Estonija je jedina članica Evropske unije koja ne samo da je ispunila, već je i nadmašila nacionalne planove za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji. Na nivou EU, udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji u 2011. je bio 13% a do 2020. godine treba da dostigne 20%. Najveći udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji beleži se u Švedskoj, gotovo 47%, a najmanji na Malti, ispod pola procenta.

U 2010. godini udeo iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u EU bio je 12,1% dok je 2004. godine bio 7,9%.

Od 2004, prema podacima evropske statističke službe, sve članice EU su povećale udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije. Rastom su se izdvojili Švedska - sa 38,3% u 2004. na 46,8% u 2011, Danska (sa 14,9% na 23,1%), Austrija (sa 22,8% na 30,9%), Nemačka (sa 4,8% na 12,3%) i Estonija (sa 18,4% na 25,9%).

Povećanje udela energije proizvedene iz obnovljivih izvora (solarna, hidro, energija vetra, geotermalna i biomasa) u potrošnji jedan je od indikatora iz evropske strategije za 2020. godinu. Na nivou EU udeo energije iz obnovljivih izvora treba do te godine da bude 20% ali su utvrđene i nacionalne projekcije na bazi različite startne pozicije, obnovljivih potencijala i ekonomskih performansi.

Najveći udeo obnovljivih izvora u Švedskoj

Između 2010. i 2011. godine gotovo sve članice EU povećale su udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije, pokazuju podaci Eurostata.

Švedska je u 2011. godini imala najveći udeo obnovljive energije u potrošnji, od 46,8%, a slede Letonija sa 33,1%, Finska sa 31,8% i Austrija sa 30,9%.

Najmanji deo potrošnje energijom iz obnovljivih izvora pokrivala je 2011. godine Malta, samo 0,4%, u Luksemburgu je udeo obnovljivih bio 2,9%, Velikoj Britaniji 3,8%, Belgiji 4,1% a u Holandiji 4,3%.

Eurostat je objavio podatke i za Hrvatsku, koja 1. jula ulazi u EU, i Norvešku.

Hrvatska je u 2011. iz obnovljivih izvora pokrivala 15,7% finalne potrošnje energije prema 14,6% godinu dana ranije a Norveška 64,7% prema 61,4 odsto u 2010.

Nacionalni ciljevi

Estonija je 2011. godine energijom iz obnovljivih izvora pokrivala 25,9% potrošnje i tako devet godina pre roka premašila nacionalni cilj postavljen za 2020. od 25%.

"Uvek je lepo biti među liderima. Mislim da smo to bili u stanju da uradimo zahvaljujući veoma jasnoj vladinoj politici i opredeljenju za ulaganja u taj sektor", istakla je Estonka Kristina Ojuland, članica Evropskog parlamenta iz grupe liberala i demokrata.

Ojuland je, kako prenosi EurActiv.com, rekla i da su građani Estonije "veoma otvoreni" za energiju iz obnovljivih izvora.

I dok je cilj za celu EU da do 2020. godine 20% potrošnje energije pokriva iz obnovljivih izvora, nacionalni ciljevi se razlikuju.

Tako nacionalne ciljeve iznad proseka za EU imaju Danska, Estonija, Francuska, Letonija, Litvanija, Austrija, Portugalija, Rumunija, Slovenija, Finska i Švedska.

Ispod 20% su ciljevi Belgije, Bugarške, Češke, Nemačke, Irske, Grčke, Italije, Kipra, Luksmburga, Mađarske, Malte, Holandije, Poljske, Slovačke i Britanije.

Cilj Hrvatske je da 2020. energija iz obnovljivih izvora zadovoljava 20% finalne potrošnje energije u toj zemlji a Norveške 67,5%.

Projekcije za 2030.

U međuvremenu se u EU zahuhtava debata o projekcijama za energiju iz obnovljivih izvora za 2030.

Iz Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA) poručuju da je planiranje sa obavezujućim ciljevima neophodno kako bi se nastavilo sa povećanjem udela obnovljivih izvora energije.

"Potrebni su nam obavezujući ciljevi za 2030. da bi osigurali ispunjenje onih za 2020. jer će bez toga, svesni su u Evropskoj komisiji, godišnje investicije pasti sa 6% na 1%", rekao je portparol Udruženja Peter Senekamp.

Energija iz vetra sada pokriva oko 7% evropskog tržišta struje ali taj udeo treba da bude udvostručen do 2020. kako bi članice EU ispunile ciljeve iz nacionalnih akcionih planova za obnovljive izvore energije. Da bi se to postiglo, potrebno je istalirati po 13 gigavati novih kapaciteta godišnje do kraja decenije.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Veliki broj prijava za izgradnju 317 mini hidroelektrana
  
• 

  Vesti

  : Poljska i Kipar na sudu zbog obnovljive energije
  
• 

  Vesti

  : Najveća centrala na biogas u svetu otvorena u Finskoj
  
• 

  Vesti

  : Naknada za obnovljive izvore energije na računima za mart