Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zaštita životne sredine izazov za srpsku energetiku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Primena standarda EU u oblasti životne sredine predstavlja izazov za srpsku energetiku zbog obimnosti evropske pravne tekovine u toj oblasti, kraćeg vremenskog perioda za prilagođavanje i velikih ulaganja koja će biti neophodna. Prema procenama Elektroprivrede Srbije (EPS), da bi se energetska postrojenja modernizovala u tom domenu biće potrebno oko 1,2 milijarde evra. Bez toga, međutim, postoji mogućnost da postrojenja koja ne ispunjavaju standarde budu zatvorena kako se zemlja bude sve više približavala EU i da se zbog eventualnih prekoračenja emisije ugljen dioksida plaćaju visoke kazne.
Direktor za životnu sredinu u EPS-u Mihajlo Gavrić ukazao je da je Srbija zbog krize i politike tokom 90-tih ima kraći vremenski period za usklađivanje u odnosu na druge zemlje u tranziciji koje su ili su bile u procesu pridruživanja EU. "Sada smo u situaciji da u mnogo kraćem vremenu i uz vrlo velike zahteve to postignemo, da uradimo nešto tri do četiri brže nego druge zemlje u tranziciji čija je politika bila pridruživanje u EU", rekao je on na savetovanju za novinare o zaštiti životne sredine u oblasti energetike, održanom tokom vikenda na Srebrnom jezeru.
Na skupu je ukazano da se 30% obaveza Srbije u procesu pridruživanja EU odnosi na životnu sredinu, a da je 70% od toga odgovornost EPS-a i da bi za ostvarivanje standarda u oblasti životne sredine Elektroprivredi Srbije bilo bi potrebno 1,2 milijarde evra. "Naše procene su da nam je, da bismo to postigli, potrebno oko 1,2 milijarda evra", rekao je Gavrić.
Direktor za zaštitu životne sredine u EPS-u podsetio je da se Srbija članstvom u Energetskoj zajednici obavezala da do 2017. potpuno uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU u oblasti životne sredine, u delu koji se odnosi na energetiku. Gavrić je posebno istakao značaj Direktive o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja, kojim se reguliše pitanje dozvola za postrojenja, a kao jednu od najvažnijih je izdvojio i Direktivu velikim ložištima.
Upozorio je da, u slučaju da se Srbija na energetskom planu ne modernizuje i ne uvede neophodne standarde u oblasti životne sredine, postoji opasnost od zatvaranja energetskih objekata kako se zemlja bude približavala EU. Srbija, takođe, treba da se pripremi i osavremeni svoja postrojenja kako bi, kada uđe u EU, bila spremna za sistema kvota za emisiju ugljen dioksida (CO2) i da ne bi došla u situaciju da plaća visoke kazne za prekoračenja emisija.
Gavrić je naveo da EPS emituje oko 40.000.000 tona ugljen dioksida godišnje, dok je savetnik za životnu sredinu u EPS-u Miroslav Spasojević naveo da se Srbija približava nivou emisije CO2 iz 1990. koji je iznosio oko 70 miliona tona.
Spasojević je rekao za EurAktiv da bi već sa dobijanjem statusa kandidata i posebno sa određivanjem datuma za početka pregovora o članstvu pitanje pripreme i uključivanja u sistemu trgovine emisijama u EU mogao da dobije na značaju.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da osposobi svoje institucije za to i da unapredi ljudske resurse, kao i da osnuje banku koja će u ime države biti nadležna za trgovinu emisijama, odnosno u kojoj će se polagati prava na trgovinu emisijama. "Ono što je najvažnije jeste da investiramo u naš energetski sistem i u sve subjekte koji su veliki korisnici energije i veliki proizvođači emisija CO2 da bi postali energetski efikasni jer će to direktno uticati na njihovu sposobnost kao firmi da opstanu jer ukoliko imaju manje emisija, ukoliko su u mogućnosti da smanje svoje emisije, njihova pozicija na tržištu biće bolja", rekao je on.
Nova faza - smanjenje sumpor dioksida
Cilj EPS-a u oblasti životne sredine je smanjenje zagađujućih materija, poput praškastih materija i gasova, odnosno njihovo "svođenje na optimalno nivo", ukazano je na skupu. Pored toga, EPS će usmeriti aktivnosti i na rešavanje pitanja seknudarnih emisija sa deponija, kao i na rekultivaciju zemljišta, na čemu se do sada malo radilo.
Projekcije EPS-a su da se nakon predviđenih radova količine praškastih materija smanje 13 puta ili za 91% na 5.850 tona godišnje, što bi bilo u skladu sa standardima EU. Predviđeno je da se emisije sumpor dioksida (SO2), kao uzročnika povećanja kiselosti okoline, smanje 9 puta na 40.720 tona godišnje, a azotnih oksida (NO2) 3 puta na 16.350 tona godišnje.
