Sušno leto u SAD i istočnoj Evropi podiglo je u julu globalne cene kukuruza i soje na rekordni nivo. Stručnjaci Svetske banke ne očekuju da će se ponoviti 2008. kada su cene vrtoglavo skakale, ali rizici prete od mogućih zabrana izvoza u zemljama izvoznicima, poskupljenja struje i loše žetve na južnoj hemisferi. Najviše su ugrožene afričke zemlje čije ekonomije i građani već trpe posledice prethodnih suša. Očekuje se da bi izvoznici istočne Evrope mogli tržištu da ponude nešto manje količine žitarica iako cene hrane u tom regionu takođe idu naviše.

Cene pšenice premašile su nivo iz prošle godine, ali su ipak ispod rekornih, navodi se u kvartalnom izveštaju Svetske banke o cenama hrane u svetu. I organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih organizacija (FAO) je revidirala svoje procene o količinama proizvedenih žitarica u svetu.

Indeks cena hrane Sveste banke je 6% veći u odnosu na jul prošle godine, i 1% iznad pretnodnog istorijskog maksimuma u februaru 2011. Nakon pada u junu i julu, Indeks hrane porastao je 10% u julu. Cene kukuruza i pšenice zabeležile su oštar rast od 25%, šećer za 12% i 17% soja.

U proseku cene hrane u svetu između aprila i jula porasle su 7%. Suša u Sjedinjenim američkim državama nije jedini razlog skoka cena. Svetska banka je ocenila da je na oštar rast cena u SAD uticala i upotreba etanola kao biogoriva budući da se 40% proizvodnje kukuruza koristi za proizvodnju bioetanola.

SAD, kao najveći izvoznik kukuruza i soje, bez sumnje će uticati na dešavanja na tržištu. Koliko će to biti, zavisi od toga koliko se druge zemlje oslanjaju na uvoz žita.
Sa druge strane, Južna Amerika, južna Azija i u manjem obimu istočna Evropa i centralna Azija su potencijalni izvoznici koji bi mogli finansijski da profitiraju, iako takođe trpe cenovni pritisak na domaćem tržištu.

Suša je pogodila i Jugoistočnu Evropu. Najgore su pogođeni delovi Moldavije, severozapadna Rumunija, Mađarska, BiH, Hrvatska, severnozapadna Srbija i zapadna Slovenija. Izveštaji iz ovih zemalja pokazuju da će prinosi žitarica biti znatno manji - 50% će podbaciti prinosi kukuruza u Rumuniji, a od 49% do 73% u Moldaviji, pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija. Suša u Mađarskoj je „posekla“ 40% prinosa, a slični podaci se očekuju za Mađarsku i Rumuniju.

Suva leta su bila i u Rusiji, Ukrajini i Kazahstanu gde je proizvodnja pšenice podbacila 10%.

Najviše ugoržene siromašne zemlje

"Cene hrane su opet porasle preteći da ugroze zdravlje i blagostanje miliona ljudi“, rekao je Predsednik Svetske banke Džim Džong Kim (Jim Yong Kim).

Zemlje na Bliskom istoku, u severnoj i subsaharskoj Africi najviše su ugrožene od cenovnih šokova. One su veliki uvoznici hrane, učešće hrane u potrošnji je veliko, a državni budžeti su pod pritiskom štednje. Domaće cene hrane u ovim regionima su već visoke zbog loših prinosa i stalnih konflikata. U izveštaju se takođe podvlači da su suše iz prethodnih godina u ovim zemljama već ozbiljno uticale ne nacionalne ekonomije, siromaštvo i ishranu.

Za Malavi se, na primer, prognozira da bi sledeća ozbiljna suša koja se dešava jednom u 25 godina mogla da poveća siromaštvo za 17%, pogađajući naročito seoska područja. U Indiji su gubici nastali zbog suše u periodu 1970. i 2002. smanjili godišnje prihode domaćinstava za 60-80 procenata.

Kim je naglasio da je podrška Svetske banke za poljoprivredu dostigla najviši nivo u poslednjih 20 godina, i da će ta organizacija nastaviti da pomaže zemljama koje su pogođene skokovima cena hrane.

On je pozvao vlade da pothitno pokrenu programe koji će zaštiti najranjivije stanovništvo. "Ne možemo da dozvolilo da ove istorijske cene postanu doživotni problem za porodice koje će zbog toga ispisivati decu iz škole i koja će jesti manje hranljive obroke zbog skupe hrane“, rekao je Kim.

Samo u ovoj godini Svetska banka je za poljoprivredu izdvojila gotovo devet miljardi dolara. U periodu 2006-2008. godišnje je za programe poljoprivrede izdvajala 4,2 milijardi dolara, da bi od 2010-2012. godišnje pomagala sa 6,2 milijarde do 8,3 milijardi dolara.

Međutim, Grupa G20 koja okuplja najveće svetske ekonomije odgovorila je da neće donositi nikakve odluke o zajedničkom delovanju dok američke nadležne vlasti ne daju u septembru procene o ovogodišnjoj žetvi. Humanitarna organizacija za pomoć Oksfam (Oxfam) saopštila je da je neprihvatljivo da vlade ne reaguju na cene hrane sve dok se situacija ne pogorša.

Rizici koji prete


Osim suša u Americi, stručnjake brinu nepogode i u drugim zemljama koji su veliki proizvođači žitarica. Monsuni u Indiji će, očekuje se, smanjiti rod u toj zemlji. Upozorava se i na „el ninjo“ koji bi mogao da uništi žetvu u Australiji i Severnoj Americi.

El Ninjo koji utiče na južnu hemisferu je pojava koja se javlja u nepravilnim razmacima između dve i sedam godina i traje obično između devet meseci i dve godine. On izaziva vanredne klimatske promene i donosi poplave i suše pa su najviše pogođene zemlje u razvoju koje zavise od poljoprivrede, ribarstva i šumarstva, naročito one na obali Pacifika.


U izveštaju Svetke banke se navodi da panike u zemljama izvoznicima u vidu zabrane izvoza ili panične kupovine, što je viđeno 2008, dosad nije bilo, ali tržišta su vrlo osetljiva na poteze glavnih izvoznika i uvoznika.

Uticaj globalnih cena na domaća tržišta neće biti momentalan i jedinstven u slučaju svih zemalja, istakla je Svetska banka. Neka istraživanja pokazuju da se otprilike tri četvrtine cene na globalnom tržištu preslikava na cene na domaćem tržištu, i to tek šest, sedam meseci nakon što globalne cene žitarica skoče.

Izvor: EurActiv.rs

Foto. Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Šteta od šumskih požara 26 miliona dinara
  
• 

  Vesti

  : Posledice suše osetiće se u izvozu krajem godine
  
• 

  Vesti

  : Suša podiže cene hrane u regionu
  
• 

  Vesti

  : Suša razlog nove krize u snabdevanju strujom
  
• 

  Vesti

  : Samo u Vojvodini šteta od suše milijardu evra