Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Posledice suše osetiće se u izvozu krajem godine
|
|
|
Objavljeno : 24.08.2012. |
|
|
|
|
|
|
U pokušaju da se izbori sa sušom Vlada Srbije donela je 23. avgusta mere koje su poljoprivrednici u načelu pozdravili uz izvesne kritike. Vlada nije još izašla sa procenama štete od suše koja se samo u Vojvodini procenjuje na milijardu evra. Suša će se nesumnjivo odraziti na srpski izvoz, s obzirom na značajan udeo kukuruza u izvozu poljoprivrednih proizvoda. Za sada je još rano reći u kojoj meri će se suša odraziti na izvoz, ali se procenuje da izvoz hrane neće dostići tri milijarde dolara, kako se predviđalo pre suše. Kako je rečeno EurAktivu u Privrednoj komori Srbije (PKS), suša neće bitnije uticati na razmenu sa Evropskom unijom, pošto u njoj, kada je reč o izvozu u EU, dominiraju smrznuto voće i šećer.
Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije ove godine biće manji nego prošle godine zbog uticaja suše pre svega na rod kukuruza, rečeno je 24. avgusta EurAktivu u Privrednoj komori Srbije (PKS). Prošle godine izvoz poljoprivrednih proizvoda je iznosio 2,7 milijardi dolara.
Savetnik u PKS Milan Prostran je ocenio da bi izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda mogao ove godine da iznosi nešto više od dve milijarde dolara, ali je naglasio da je još rano govoriti o tome, jer će se posledice suše posebno osetiti u izvozu u poslednjem kvartalu. "Izvoz će sigurno biti nešto manji nego prošle godine zbog toga što ćemo posledice suše osetiti u izvozu posebno u poslednjem kvartalu ove godine", rekao je Prostran za EurAktiv i dodao da se tada očekuje pad izvoza kukuruza.
On je naveo da je izvoz poljoprivrendih i prehrambenih proizvoda imao vrlo dobar uzlazni trend sve do juna meseca i da se pre suše očekivalo da će ukupan godišnji izvoz biti i do tri milijarde dolara.
Prema podacima PKS, u prvih šest meseci 2012. godine Srbija je izvezla hrane u vrednosti od 1,333 milijardi dolara, od toga najviše kukuruza u vrednosti 356 miliona dolara. Slede malina sa 71 milion dolara, beli šećer 68 miliona, suncokretovo ulje 50 miliona, sokovi 29 miliona, pivo 25 i sirove jabuke 24 miliona.
Udeo poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu u tom periodu bio je 24,8%. Kako je naveo Prostran, udeo poljoprivredenih proizvoda u izvozu Srbije je u principu između 20% i 25%.
U Srbiju je u prvih šest meseci 2012. uvezeno hrane u iznosu 674 miliona dolara i u razmeni poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima ostvaren je pozitvan saldo od 659 miliona dolara. U uvozu dominiraju proizvodi poput sirove kafe, banana i drugog južnog voća.
Slabiji i rod voća
Prostran je rekao da će na izvoz kukuruza uticati i mere za koje se opredeli vlada tokom praćenja situacije i dodao da ne očekuje da će biti doneta odluka o zabrani izvoza kukurusa. Prema njegovim rečima, ne treba očekivati restrikcije u izvozu pšenice, jer je ima dovoljno, iako će deo otići u stočnu hranu pa će biti manja ponuda.
Biće ipak smanjen izvoz voća - jabuka, breskvi i šljiva, jer se i njihov rod smanjio za 20 do 30%. Prostran je, takođe, rekao da Srbija još uvek izvozi prošlogodišnje zalihe smrznutoga voća, poput malina, višnji i kupina.
On je izrazio nadu da će Srbija uspeti da prebrodi probleme koje je donela suša i da će se vratiti među 10 najznačajnijih izvoznica kukuruza, što je doskora bila.
Prema njegovim rečima, potrebno je u narednim godinama ponuditi prerađevine više faze ali i da, s obzirom na veliku tražnja za hrnaom u svetu, ne treba bežati ni od izvoza sirovina, poput pšenice i kukuruza.
Bez većih promena u razmeni sa EU
Prostran je dodao da se suša neće previše odraziti na razmenu sa EU, na koju otpada oko 50% izvoza poljoprivrednih proizvoda, pošto se u Uniju izvozi najviše smrznuto voće i povrće. Naveo je da Srbije od voća u EU izvozi najviše malinu i višnja i kupina, ističući da je kupina ove godine posebno tražena.
