Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU odložila pomoć za postrojenje za tretman opasnog otpada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Opasni otpad iz Srbije uništava se u inostranstvu i za sada je još neizvesno kada će zemlja dobiti postrojenje za preradu opasnog otpada, pošto je EU odložila pomoć za izgradnju takvog postrojenja. Pomoćnik ministra životne sredine Srbije Aleksandar Vesić rekao je 7. februara da se EU odlučila na taj korak jer još nije pronađena lokacija za izgradnju postrojenja u Srbiji uglavnom zbog otpora javnosti. Prema podacima Ministarstva životne sredine, u Srbiji godišnje nastane oko 40.000 tona neorganskog industrijskog otpada. Od ukupnih količina otpada u EU 4%, odnosno oko 90 miliona tona godišnje, čini opasan otpad.
U Privrednoj komori Srbije 7. februara je održan seminar o klasifikaciji otpada i kriterijumima za klasifikaciju opasnog otpada, na kome su predstavljeni standardi i propisi EU i Srbije u oblasti upravljana otpadom. Na skupu je rečeno da se tvining projekat "Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom" sprovodi od oktobra 2010. a trajaće do oktobra ove godine. Vrednost projekta je 1,5 miliona evra i treba da pomogne Srbiji da se reše problemi i nedostaci zakonske i podzakonske regulative, u oblasti upravljanja opasnim otpadom. U Srbiji, međutim, još nema postrojenja za tretman opasnog otpada.
U pauzi seminara, Vesić je rekao novinarima da je Evropska unija suspendovala na šest meseci, do polovine 2012, projekat pomoć za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog industrijskog otpada u Srbiji, jer još uvek nije određena lokacija na kojoj će se graditi. "Projekat za sada miruje i nastaviće se nakon šest meseci, ali Srbija mora da reši konačno pitanje lokacije za tretman industrijskog neorganskog otpada", kazao je on.
Vesić je istakao da se o lokaciji sa raznim lokalnim samoupravama pregovara već mesecima, ali da još nije utvrđena lokacija budućeg postrojenja. "Mi imamo zainteresovane opštine, imali smo ih i ranije, poput opštine Ćićevac, ali nivo ozbiljnosti te zainteresovanosti je diskutabilan. Svi izražavaju u jednom trenutku želju za izgradnju takvog postrojenja na njihovoj teritoriji, a onda se dogodi da zbog nekog nepoverenja javnost počinje da se diže i izražava svoje negodovanje iako nemaju dovoljno informacija", kazao je on.
Pomoćnik ministra životne sredine smatra da je problem sa edukacijom ljudi koji na osnovu iskustva i na osnovu onoga što se dešava sa postojećim postrojenjima stiču pogrešnu sliku da neko namerava da ih prevari i da će ugroziti njihovo zdravlje. "Građani moraju da znaju da je u Srbiju zabranjeno uvoziti i primenjivati tehnologiju koja utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine", kazao je on i podsetio da je Srbija još u prvom Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991. imala odredbu koja je zabranjivala uvoz tehnologije koje na bilo koji način mogu da ugroze zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Vesić je podsetio da je do sada urađena studija izvodljivosti i naveo da bi početna investicija za postrojenje iznosila tri miliona evra za izradu tehničke dokumentacije i studije o proceni uticaja, a u drugoj fazi sredstva za izgradnju bi bila od 10 do 15 miliona evra.
"Ukoliko taj projekat ne bude realizovan država će se suočiti sa tim da opasan otpad mora da nastavi da se izvozi što je mnogo skupo", rekao je on. Prema njegovim rečima, uništavanje opasnog otpada u inostranstvu privredu košta od tri do pet evra po kilogramu, dok bi u domaćem postrojenju mogao da se uništava za jedan evro po kilogramu.
"Takvo postrojenje neophodno je Srbiji, jer se prema Bazelskoj konvenciji očekuje da će izvoz takvog otpada u druge zemlje biti onemogućen, odnosno da će svaka država nakon 2020. morati sama da tretira opasan otpad koji stvara na svojoj teritoriji", dodao je on.
