duž obale između 26 i 28 stepeni. Temperatura iznad 37 stepeni najavljena je i u unutrašnjosti Hrvatske, na području Slavonije.

Prema istraživanju američkih stručnjaka, ekstremna vrućina i suša u SAD, Evropi i drugim regionima poslednjih godina zapravo je globalno zagrevanje klime. Studija naučnika američke Svemirske agencije NASA Džejmsa Hansena kaže da su promene klime krivac za prošlogodišnju sušu u Teksasu i Oklahomi, za toplotni talas u Rusiji 2010. i za toplotni talas 2003. u Evropi koji je imao desetine hiljada ljudskih žrtava.

Hansenovo istraživanje uvažavaju drugi naučnici koji se bave klimom. Ali, on je i aktivista koji se bori za suzbijanje zagađujućih gasova koji stvaraju "efekat staklene bašte" - zagrevanje atmosfere. Neki stručnjaci zato ne očekuju da će njegova nova studija promeniti druga, suprotna mišljenja.

Hansenov rad je objavljen 4. avgusta na interentu u Zborniku Nacionalne akademije nauka (Proceedings of the National Academy of Science, http://www.pnas.org/).

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Uskoro novi besplatan sistem agro prognoze
  
• 

  Vesti

  : Klimatske promene ugrožavaju evropske gradove
  
• 

  Vesti

  : Komisija će predložiti konkretne mere za uštedu vode
  
• 

  Vesti

  : Rekordno topla godina u Francuskoj