U izvozu na tržište EU važno mesto ima šećer za koji postoji kvota od 180.000 tona, zatim konditorski proizvodi, pa kukuruz i duvan.
Na zemlje CEFTA otpada oko 37% ukupnog izvoza hrane iz Srbija, a najviše prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda Srbija izvozi u BiH i Crnu Goru.
Iza EU i CEFTA regiona sledi Rusija u koju Srbija izvozi uglavnom voće i neke mesne prerađevine, kao i proizvode od povrća.
Vlada će pratiti izvoz žitarica
Mere koje je Vlada Srbije 24. avgusta podrazumevaju oslobađanje poljoprivrednika određenih finansijskih obaveza ili njihovo odlaganje, intervencije na tržištu da bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju i cene, kao i novčanu pomoć poljoprivrednicima povećanjem podsticaja. Za njihovo sprovođenje biće potrebno između 12 i 15 milijardi dinara.
U okviru najavljenih mera, vlada i nadležna ministarstva će pratiti izvoz svih vrsta žitarica i u slučaju izvoza koji bi značajno ugrozio snabdevanje domaćeg tržišta biće preduzete odgovarajuće mere.
Mere omogućavaju dodatni poček (grejs period) od godinu dana za subvencionisane kratkoročne i dugoročne agrarne kredite, tokom kog poljoprivrednici neće vraćati glavnicu, a nastaviće ugovoreno plaćanje kamate.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva se oslobođaju plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012. godinu, navela je Vlada Srbije.
Vlada je odlučila da Republička direkcija za robne rezerve interventno kupi do 200.000 tona merkantilnog kukuruza na domaćem tržištu radi popunjavanja strateških rezervi, kao i da privremeno ukine carine i prelevmane na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve.
Podsticaji za tov junadi biće povećani sa postojećih 5.000 dinara po grlu na 10.000 dinara, a za tov svinja sa postojećih 500 dinara po grlu na 1.000 dinara do kraja godine.
Postojeći iznos premije za mleko od pet dinara po litru povećan je na sedam dinara za treći i četvrti kvartal ove godine, a do kraja godine biće proširen broj korisnika podsticaja za genetsko unapređenje stočarstva ublažavanjem kriterijuma za sticanje prava na te podsticaje, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Stavovi
Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Paor" iz Crepaje Miroslav Grubanov smatra da su nekim od predloženih mera mali i srednji poljoprivredni proizvođači stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na velike.
Pored oslobađanja plaćanja zakupa državnog zemljišta za 2012. godinu, Grubanov je kritikovao i meru koja se odnosi na uvoz žitarica bez carina i prelevmana "jer će to velikim igračima omogućiti da kupe robu i jeftino je i izvezu, a potom je uvezu i prodaju po mnogo višoj ceni".
Poljoprivredni proizvođač Pavle Nenadović iz Vognja kod Rume pozdravio je predlog mera Ministarstva poljoprivrede. "Poljoprivrednici su na ivici egzistencije i ako se ovo bude sprovelo mogu samo da kažem: Svaka čast. Drago mi je što je novo Ministarstvo poljoprivrede imalo sluha za nas i pored toga što je došlo u veoma lošoj situaciji koja nije izazvana njihovom krivicom, već sušom", rekao je Nenadović.
Profesor na Poljioprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić rekao je 23. avgusta da vanredne mere za ublažavanje posledica suše ne bi trebalo da favorizuju registrovane poljoprivredne proizvođače. "Istovremeno, iz sistema tih mera treba izuzeti površine pod pšenicom, koja nije pretrpela oštećenja od suše u značajnijem obimu, a eventualne posledice njenog manjeg prinosa su već nadoknađene dobrom cenom tog proizvoda", kazao je agenciji Beta Ševarlić, koji je i predsednik Društav agrarnih ekonomista Srbije.
Ševarlić je podržao sve predložene mere koje se odnose na pomoć stočarima, ali je istakao da bi država bolje pomogla intrevencijom u stočnoj hrani.
On je izrazio sumnju da će biti ponude za planirani interventni otkup oko 200.000 tona merkantilnog kukuruza za potrebe Robnih rezervi, jer je ranija ponuda za otkup 100.000 tona pšenice, koja je realizovana sa oko 10%, pokazala da je cena koju država nudi tržišno "deplasirana".
Dodao je i da bi sve mere spoljnotrgovinske politike u domenu izvoza i uvoza morale da budu kompatibilne, odnosno da ne treba zabranjivati izvoz maksimalnih količina poljoprivrednih proizvoda.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|