On je istakao da se ostali opasni otpada reciklira, poput elektronskog i električnog otpada, polovnih akumulatora, otpadna ulja, dok se farmaceutski otpad i neke drugi otpad izvoze na recikliranje. Ocenio je i da ima dovoljno postrojenja u Srbiji za recikliranje posebnih tokova otpada nakon dve godine primene zakona, odnosno da se dosta razvila reciklažna industrija. On je dodao da ta industrija međutim nije pokrila sve potrebe, ali je ukazao i da se sakupljačka industrija nije dovoljno razvila pa da ima dovoljno sirovine za reciklažu.
Usklađivanje sa standardima EU do 2019.
Pravni stručnjak u Austrijskoj agenciji za životnu sredinu Lubomila Popova rekla je na seminaru da je ono što je Srbija uradila na planu zakona 2009. u oblasti upravljanja otpadom bilo vrlo ambiciozno a da su rezultati toga izuzetni. Ona je dodala da ima problema u oblasti tretmana otpada ali i da se sa time suočavaju sve članice EU u različitoj meri.
Popova je poručila srpskim vlastima da preduzimaju korak po korak na planu upravljanja otpadom, da ne treba da odustaju ali i da ne treba da odlažu prilagođavanje standardima EU, iako je reč o vrlo skupom procesu. "Nemojte mnogo odlagati, ali nemojte biti ni preambiciozni", rekla je ona na skupu i dodala da je ipak najbolje da zemlja preduzme neophodne korake tokom pridruživanje, a ne da to ostavi za vreme pošto uđe u EU, jer će se tada suočiti sa kaznama i procedurama koje se pokreću u slučaju da zemlja krši propise EU.
U Evropskoj uniji se 25% otvorenih slučajeva koji se odnose na kršenje zakona tiču zaštite životne sredine, od čega se 20% odnosi na opasni otpad.
Po ulasku u EU, važno je da se u nekoj članici primenjuju standardi EU ali ih članice primenjuju u skladu sa uslovima specifičnim za njih.
Ona je ocenila da ne treba žuriti sa primenom nove direktive EU iz 2008. kojom se predviđa da opasan i neopasan otpad, pošto prođe određenu obradu postaje sekundarna sirovina, jer bi u Srbiji morao da se menja sistem koji je tek uspostavljen. Vesić se složio da bi primena te direktive bio veliki i skup rez i podsetio da sekundardna sirovina nije samo presovana plastična flaša, već je za to potreban određen stepen obrade.
Vesić je rekao na skupu da je prema Strategiji za upravljanje otpadom, predviđeno da Srbija do 2019. primeni i dostigne sve standarde EU, uključujući nove direktive. "Mi moramo korak po korak da se približavamo i pratimo nove trendove", rekao je on i dodao da je Srbija mora da se prilagodi zahtevima i propisima u kraćem roku od zemalja EU koje su za to imale i po 20 godina.
Popova je na skupu rekla da se u EU primenjuju dva pristupa u klasifikaciji opasnog otpada, prema sastavu i prema izvoru, odnosnu poreklu otpada, sa šiframa kojima su označene supstance. Ona je navela da se od 839 šifara na listi 405 odnosi na opasni otpad, a kao probleme navela je nedostatak šifara i nejasne definicije.
Ona je navela da postoji 15 opasnih svojstava na osnovu kojih se otpad svrstava u opasan, kao i da se otpad sa jednom ili više takvih svojstava smatra opasnim. U nekim slučajevima je važna i koncentracija susptance, odnosno da li je iznad dozvoljenog nivoa, rekla je ona.
Vesić je rekao novinarima u pauzi skupa da, kada se govori o opasnom otpadu, često misli na vrlo opasan otpad, ali da postoje određene kategorizacije i klasifikacije i nivo opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi. On je naveo da akreditovane laboratorija u Srbiju utvrđuju šta je opasni otpad.
Vesić je podsetio da je opasni otpad onaj otpad koji može sadržati samo jednu komponentu koja ga čini opasnim za životnu sredinu i zdravlje ljudi, i podsetio da je opasan otpad svuda u okruženju, poput odbačenih frižidera, mikser, hemikalija ili ambalaža od deterdženata. Prema njegovim rečima, opasan otpad može biti inertan i neinertan, a neopasan otpad u određenim uslovima može postati opasan, pošto se aktiviraju štetne komponentne u određenim uslovima, poput kiše.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
