Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pilot projekat za korišćenje biomase sa polja PKB-a
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predstavnici Vlade Srbije, Grada Beograda i ambasade Švajcarske potpisali su 19. decembra sporazum o zajedničkom pilot projektu Švajcarske i Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije, odnosno korišćenju biomase sa polja Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB). Cilj projekta je da se otpad od useva sa polja upotrebi za grejanje više objekata i ustanova u okolini PKB-a u Padinskoj Skeli, kao i za proizvodnju električne energije. Ukupna investicija u novo postrojenje biće oko 2,58 miliona evra.
Sporazum su u Vladi Srbije potpisali ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, gradonačelnik Beograda Dragan Ðilas i ambasador Švajcarske u Srbiji Žan-Danijel Ruh, navodi se u saopštenju minisatrstva.
Cilj projekta je korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije za proizvodnju toplotne i električne energije za grejanje plastenika PKB-a u Padinskoj Skeli, obližnje škole i psihijatrijske bolnice, kao i proizvodnja i prodaja električne energije Elektroprivredi Srbije (EPS), ali i za unapređenje energetske efikasnosti škole i psihijatrijske bolnice.
Svake godine posle žetve na poljima PKB-a ostaje velika količina neiskorišćene otpadne biomase, poput sojine slame ili kukuruzovine, koja predstavlja značajan energetski izvor i koja će sada biti iskorišćena.
Background Najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji je biomasa čiji se energetski potencijal procenjuje na oko 2,7 miliona ten i koji bi prema nekim procenama mogao da zadovolji 30% energetskih potreba Srbije. Čine ga ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji (oko milion ten), i ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (1,7 miliona toe). Energetski potencijal biomase u stočarstvu koji je pogodan za proizvodnju biogasa je procenjen na 42 000 ten.
Na jugu Srbije najzastupljenija je šumska, odnosno drvna biomasa, a na severu poljoprivredna biomasa poput slame, kukuruzovine, granja, koštica, ljuski i životinjskog izmeta. Biomasa se deli na čvrstu (drvni ostaci), tečnu (biodizel i bioetanol) i gasovitu (biogas).
PKB je pre tri godine izgradio postrojenje za proizvodnju za kombinovanu proizvodnju energije, snage 1,5 megavata (MW), za zagrevanje plastenika površine oko jednog hektara, za šta se koristi se sojina slama kao osnovno gorivo.
Ukupna investicija u novo poštrojenje iznosi oko 2,58 miliona evra, a ulaganje u mere energetske efikasnosti iznosi još oko 2,58 miliona evra. Za izgradnju infrastrukture potrebno je ulaganje od 2,57 miliona evra.
Ukupna potrebna toplotna snaga za grejanje objekata u Padinskoj Skeli iznosi oko tri megavata: za plastenike površine jednog hektara potrebno je 1,5 MW, za upravni zgradu od 130 metra kvadratnih potrebno je oko 25 kilovata (kW), za školu oko 600 kW i za bolnicu je potrebno 1,3 MW.
Ovo je prvi projekat koji obuhvata kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije iz obnovljivog izvora u Srbiji. U Ministarstvu očekuju taj pilot projekat u budućnosti odigra pionirsku ulogu u uvođenju takvog vida kombinovane proizvodnje energije i u drugim krajevima Srbije.
Ugovor koji je potpisan predstavlja i početak realizacije prioritetnih projekata koji je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predstavilo 14. decembra.
Podseća se i da preko svog ministrastva za ekonomske poslove (SECO), Švajcarska pruža podršku Srbiji u sektoru elektroenergetike još od 1999. godine. Finansijska pomoć koju je Švajcarska pružila Srbiji u sektoru elektroenergetike od 1999. godine iznosi preko 32 miliona evra.
Švajcarska je, pored ostalog, 2009. godine donela odluku da finansijski podrži novi sistem praćenja i kontrole u termoelektrani TENT B. Taj projekat doprinosi održivosti proizvodnje energije u Srbiji, a novi sistem praćenja i kontrole funkcioniše od oktobra 2012.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
