Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odlaganje diže cenu borbe sa klimatskim promenama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Realizacija sporazuma gotovo 200 zemalja o zauzdavanju rasta emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte od 2020. godine koštaće daleko više nego da se borba protiv klimatskih promena povela odmah, upozoravaju eksperti. Globalno otopljavanje za posledicu ima poplave, vrućine, suše i podizanje nivoa mora.
Hitne mere za smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu povećale bi šanse da se rast globalne temperature zadrži u okviru granice dogovorene na nivou UN od dva stepena Celzijusa iznad nivoa beleženog u vreme pre industrijske revolucije.
"Ako se akcija odloži za 10, 20 godina, znatno se smanjuju šanse da se ostvari zacrtani cilj rasta temperature za maksimalno dva stepena", istakao je Keivan Riahi (Keywan Riahi), jedan od autora izveštaja Međunarodnog instituta za primenjenu analizu sistema iz Austrije. U istraživanju su inače učestvovali i stručnjaci iz Švajcarske, Nemačke, Australije i Novog Zelanda.
Predstavljajući rezultate istraživanja baziranog na 500 kompjuterski razrađenih scenarija Riahi je rekao i da je opšte poznato da cena raste kada se neka akcija odlaže.
Background Nakon neuspeha svetskog samita o klimi 2009. godine u Kopenhagenu, gotovo 200 zemalja se dogovorilo da do 2015. rade na globalnom sporazumu o smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte koji bi stupio na snagu 2020. godine.
Na decembarskom samitu o klimatskim promenama pod okriljem UN u Kataru brojne zemlje u uslovima ekonomskog usporavanja nisu pokazale spremnost da brzo pređu sa fosilnog goriva na "čistije" energije, poput solarne ili eolske.
Trenutno ne postoji globalno već samo regionalna tržišta ugljen dioksida. Tako će u Evropskoj uniji ove godine industrija za emisiju ugljen dioksida iznad dodeljene im kvote plaćati 6,7 evra po toni.
Riahi je istakao da je "tajming" smanjenja štetne emisije značajniji od drugih faktora, poput istraživanja kako rade klimatski sistemi, buduće tražnje energije, cene emitovanja ugljen dioksida ili novih teghnologija u energetici.
Istraživanje je pokazalo da bi cena od 15 evra po toni za emitovani ugljen dioksid, glavni gas koji doprinosi stvaranju efekata staklene bašte, u ovom trenutku značila i 60% šansi da se globalno zagrevanje zasuavi na ispod dva stepena Celzijusa.
Međutim, ako se bude čekalo do 2020. godine, da bi šanse da se rast temperature zaustavi u okviru limita bile 60%, tona ugljen dioksida emitovanog u atmosferu trebalo bi da košta oko 75 evra.
Ukoliko bi se akcija sveta odložila do 2030. godine, granica rasta za dva stepena Celzijusa, koju neki već smatraju nedostižnom, bila bi potpuno neostvariva, bez obzira na cenu za emisiju ugljen dioksida.
Komentarišući rezultate istraživanja objavljenog u časopisu Klimatske promene u prirodi Stiv Hartfild-Dods (Steve Hatfield-Dodds) iz Zajednice naučnih i industrijskih istraživačkih organizacija iz Australije rekao je da se "prostor za borbu sa klimatskim promenama brzo sužava".
O limitu od dva stepena Celzijusa sa povećanje globalne temperature vlade širom sveta su se sporazumele 2010. godine kako bi sprečile opasne posledice klimatskih promena.
Temperatura je od kako je pre 200 godina počela široka primena fosilnog goriva već porasla za 0,8 stepeni Celzijusa.
U izveštaju se ukazuje i da tzv. zelene politike, poput onih usmerenih na efikasniji javni prevoz ili bolju izolaciju zgrada, povećavaju šanse da se ispuni ciljani rast temperature do dva stepena. Pozitivno na ispunjenje tog cilja deluju i nove tehnologije u energetici.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