EPS je do sada uložio 138 miliona evra u projekte koji su se odnosili na zamenu elektrofiltera u termoelektranama i obnovu sistema za transport i odlaganje pepela i šljake. Sredstva su obezbeđena kroz donacije, razvojne kredite, pretpristupnih fondova EU i sredstva EPS-a.
U periodu od 2004. do 2011. uloženo oko 53 miliona evra u rekonstrukciju ili zamenu elektrofiltera a od 6 blokova u termoelektrani Nikola Tesla A (TENT) ostalo je da se to učini još na bloku 3, što bi trebalo da bude urađeno 2014. Za uvođenje nove tehnologije i rekonsturkiju sistema transporta i odlaganja pepela i šljake na deponije uloženo je 85 miliona evra. Uložena su sredstva u sisteme u Kostolcu B i TENT B koji su sada poptpuno funkcionalni, kao i u sistem u Kolubari. Kako je naveo Gavrić, u toku je izgradnja sistema u Kostolcu A koja bi trebalo da bude završena 2012. Gavrić je naveo da je ostalo da se uradi sistem u TENT A, što će biti i najskuplji zahvat.
Gavrić je najavio više projekata u periodu od 2011. do 2017. na polju modernizacije postrojenja EPS-a, uključujući uvođenja sistema odsumporavanja. Uvođenje sistema za smanjenje emisija SO2 je najskuplji zahvat koji će koštati više od pola milijarde evra.
Za projekat odsumporavanja TENT-a EPS je obezbedio kredit iz programa japanske državne pomoći Srbiji (ODA) u vrednosti od 246 miliona evra, sa predviđenim periodom otplate od 15 godina, uključujući grejs period od pet godina i kamatu od 0,6%. Vrednost projekta odsumporavanja procenjena je na 300 miliona evra, a EPS će njegovu realizaciju finansirati sa 15%.
Ugovor o tome će biti potpisan 15. novembra, a do kraja godine trebalo bi da bude izabran konsultant za pripremu tenderske dokumentacije, nakon čega bi tokom sledeće godine trebalo da se objavi i međunarodni tender za realizaciju ovog projekta. Prema procenama, izgradnja bi mogla da počne krajem 2012. ili u 2013, a procenjuje se da će za uspostavljanje sistema biti potrebno oko 30 meseci.
Kao nusprodukt ovakvog načina prečišćavanje dimnih gasova tehnologijom vlažnog krečnjaka nastaje gips koji bi mogao da se upotrebi za dalju proizvodnju. Predstavnici EPS-a kazali su, da se pregovara sa kompanijama koje bi investirale u fabriku za pravljenje građevinske galanterije od gipsa. Prema procenama EPS-a, godišnje bi se na osnovu sistema odsumporavanja moglo proizvesti 400.000 tona gipsa.
Pepeo kao sirovina
Na savetovanju za novinare koje je organizovao EPS, ukazano je na mogućnost korišćenja proizvoda koji nastaje sagorevanjem uglja - letećeg pepela, a koji bi mogao da se iskoristi. Leteći pepeo koji se sada tretira kao otpad i odlaže na deponije, mogao bi se iskoristiti pre svega u cementnoj industriji i izgradnji puteva, ali se on vrlo malo koristi u Srbiji za razliku od nekih razvijenih zemalja, rekao je Gavrić.
U Srbiji je EPS u 2009. proizveo sa maksimalnim kapaciteitma oko 6 miliona tona pepela a od toga bi se u industriji cementa moglo da iskoristi između 600.000 i 800.000 tona pepela ili 10 do 12%, rekao je Gavrić. Prema njegovim rečima, ostatak pepela je manji što je ugalj kvalitetniji, a sagorevanjem lignita koji se najviše koristi u Srbiji ostatak pepela iznosi 18 do 20 %.
Pepeo se može koristiti u cemetnoj industriji kao vezivna sredstvo, umesto laporca, što bi doprinelo i smanjenju emisije CO2. "Velike kompanije se uveliko pripremaju za to u svetu a s obzirom da su kod nas možda neki od najvećih proizvođača, to je jedna od mogućnosit za primenu pepela", rekao je on i dodao da se u svetu cene pepela kreću zavisno od kvaliteta imzeđu 10 i 20 evra po toni.
Postoji i mogućnost izvoza pepela iz Srbije i dodao da je iz Hrvatska iskazano interesovanje za to. On je naveo Hrvatsku kao dobar primer za regulisanje primene pepela.
Direktor za životnu sredinu u EPS-u je naveo i da bi u Srbiji, prema nezavisnoj studiji čeških stručnjaka, cena izgradnje kilometra auto-ptuta, zavisno od uslova izgradnje, bila 30 do 80% jeftinija sa upotrebom pepela.
Gavrić je rekao i da je na deponijama u Srbiji skladišteno 200 miliona tona pepela, da je većina deponija građena pre 30 i 40 godina po ondašnjim standardima, a da je deponiju u Kosotlcu izgrađena po savremenim međunarodnim standardima.
Autor: Maja Poznatov
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
