Zemlje Evropske unije prednjače po smanjenju štetne emisije gasova u atmosferu i Velika Britanija, Francuska i Nemačka su između 2010. i 2011. godine smanjile intenzitet ugljenika za više od 6%. Istovremeno su zemlje u razvoju koje beleže brz rast - Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Rusija, Indonezija i Turska, povećale emisiju gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 7,4% i tako umanjile rekordno smanjenje u tri evropske zemlje. Na nivou sveta do 2050. godine emisija ugljenika mora da bude smanjivana znatno brže kako bi se sprečilo da globalna temeperatura u ovom veku poraste za više od dva stepena Celzijusa, upozoravaju iz PrajsvoterhausKupersa (PricewaterhouseCoopers, PwC).

U novom godišnjem izveštaju "Da li je prekasno za dva stepena?" PwC je istražio napredovanje razvijenih i zemlja u razvoju koje beleže brz privredni rast u smanjivanju intenziteta ugljenika odnosno emisije ugljen dioksida po jedinici bruto domaćeg proizvoda (BDP).

U odnosu na nivo pre industrijske revolucije, globalna temperatura je već povećana za 0,8 stepeni Celzijusa. Na pregovorima o klimi u okviru UN gotovo 200 zemalja se dogovorilo da ograniče rast temeparature u ovom veku na ispod dva stepena da bi se izbegle opasne posledice klimatskih promena. PwC navodi da, kako bi se ostvario taj cilj, intenzitet ugljenika mora da bude smanjivan za više od 5% godišnje do sredine veka, što je stopa koja nije dostignuta nijednom u poslednjih 50 godina. Poređenja radi, između 2000. i 2011. godine beleženo je godišnje smanjenje od 0,8%.

Tempo smanjenja intenziteta ugljenika na svetskom nivou je spor, iako međunarodna zajednica poklanja sve veću pažnju klimatskim promenama, ocenjuje se u izveštaju. Globalna finansijska kriza, koja je počela 2008. godine, samo je dodatno usporila proces i u četiri godine od početka krize smanjenje intenziteta ugljenika u svetu bilo je manje od 1% godišnje.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u prošloj godini je svetska emisija ugljenika porasla za više od 3%, do rekordnog nivoa.

Naučnici upozoravaju da su šanse da se emisija smanji do ciljanog nivoa sve manje i ukazuju da čak i ako stopa od 5% bude ostvarena na duži rok proces neće biti zaustavljen i biće neophodna dalja i znatno veća smanjenja intenziteta ugljenika.

Kada je reč o napretku Evrope u smanjenju intenziteta ugljenika u izveštaju se ističe da je ključni razlog za manju potrošnju energije bila blaga zima. Pored toga, Britanija i Francuska su povećale proizvodnju u nuklearnim elektranama koje gotovo da ne ispuštaju štetene gasove u atmosferu dok je Nemačka najavila povlačenje sa sektora nuklearne energije i zabeležila nešto manje smanjenje štetne emisije od Britanije i Francuske.

Na nivou EU štetna emisija iz proizvodnje energije smanjena je između 2010. i 2011. godine za 3,6% dok je na nivou sveta porasla za 3%. Francuska je u tom periodu smanjila emisiju za 6,1%, Britanija za 6,4%, Nemačka za 3,6% a Italija za 2,5%. Kina je pak povećala emisiju za 9,4%, Indija za 6,9%, Turska za 8,6% a Australija za 8,7%.

Istovremeno je na nivou sveta intenzitet ugljenika smanjen za 0,7% pri čemu u EU za 5,1% a u SAD za 3,5%. Gledano po zemljama EU, Francuska je smanjila intenzitet ugljenika za 7,7%, Velika Britanija za 7%, Nemačka za 6,4% a Italija za 2,9%.

PwC smanjenje intenziteta ugljenika u SAD u prošloj godini pripisuje u najvećoj meri prelasku na uljne škriljce sa uglja, kao i znatno energetski efikasnijim vozilaima. Međutim, u zemljama poput Kine i Indije dekarbonizacija je u poslednjih deset godina gotovo zaustavljena, u Australiji je intenzitet ugljenika u 2011. godini porastao za 6,7% a u Japanu za 0,8%.

Na perspektivnim tržištima u razvoju, koja sada u atmosferu emituju više štetnih gasova nego Grupa 7 industrijski narazvijenijih zemalja, beleže se snažne stopa rasta BDP koje su usko vezane sa znatnim rastom štetne emisije. U tim zemljama takođe nisu potpuno jasne politike za smanjenje štetne emisije a vladine podrške tehnologijama za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora su smanjene. Tako emisija ugljenika u svetu nastavlja da raste u velikom broju regiona iako pregovarači svake godine nastoje da se postigne globalni sporazum.

U izveštaju se zaključuje da svet, kako bi izbegao razorne posledice klimatskih promena, mora da se poduhvati radikalne transformacije sistema po kome globalna ekonomija funkcioniše tako što će znatno povećati korišćenje energije iz obnovljivih izvora, osetno smanjiti upotrebu fosilnog goriva, sprečiti štetnu emisiju iz industrijskih postrojenja i zaustaviti uništavanje šuma. Realizacija tih ciljeva zahteva znatno ambicioznije i neodložne politike, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, ukazuju iz PwC.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sada Kina optužuje EU za damping solarnih proizvoda
  
• 

  Vesti

  : Za bezbednost nuklearnih elektrana potrebno do 25 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : Solarni paneli u središtu trgovinskog spora EU-Kina
  
• 

  Vesti

  : Klimatske promene ugrožavaju evropske gradove
  
• 

  Vesti

  : Planinske biljke u Evropi ugrožene zbog klimatskih promena
  
• 

  Vesti

  : Dulić: Do 2016. primena propisa o trgovini emisijama CO2