Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Klimatske promene ugrožavaju evropske gradove
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Gradovi u Evropi, više nego naselja u ruralnim područjima, moraju da se zaštite od globalnog zagrevanja iz ekonomskih razloga, ali i da bi zaštitili stanovništvo, objavila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). Više od polovine evropskih gradova nema dovoljno zelenih površina, a specifična struktura urbanih zona dodatno menja uticaj klimatskih promena. Gradovi moraju da počnu da ulažu kako bi se prilagodili klimatskim promenama, jer će ih odlaganje samo više koštati, upozorava EEA.
U Evropi temperature rastu, menjaju se količine padavina a nivo mora raste. Posledice se, međutim, neće ujednačeno ostetiti na celom kontinentu, navodi se u izveštaju "Prilagođavanje urbanih sredina klimatskim promenama u Evropi", prvom izveštaju o izloženosti gradova širom Evrope posledicama globalnog zagrevanja.
"Struktura i specifična organizacija urbanih zona u odnosu na ruralna područja menjaju posledice klimatskih promena i stvaraju mnoge, različite izazove gradovima", navodi se u saopštenju EEA i podseća da u gradovima živi tri četvrtine Evropljana.
"Više od polovine evropskih gradova ima mali udeo zelenih površina, što bi moglo da znatno pojača toplotne talase", navodi se u izveštaju EEA i podseća da efekat "urbanog toplotnog ostrva" dovodi do mnogo viših temepratura nego u okolnim područjima. Ukazuje se na zabrinjavajuću situaciju u gradovima u kojima je stanovništvo posebno ranjivo, kao što su stariji građani u Italiji, Nemačkoj i gradovima na severu Evrope.
"Mnoga područja moraju da predvide učestalije i jače toplotne talase", upozorava EEA i navodi primer grada Botćirka, jedine opštine u Švedskoj koja bila dovoljno organizovana da pruži pomoć stanovništvu tokom toplotnog talasa 2010, jer se unapred pripremila za tu mogućnost. Tada su socijalne službe opštine prikupile podatke o stanovništvu osetljivom na vremenske promene.
Svaki peti evropski grad sa više od 100.000 stanovnika je podložan poplavama izazvanima porastom vodostaja, navela je EEA i ukazala na velike troškove prirodnih katastrofa. Mnogi gradovi se sada suočavaju sa posledicma, kao što su nedostatak vode, poplave i toplotni talasi, a one bi trebalo da postanu sve učestalije, upozorila direktorka EEA DŽeklin Mekglejd (Jacqueline McGlade).
"Gradovi moraju da počnu da ulažu u projekte prevencije koristeći ideje i najbolje prakse u svetu, jer što kasnije politički lideri budu delovali, to će prilagođavanje biti skuplje, a opasnost po građane i privredu veća", dodala je ona.
Kao primer posledica klimatskih promena navode se obilne kiše koje su samo u jednom danu, 2. jula 2011, poplavile centar Kopenhagena i izazvale štetu koja je procenjena od 650 do 700 miliona evra. Gradske vlasti su tada odlučiile da izgradi ulaze za liniju metroa na većoj visini kako bi se sprečilo plavljenje tunela u budućnosti. Taj primer, navodi se u saopštenju, pokazuje da mere ne moraju biti skupe i obimne kada su uključene u druge planove.
U izveštaju se navodi i da mere koje se preduzimaju moraju biti prilagodljive. London je tako izgradio barijeru na Temzi kako bi se zaštitao od porasta nivoa mora, a visina prepreke može da se menja zavisno od promene nivoa mora.
Mere moraju biti preduzete u skladu s prirodom a ne da bi se ona narušila, smatra EEA. Holandske vlasti su zbog klimatskih promena preduzele korake kako bi izmenile sistem snabdevanja vodom. To podrazumeva spuštanje i proširivanje rečnih udolina i i izgradnju basena za skladištenje vode, a time i novih prirodnih celina.
Koraci na prilagođavanju klimatskih promena mnogu da učine gradove lepšim i boljim mestom za život. U belgijskom gradu Ostendeu izgrađena je nova plaža kako bi se grad zštitio od oluja i plavljenja, dok je na obalama reke u Lođu, u Poljskoj, napravljeno više zelenih površina kako bi se smanjio rizik od poplava.
Stanovnici gradova, takođe, moraju da se prilagode. Zbog nedostatka vode tokom 1990-tih godina španski grad Saragosa je razvio "kulturu štednje vode". Za 15 godina ova uspešna kampanja je omogućila da se potrošnja vode u gradu smanji za 30%, iako se stanovništvo povećalo za 12%.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
