Prelazak na energiju sa niskom emisijom ugljenika odvija se suviše sporo da bi doprineo limitiranju globalnog zagrevanja, upozorili su iz Međunarodne agencije za energiju (IEA). U uslovima kada u proizvodnji energije još dominira ugalj, a vlade ne uspevaju da povećaju ulaganja u "čistu" energiju, vodeći svetski klimatolozi ocenjuju da je van domašaja zadržavanje rasta globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa u ovom veku. U međuvremenu sporo napreduju i projekti izdvajanja i skladištenja ugljenika.

U procesu čišćenja svetskog energetskog sistema došlo je do zastoja, naglasila je predstavljajući novi izveštaj o napretku sa "čistom" energijom (onom koja manje zagađuje životnu sredinu) direktorka Agencije Marija van der Hoven (Maria van der Hoeven).

"Uprkos brojnim razgovorima svetskih lidera, kao i 'bumu' energije iz obnovljivih izvora u poslednjih deset godina, energija koja se danas proizvodi u proseku je 'prljava' kao i pre 20 godina", rekla je direktorka Agencije.

Na lošu situaciju ukazuje i to što su u prvom kvartalu ove godine ulaganja u "čistu" energiju u svetu bila najmanja za četiri godine, objavio je Blumberg nju enerdži fajnans (Bloomberg New Energy Finance) navodeći da je pad investicija posledica smanjenja poreskih podsticaja u uslovima štednje zbog krize.

Blumberg nju enerdži fajnans objavljuje nezavisne i sveobuhvatne analize o industriji "čiste" energije.

Međunarodna agencija za energiju navela je da je između 2000. i 2010. godine proizvodnja energije iz uglja u svetu povećana za 45% daleko nadmašivši rast od 25% ubeležen u proizvodnji energije od nefosilnog goriva, preneo je Euractiv.com.

U SAD je napredak tehnologije za proizvodnju gasa iz škriljaca doprineo prelasku sa uglja na čistiji prirodni gas, međutim, u drugim delovima sveta korišćenje uglja je poraslo, posebno u Evropi, gde je upotreba uglja povećana na račun gasa.

Izdvajanje i skladištenje ugljenika

U izveštaju Agencije ukazuje se i na značaj tehnologije za izdavajanje i skladištenje (CCS) ugljenika, s ozbirom da svet još zavisi od fosilnog goriva, ali i naglašava da još ne rade komercijalna postrojenja za CCS.

Agencija ocenjuje da CCS, odnosno proces izdvajanja i pohranjivanja ugljen dioksida (CO2) ispod zemlje, treba da ima vodeću ulogu u smanjenju globalne emisije štetnih gasova u atmosferu i ističe da bi do sredine veka 63% elektrana na ugalj trebalo da bude opremljeno tehnologijom za CCS.

Međutim, trenutno se gradi ili je i fazi probnog rada samo 13 velikih CCS projekata ukupnog kapaciteta skladištenja oko 65 miliona tona CO2 godišnje, što predstavlja tek četvrtinu kapaciteta potrebnih do 2020. godine.

I izgradnja nuklearnih kapaciteta zaostaje za planovima a proizvodnja biogoriva u svetu prošle godine je bila u zastoju.

Agencija ukazuje i da politike vlada i šema trgovine emisijom CO2 u Evropskoj uniji treba da budu ojačane kako bi se omogućili veća energetska efikasnost i korišćenje "čiste" tehnologije.

"Ako ne budemo imali prave cene (emisije ugljenika) i prave politike, neće ni doći do prelaska na isplativu čistu energiju", upozorava se u izveštaju.

Agencija je ukazala i na neke pozitivne promene. Tako je od 2011. do 2012. godine upotreba znatno naprednije tehnologije fotonaponske industrije porasla za impresivnih 42% a tehnologije za proizvodnju struje iz vetra za 19%.

Planovi Evropske unije

EU do 2020. godine treba da ostvari tri klimatska cilja - da za 20% smanji emisiju CO2 u odnosu na nivo iz 1990. godine, za 20% poveća korišćenje obnovljivih izvora energije, takođe u odnosu na 1990, i da, što nije obavezujuće, za 20% poveća energetsku efikasnost u odnosu na projektovani nivo za 2005. godinu.

U mapi puta za smanjenje emisije ugljenika iz marta ove godine navedeno je da će ako projektovani cilj povećanja energetske efikasnosti bude ostvaren, smanjenje emisije CO2 automatski skočiti za pet procentnih poena, na 25%.

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) istakao je da želi da se do kraja mandata sadašnjeg sastava Evropske komisije 2014. godine utvrde obavezujući ciljevi za obnovljivu energiju do 2030.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EIB još finansira projekte sa fosilnim gorivom
  
• 

  Vesti

  : Evropa zakonom reguliše ofšor bušotine
  
• 

  Vesti

  : Danska jedina u EU ne zavisi od uvoza energije
  
• 

  Vesti

  : Manji budžet - manje smanjenje emisije CO2