Muke sa kolebljivim cenama goriva i borba za profit teraju evropske aviokompanije da sve više nabavljaju nove avione, i to one koji troše manje, ukazuju analitičari sa sektora avioindustrije i prognoziraju da će Evropa u narednih 20 godina nabaviti više od 7.000 novih aviona. Na skupo gorivo danas odlazi više od polovine operativnih troškova kompanija prema tek nešto više od 10% pre desetak godina. Zato se vodeći svetski proizvođači aviona - evropski Erbas i američki Boing, utrkuju sa novim modelima koji štede gorivo i time ne samo što krešu rashode kompanija, već i manje zagađuju životnu sredinu emisijom štetnih gasova.

Američki proizvođač aviona Boing (Boeing) prognozira da će putnički aviosaobraćaj rasti za 5% godišnje i da će avikompanije širom sveta do 2032. godine morati da kupe oko 35.000 novih aviona kako bi izašle u susret tražnji, ali i smanjile potrošnju goriva.

Potpredsednik Boinga za marketing Rendi Tinset (Randy J. Tinseth) ističe da aviokompaniji "gorivo određuje kako i kada će leteti njeni avioni" i podseća da su za deset godina troškovi za gorivo utrostručeni.

Avioni koji manje troše ne samo da će doprineti rezanju troškova aviokompanija, nego i smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte i buke, čime će se "odgovoriti" na propise EU o smanjenju štetne emisije.

Cena goriva za avione skočila je u jednom trenutku na više od 160 dolara po barelu 2008. godine, kada je prosečna cena bila 97 dolara. Prosečna cena do sredine 2013. godine je 110 dolara po barelu, mada se u EU beleži tendencija da bude viša.

Više cene goriva doprinele su da neto profit evropskih putničkih aviokompanija padne u 2012. godini na samo 300 miliona dolara.

Istovremeno je dobit avioprevoznika u Severnoj Americi bila 2,4 milijarde dolara a u Aziji 3,9 milijardi, sudeći prema podacima Međunarodnog udruženja za aviosaobraćaj.

Podaci pokazuju i da gorivo danas odnosi više od polovine operativnih troškova tipičnog transkontinentalnog avioprevoznika i više od trećine troškova kada je reč o letelicama srednje veličine. Time su troškovi za gorivo nadmašili one za radnu snagu i najveći su izdatak.

Poređenja radi, u 2002. godini troškovi za gorivo činili su 13% operativnih troškova, pokazuje Boingov izveštaj o perspektivama tržišta avioprevoza za period 2013-32. koji je Tinset 3. jula predstavio u Briselu.

Boing predviđa da će najjače tržište u narednih 20 godina biti azijsko-pacifički region, gde očekuje nove narudžbine za 12.820 aviona. U tom regionu će putnički aviosaobraćaj rasti po 6,3% godišnje.

Erbas, Boingov evropski rival za transkontinentalne i avione srednje veličine, prognozira nešto umereniju globalnu tražnju od 28.200 novih aviona koji prevoze više od 100 putnika.

Oba proizvođača aviona međutim očekuju snažnu tražnju energetski efikasnijih aviona srednje veličine i, kada se sve sabere, i Erbas i Boing prognoziraju da će vrednost tržišta novih letelica premašiti 4.000 milijardi dolara.

Ako se obistine Boingove prognoze, Evropa će biti drugo po veličini tržište za nove avione i do 2032. će, očekuje se, poručiti 7.460 letelica kako bi zamenila stari, manje energetski efikasan deo flote.

Boing i Erbas se nameću predstavljajući najnovije modele aviona kao do sada najefikasnije po potrošnji energije i obećavaju da će avioni koje planiraju trošiti za 15% do 25% manje goriva nego prethodni modeli.

Aviokompanije sa svoje strane preduzimaju mere da smanje potrošnju goriva, pored ostalog smanjenjem težine prtljaga koji putnici mogu da nose ili podešavanjem vremena za poletanje kako bi u avionima bilo manje praznih mesta.

U Boingovim prognozama, koje se objavljuju svake godine od 1961, ističe se i značaj unapređenja aerodromske infrastrukture i boljeg upravljanja aviosaobraćajem kako bi se odgovorilo na rastuću tražnju u putničkom saobraćaju.

U 2013. avionom će putovati rekordne tri milijarde ljudi u svetu a do 2032. godine njihov broj biće više nego udvostručen, prognoziraju iz Boinga.

Gužva na evropskom nebu

U međuvremenu Evropu muče kašnjenja aviona i gužve u aviosaobraćaju što je, prema ocenama avioindustrije EU, posledica spore primene Jedinstvenog evropskog neba (SES). Iz avioindustrije istovremeno upozoravaju da će, ako se nešto ne preuzme, gužve biti sve veće.

"Svi nastoje da učine sistem efikasnijim kako bi mogao da se izbori sa sve gušćim saobraćajem a da se istovremeno unapredi bezbednost i smanje ekološke posledice letova", rekao je pred prošlomesečnu Međunarodnu izložbu aviona u Parizu direktor za ekologiju Eurokontrola (Eurocontrol) Endrju Vat (Andrew Watt) za EurActiv.com.

S obzirom na očekivanje rasta aviosaobraćaja u EU od 50% do 2030. godine, Evropska komisija vodi bitku sa članicama da primenjuju SES da bi sistem kontrole aviosaobraćaja učinila konkurentnijim i zamenila mrežu nacionalnih sistema kontrole regionalnom upravom.

Brojne članice EU propustile su rok, koji je istekao u decembru 2012, da uvede ključne odredbe SES koje se tiču prelaska na regionalnu kontrolu letova.

Protiv regionalne kontorle protestovali su nedavno sindikati u Francuskoj i još nekim zemljama EU. Oni smatraju da će ih zamena nacionalnih kontrola regionalnom koštati radnih mesta, kao i da će ugroziti bezbednost.

Avioindustrija i ekološke grupe pak podržavaju uvođenje regionalne kontrole leta u EU jer smatraju da će bolja kooridnacija doprineti da avioprevoz bude čistiji, tiši i tačniji.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU u 2012. smanjila emisiju CO2
  
• 

  Vesti

  : Putnici plaćaju cenu smanjenja emisije CO2
  
• 

  Vesti

  : Odlaganje diže cenu borbe sa klimatskim promenama
  
• 

  Vesti

  : EU dopunila "crnu listu" avio kompanija