Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Manji budžet - manje smanjenje emisije CO2
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Smanjenje izdvajanja za energetsku infrastrukturu u novom budžetu Evropske unije za posledicu će imati povećanje troškova i kašnjenje realizacije planova Evropske komisije da EU do 2050. godine postane ekonomija koja emituje što je manje moguće ugljenika u atmosferu, upozorio je direktor direktorata za energiju EU Filip Lav (Philip Lowe). Komisija potrebe za investiranjem u elektroinfrastrukturu u EU do 2020. godine procenjuje na oko 140 milijardi evra a potrebe na sektoru gasa na najmanje 70 milijardi.
Evropska komesarka za klimatska pitanja Koni Hedegard izrazila je zadovoljstvo što se EU obavezala da 20% od ukupnog budžeta za 2014-20. od 960 milijardi evra ode za borbu protiv klimatskih promena.
Međutim, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, kao i oni iz direktorata za energetiku, mnogo je oprezniji.
"Time se (budžetom) samo otvaraju vrata za povezivanje evropske energetske infrastrukture narednih godina. Moramo to da iskoristimo što bolje upotrebom inovativnih finansijskih instrumenata", istakao je Etinger.
Komesar je upozorio da "ako budu morali da biraju, to znači da, npr, neće moći da kofinansiraju sva povezivanja na mrežu ili povezivanja vetroparkova na kopnu sa velikim gradovima".
Lav je na pitanje portala Euractiv.com da li će predložena smanjenja u paketu za energetsku infrastrukturu umanjiti Evropi šanse da do sredine veka svede emisiju štetnih gasova na 80-95% nivoa beleženog 1990. godine odgovorio samo "naravno".
Background Na evropskom samitu u februaru 2011. godine istaknuta je potreba modernizacije i širenja evropske energetske infrastrukture i prekograničnog povezivanja mreža.
Šefovi država ili vlada insistirali su da posle 2015. godine nijedna članica EU ne ostane izolovana iz evropske elektro i gasne mreže ili se suoči sa ugroženom energetskom bezbednošću zbog nedostaka elektro i gasnih veza.
Komisija je u junu 2011. predložila program "Povežimo Evropu" s ciljem da podstakne završetak prioritetne energetske, transportne i digitalne infrastrukture.
Programom je bio predviđen jedinstveni fond of 50 milijardi evra, koji je skresan na 29 milijardi, od čega 9,1 milijarda za energetiku, što je smanjeno na 5,1 milijardu.
"Svaka odluka kojom se ne priznaje potreba da se odmah ostvari brz napredak uvećava troškove obezbeđenja infrastrukture u budućnosti i svaka odluka kojom se odlažu planovi i realizacija projekata na mrežnoj instrastrukturi sigurno će nepovoljno delovati na investicije", naglasio je direktor direktorata za energetiku.
U sklopu projekta "Povežimo Evropu" evropski lideri su potpisali okvir od 5,1 milijardu evra za projekte energetske infrastrukture. To je gotovo upola manje od 9,1 milijarde evra, koliko je Evropska komisija prvobitno predložila. Nameravano je da se tim sredstvima proprate ulaganja privatnog sektora u ključne projekte prenosa energije od 200 milijardi evra.
Lav je kazao i da će, s obzirom na smanjenja u budžetu EU, konačna suma za energetsku infrastrukturu "sigurno biti znatno manja od potrebne da se stimuliše ulaganje od 200 milijardi evra".
Ipak, kako je dodao, iako je to "razočaravajuće", procenat smanjenja podrške javnog sektora neće se automatski odraziti na ukupne investicije.
Loši signali
Zvaničnici EU smatraju da je najveći problem sa budžetom što se investitorima šalje loš signal o ozbiljnosti EU da reši problem nedostataka u elektromreži, kao i simboličko vraćanje na nacionalni nivo.
Još u novembru 2012. godine evropski komesar za saobraćaj Sim Kalas rekao je da budžet predstavlja pretnju fundamentima EU, posebno na sektorima saobraćaja i energetike, dodajući da se nameće pitanje da li su široke evropske politike uopšte potrebne.
Prve žrtve smanjenja rashoda u energetici mogli bi da budu projekti, poput gasovoda između Letonije i Litvanije, koji bi teško privukli investitore sa javnog ili privatnog sektora bez podrške EU.
Ostali delovi paketa za energetsku infrastrukturu u budžetu nisu menjani, poput trogodišnje "giljotine" procedura za dobijanje dozvola za novu gradnju.
Komesarka za klimu ocenila je da budžet predstavlja "ključni korak u naporima (EU) u borbi sa klimatskim promenama".
"Akcije u borbi sa klimatskim promenama su, umesto da 'čuce u nekom ćošku budžeta EU', integrisane u sve ključne oblasti - za koheziju, inovacije, infrastrukturu, poljoprivredu", istakla je Hedegard dodajući da će "ako i druge vodeće ekonomije urade isto, to dati značajne efekte".
Zeleni su sumnjičavi
Zaštitnici prirodne sredine nisu međutim uvereni u ono što Komisija obećava i najavljuje i smatraju da su akcije oko budžeta napravljene tako da sve izgleda "zelenije".
Komentarišući davanje prioriteta poljoprivredi i predloženi "zeleni" deo Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) od 30% ekolozi ukazuju na srazmerno veće smanjenje u budžetu za ruralni razvoj nego u drugim oblastima.
"Manji budžet može da znači neželjene promene u izdvajanjima iz fonda za regionalni razvoj za ciljeve u borbi za smanjenje emisije ugljenika", upozorio je direktor Instituta za evropsku politiku u ekologiji Dejvid Buldok (David Baldock).
On je kazao da bi posledica "znatnog smanjenja sredstava za 'Povežimo Evropu' mogla da bude veći pritisak na buduću kohezionu politiku da za prioritet postavi izgradnju puteva i postrojenja na fosilna goriva umesto održivijih vidova transporta i sistema za isporuke 'čistije' energije".
"Nikada nisam video toliko nacionalnih interesa i tako malo razgovora o potrebama Evrope. Kako da pričamo o 'pametnim' mrežama ako nemamo ni jedinstvenu mrežu?", pita se direktor Evropskog centra za politiku iz Brisela Hans Marten naglašavajući da je "potišten" zbog razvoja događaja.
Izvor: Euractiv.com
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
