Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi propisi EU o energetskoj efikasnosti
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament je 11. septembra usvojio novu direktivu o energetskoj efikasnost koja članice obavezuje na određene mere za uštedu energije poput obnove javnih zgrada, a sve velike kompanije na energetske revizije na svake četiri godine. Procenjuje se da bi smanjenje potrošnje energije za 20% donelo uštede EU od 50 milijardi evra godišnje. Direktiva je, međutim, rezultat kompromisa i ne sadrži obavezujuće ciljeve za članice. Izazov predstavlja i primena novih propisa, s obzirom na ulaganja koja su potrebna da bi se smanjila potrošnja energije.
Evropski parlament je 11. septembra usvojio direktivu o energetskoj efikasnosti, koju osporavaju evroskeptici, sa 632 glasova za i 25 protiv, dok je 19 poslanika bilo uzdržano.
Pošto novi propisi stupe na snagu, članice EU će biti obavezne da renoviraju 3% ukupne površine državnih zgrada koje se "greju ili rashlađuju". To se ne odnosi na zgrade lokalnih i regionalnih vlasti.
Kako je objavljeno na sajtu Evropskog parlamenta, to će se odnositi na zgrade čija je upotrebna površina veća od 500 kvadratnih metara, a od jula 2015. primenjivaće se na zgrade sa upotrebnom površinom od više od 250 kvadratnih metara. Ipak, članicama se ostavlja mogućnost da ostvare energetske uštede i na druge načine.
Prema novim propisima, energetske kompanije će svake godine, od 2014. do 2020, morati da ostvaruju uštede 1,5% energije koju godišnje prodaju krajnjim korisnicima. Od ovoga može biti izuzeta prodaja energenata koji se koriste u saobraćaju i biće dozvoljeni drugi načini za uštede pod uslovom da se ostvari isti ishod.
Članice EU moraju da do marta 2013. utvrde nacionalne ciljeve za uštedu energije, odnosno da naprave nacionalne programe. Predviđeno je i da se u direktivu uključe posebne odredbe koje će se odnositi na finansijske instrumente. Članice će ili morati da olakšaju njihovo uvojdenje ili da koriste postojeće instrumente.
Sva velika preduzeća moraće da na svake četvrte godine budu podvrgnuta energetskoj reviziji koju će sprovoditi nezavisni stručnjaci. Ta obaveza ne postoji za mala i srednja preduzeća. Revizije će početi tri godine od stupanja na snagu novih propisa.
Direktiva će stupiti na snagu 20 dana pošto bude objavljena u službenom listu EU a članice će imati rok od 18 meseci da je prenesu u svoje zakonodavstvo.
"Današnjim usvajanjem direktive o energetskoj efikasnosti, Evropski parlament je postavio stub koji nedostaje u evropskoj strategiji za borbu protiv klimatskih promena", rekao je izvestilac za ovu direktivu i poslanik Zelenih, Klod Turmes (Claude).
Direktiva je rezultat dogovora članica postignutog na samitu EU u martu 2007. o klimatskom paketu koji predviđa da se do 2020. ostvare energetske uštede od 20%, da se udeo obnovljivih izvora energije poveća za 20% a emisije ugljen-dioksida (CO2) smanje za 20% u odnosu na nivo 1990. EU se odmah pozabavila obnovljivim izvorima energije i smanjenjem emisija CO2, a zakon u oblasti energetske efikasnosti odložen je za 2012.
Evropski parlament i Savet EU su direktivu o energetskoj efikasnosti usaglasili pre letnje pauze.
Turmes je istakao da najvažnije to što će nove mere smanjiti uvoza energenata koji su u 2011. iznosili 488 milijardi evra aili 3,9% BDP.
Poslanik Evropske narodne partije Gaston Franko (Franco) je rekao da će EU zahvaljujući novim propisima moći da dostigne cilj ušteda od 20% do 2020.
Kompromisnio rešenje
Članice EU se nisu složile oko obavezujućih, konkretnih ciljeva za uštede već su podržale opšti cilj ušteda od 20% i obavezujuće mere. Međutim, procenjuje se da bi nove mere trebalo da donesu uštede od 15% do 2020, manje nego što je planirano, navodi briselski EurAktiv.
Deo ušteda bi zbog togs trebalo da bude ostvaren kroz propise o uštedama kada je reč o gorivu za automobile i novim standardima za proizvode poput bojlera. S tim merama, uštede bi trebalo da dostignu 17%. Načini za ostvarivanje ostatka ušteda trebalo bi da budu predviđeni nacionalnim programima za energetsku efikasnost koje će članice predstaviti u aprilu sledeće godine.
Evropska komisija će te programe zatim razmotriti, a ako se pokaže da neće omogućiti da EU ostvari uštedu od 20%, Komisija će morati da uvede nove obaveze u direktivu. Ako članice ne budu primenjivale dodatne mere i i dalje ne budu na putu da ispune ciljeve, Komisija će predložiti obavezujuće ciljeve.
Ostvarene uštede će se obračunavati od 2014. a revizija direktive je predviđena za 2016.
Problem primena propisa
Turmes je upozorio na mogućnost da članice odugovlače sa primenom direktive na nacionalnom nivou.
Kako prenosi EurActiv.com, Komisija je uspostavila tim za implemenataciju direktive koji ima šest članova. Taj tim treba da da tumačenja kada tekst nije dovoljno jasan ili je dvosmislen. Međutim, ova tumačenja neće biti pravno obavezujuća, što znači da zemlje mogu da primenjuju svoje tumačenje zakona.
Član mreže organizacija za zaštitu životne sredine Prijatelji zemlje - Evropa (Friends of the Earth Europe) Bruk Rajli (Brook Riley) rekao je da se postavlja pitanje koliko je Komisija spremna i da li ima kapacitete da se suprotstavi članicama.
"Nije tajna da su članice pritiskale Komisiju da razblaži direktivu pre i tokom pregovora. One će verovatno pokušati da iskoriste neprecizne formulacije u tekstu, za koje su u velikoj meri i odgovorne, da bi još više oslabile direktivu", upozorio je on.
Rajli je izneo tvrdnju da su se članice već organizovale u dve gotovo tajne radne grupe, jednu tehničku i drugu političku.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) ocenio je da je direktiva "pragmatična i inovativna" i izrazio nadu da neće biti delimično primenjena.
Novi propisi treba da pruže sigurnost i podstaknu industriju da ulaže u mere energetske efikasnosti, ali neki poslanici u Evropskom parlamentu strahuju da je neće biti lako primeniti.
"Daćemo okvir koji će biti vrlo komplikovan i težak za primenu. Ne zaboravimo da su socijalni problemi vezani za energetsku efikasnost. Hajde da vidimo kako će ići sa primenom", rekao je austrijski poslanik Rihard Zeber (Richard Seeber) iz grupe konzervativne Evropske narodne partije.
Računi potrošača energije će verovatno morati da se povećaju kako bi se pokrila prva ulaganja u mere štednje.Druge opcije za finansiranje su podršu Evropske investicione banke, projektne obveznice EU i sredstva iz evropskog sistema za trgovinu emisijama CO2 (ETS).
Najvažniji direktan sistem finansiranja biće naredni višegodišnji finansijski okvir EU za 2014-2020. U njemu bi trebalo da 20 milijardi evra bude namenjeno za "zelene" projekte i projekte energetske efikasnosti u zgradarstvu.
Procenjuje se i da će članice, da bi ostvarile svoje ciljeve za uštede, morati da ulože dvostruko više novca, odnosno između 40 i 50 milijardi evra, navodi EurActiv.com.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
