Usvajanjem nove uredbe o zapošljavanju i objavljivanjem nove tzv. pozitivne liste deficitarnih zanimanja, Nemačka je otvorila vrata ne samo visokokvalifikovanoj radnoj snazi iz zemalja izvan Evropske unije, već i majstorima, zanatlijama i tehničarima. U cilju što bržeg zadovoljavanja potreba za radnom snagom, znatno je skraćeno vreme za priznavanje inostranih kvalifikacija. Majstori i zanatlije iz zemalja na području bivše Jugoslavije, kao i iz istočne Evrope, i dalje su veoma cenjeni u nemačkim malim i srednjim preduzećima, kažu u Centralnom udruženju nemačkog zanatstva.

Na nedavno objavljenoj "pozitivnoj listi", koja na nekoliko jezika može da se pronađe na internet stranici Savezne agencije za rad, nalazi se 19 zanimanja - od električara i vodoinstalatera, preko kvalifikovanih radnika u oblasti automatizacione tehnike, sistema za grejanje, hlađenje i klimatizaciju, do mašinovođa i ljudi sa srednjom stručnom spremom u oblasti nege starih i bolesnih.

Firme koje žele da zaposle ljude iz zemalja izvan EU moraju takođe da raspišu javne konkurse. Preduzeća koja ne uspevaju da prikladne kandidate iz inostranstva nađu sami, mogu da se obrate uredima agencije za rad.

Kad se kandidat odgovarajuće kvalifikacije nađe, potrebno je da se prizna njegova kvalifikacija, a onda radnik koji je dobio posao u Nemačkoj preko Savezne agencije za rad, odnosno njene Centrale za posredovanje radnih mesta, zatraži radnu dozvolu i dozvolu boravka u nadležnom konzularnom predstavništvu.

U međuvremenu je vreme za priznavanje inostranih kvalifikacija znatno skraćeno. U nizu nemačkih gradova i regiona zanatske komore u roku od nekoliko nedelja izdaju potvrde o priznatoj kvalifikaciji.

Ukoliko kvalifikacija građana iz zemalja izvan EU nije u potpunosti identična onoj koju imaju ljudi iste struke u Nemačkoj, postoji mogućnost delimičnog priznavanja kvalifikacije uz obavezu dodatnog, obično polugodišnjeg, stručnog doškolovavanja u Nemačkoj.

Nemački ministar privrede Filip Rezler (Philipp Roesler) otvaranje nemačkog tržišta rada za ljude sa stručnom kvalifikacijom iz zemalja izvan EU smatra "prekretnicom u obezbeđivanju stručne radne snage".

Ministarka za rad Urzula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) ocenila je da pozitivna lista "olakšava situaciju preduzećima koja treba brzo i sigurno da pokriju potrebe za radnom snagom".

U Centralnom udruženju nemačkog zanatstva kažu da su u nemačkim malim i srednjim preduzećima, kojima radna snaga uveliko nedostaje i koja često proizvode kao dostavljači za velike nemačke kompanije, i dalje veoma cenjeni majstori i zanatlije iz zemalja na području bivše Jugoslavije, kao i iz istočne Evrope.

Navodi se da su njihove kvalifikacije dobre i da se ti ljudi lako uklapaju u radne kolektive u Nemačkoj. Istovremeno se ukazuje da je od ključnog značaja da se u najkraćem mogućem roku nauči makar onaj deo nemačkog rečnika nužan za nesmetano obavljanje posla.

Na osnovu odredbi o "plavoj EU-karti" Nemačka je već ranija otvorila vrata za ljude univerzitetskog obrazovanja iz zemalja izvan EU. Prema navodima Instituta nemačke privrede, oko 120.000 visokokvalifikovanih nedostaje samo u oblasti matematike, informatike, prirodnih nauka i tehnike.

Ovaj institut je sada pohvalio to sto je novom "pozitivnom listom" otvorena mogućnost da kvalifikovani ljudi, ne samo oni sa univerzitetskom diplomom već i zanatlije, majstori i druge struke tog nivoa obrazovanja, mogu da se zaposle u Nemačkoj.

No, stručnjaci tog instituta smatraju da je već sada lista prekratka. Navodi se da je u junu 2013. problema sa radnom snagom bilo u 93 zanimanja ovakvog stručnog nivoa, pri čemu se 74 od njih ne nalaze na "pozitivnoj listi".

Tako je na primer, po navodima tog instituta, u junu u Nemačkoj na 100 otvorenih radnih mesta za elektrotehničare bilo 94 nezaposlenih odgovarajuće struke. Pri tome, iskustvo govori da samo svako drugo otvoreno radno mesto bude i prijavljeno, što znači da je manjak još i veći, i to još od leta 2011.

Nemačka kompanija DEKRA, koja se bavi nadzorom i bezbednosnom kontrolom motornih vozila, još krajem prošle godina sprovela je anketu među transportnim i logističkim firmama iz koje proizlazi da će u Nemačkoj za 10 godina nedostajati oko 150.000 vozača teretnih vozila, jer će tokom predstojeće decenije 30 odsto sadašnjih vozača morati u starosnu penziju.

Izvor: Snežana Bogavac, dopisnica agencije Beta

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dve trećine firmi u EU obučava radnike
  
• 

  Vesti

  : Slovenija uvodi prelazni period za radnike iz Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : Nemačke firme privlačne zbog napredovanja i redovne plate
  
• 

  Vesti

  : Većina nemačkih preduzeća nije se pokajala zbog ulaganja u Srbiju