 U upravljanju otpadom u EU najlošija Grčka |
| Objavljeno : 09.08.2012. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Članice na jugu i istoku Evropske unije imaju najlošije sisteme za odlaganje i preradu otpada iz domaćinstava i sličnog otpada, pokazuje novi izveštaj Evropske komisije o upravljanju otpadom. Mnoge od njih i dalje takav otpad odlažu na deponije, uključujući biorazgradivi otpad, što može dovesti do stvaranja i emisije metana. U tretiranju otpada su lošije uglavnom nove članice EU, dok u tome prednjače Austrija i Holandija. Ipak, najlošije rangirana zemlja je Grčka. Procene Evropske komisije su da Unija godišnje gubi 72 milijarde evra zbog neadekvatnog upravljanja otpadom.
Na vrhu liste po ispunjenosti kriterijumima su Austrija i Holandija sa po 39 poena. Slede Danska sa 37, Nemačka sa 36, Švedska 35 i Belgija 34 poena. Nijedna od tih zemalja nema više od dve crvene zastavice.
Međutim, slika je sasvim drugačija na drugom kraju liste gde su retke zelene zastavice. Zemlje sa najviše propusta u toj oblasti su članice na jugu i istoku Evrope.
Nedostaci se, između ostalog, odnose na loše politike za smanjenje količine otpada koji se stvara u zajednici ili nepostojanje takvih politika. Odnose se i na nedovoljno podsticajne mere za sprečavnje odlaganja smeća na deponijama i neodgovarajuću infrastrukturu za prenos i tretman otpada.
Nalošije je rangirana Grčka sa samo 3 poena. Ta zemlja praktično u svim oblastima upravljanja otpadom ima nedostatke. Kako prenosi portal o EU Euobzerver (Euobserver), samo jedna od 71 deponije za odlaganje otpada koji nije opsan u Grčkoj u skladu je sa direktivom EU o deponijama.
Iza Grčke slede Bugarska sa 8 poena i Malta i Litvanija sa po 9 poena. Po 11 poena imaju Rumunija i Kipar, a 14 poena Letonija. Slovačka i Estonija imaju po 17 poena, dok Češka i Poljska po 19 poena.
Od starih članica najlošije je rangirana Italija sa 15 poena, dok je od novih članica najbolje rangirana Mađarska sa 21 poenom.
Problem odlaganje otpada na deponije Background Direktiva EU o deponijama stupila je na snagu 1999, a izmene su unete 2003. i 2008. Ti propisi su doneti kako bi se sprečio štetan uticaj deponija na životnu sredinu. Direktiva sadrži striktne smernice za odlaganje otpada na deponije. Od članica se zahteva i da utvrde nacionalne ciljeve za sprečavanje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije.
Prema toj direktivi takozvani opštinski otpad podrazumeva otpad iz domaćinstava i drugih izvora koji mu je po sastavu i prirodi sličan, što uključuje u znatnoj meri i otpad koji se stvara u preduzećima a ne prikupljaju ih lokalne vlasti.
Članice EU koje imaju loše rezultate na tom planu i dalje se oslanjaju na odlaganje otpada na deponije i retko koriste druge mogućnosti. Takođe, biorazgradivi otpad, poput hrane i kuhinjskog otpada iz domaćinstava, odlaže se na deponije i retko reciklira. Pritom, na deponijama nastaje metan, gas sa efektom staklene bašte.
Kako navodi Euobzerver, kločine biorazgradivog otpada na deponijama na Malti, Kipru i Grčkoj sada su veće nego 1995.
Bugarska ne reciklira ništa od otpada iz domaćinstava i sličnog otpada, a Rumunija samo 1,3%.
Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Holandija i Švedska imaju nasuprot tome, sveobuhvatne sisteme prikupljanja i tretmana otpada, a samo 5% otpada odlažu na deponije. One imaju razvijene sisteme recikliranja, dovoljno kapaciteta za tretman otpada i dobre rezultate u tretmanu biorazgradivog otpada.
Deset članica, ukljčujući Veliku Britaniju, nisu uvele zabranu ni ograničenja za odlaganje otpada na deponije.
"Mnoge članice i dalje odlažu velike količine otpada iz opština na đubrišta - što je najgora opcija u upravljanju otpadom - i pored alternativa i mogućnosti finansiranja boljih opcija iz sturtkrnih fondova", naveo je evorpski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik u saopštenju.
Neke zemlje, kako se navodi u saopštenju Evrope komisije, ostvarile su brz napredak u smanjenju deponija.
Ali, i zemlje koje imaju najbolje rezultate suočavaju se sa izazovima kao što su potreba za smanjenjem otpada i suviše veliki kapaciteti za spaljivanje otpada, što može da ugrozi reciklažu i zahteva uvoz otpada, navela je Komisija.
Zemlje koje imaju dobre rezultate ostvaruju ih zahvaljujući kombinaciji pravnih, amdinistrativnih i ekonomskih instrumenata.
Komisija će na osnovu ovog izveštaja pripremiti mape puta za 10 članica koje imaju najlošije rezultate. O tim predlozima će razgovarati sa vlastima tih zemalja na seminarima koje će organizovati ove jeseni. prvi seminar će se održati u Pragu 19. septembra.
Mape puta treba da pomognu članicama da primene dobre prakse i sadržaće preporuke prilagođene potrebama neke zemlje za unapređenje tretmana otpad putem ekonomskih, pravnih i administrativnih sredstava, kao i korišćenjem strukturnih fondova EU.
Komisija nastoji da fondove EU što više usmeri na ostvarivanje ciljeva predviđenih politikama za tretman otpada. Sredstva će biti izdvajana za projekte u članicama koje pokažu da njihov sistem daje prednost prevenciji, ponovnoj upotrebi otpada i recikliranju.
Nedavna studija Evropske komisije pokazala je da bi puna primena propisa EU o otpadu donela godišnje uštede od 72 milijardi evra i povećala godišnji obrt u oblasti upravljanja otpadom i recikliranja za 42 milijarde evra. To bi omogućilo i otvaranje 400.000 radnih mesta do 2020.
Potočnik je, međutim, upozorio da ekonomski potencijal nije iskorišćen, da nisu otvorena radna mesta, dok zdravlje ljudi i životna sredina trpe. "To se teško može odbraniti u sadašnji ekonomskim okolnostima", rekao je on.
Izvor: EurActiv.rs Foto: sxc.hu
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||