Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slovenija uvodi prelazni period za radnike iz Hrvatske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenija će uvesti dvogodišnji prelazni period pre nego što u potpunosti otvori tržište rada za građane Hrvatske, nakon prijema te zemlje u EU 1. jula ove godine. Članicama EU je ostavljena mogućnost da uvedu prelazni period tokom koga će, zavisno od ekonomskih prilika i potreba, postepeno otvoriti svoje tržište rada za građane iz nove članice, a taj period može najduže biti sedam godina. Dosadašnja praksa je pokazala da većina članica EU ubrzo po prijemu nove članice ili nakon par godina otvara svoje tržište rada. Irska je tako najavila da će odmah po ulasku Hrvatske u EU otvoriti tržište rada za građane iz te zemlje.
"Tokom dve godine hrvatski građani će moći da rade u Sloveniji pod istim uslovima koji su sada na snazi", odnosno onima koji važe za građane zemalja koje nisu članice EU, rekla je novinarima 6. juna slovenačka ministarka rada Anja Kopac Mrak posle sastanka Vlade Slovenije.
Takav zakon će biti usvojen zbog teške ekonomske situacije u Sloveniji, dodala je ona.
"Na ovaj način vlada daje prioritet slovenačkim državljanima pri zapošljavanju ali poslodavci koji ne nađu odgovarjaući profil među slovenačkim radnicima, mogu da zaposle hrvatske građnae", rekla je Anja Kopac Mrak.
Prema podacima slovenačkog ministarstva, oko 5.000 Hrvata ima dozvolu za rad u Sloveniji, navodi agencija Frans pres.
Zakon kojim se uvodi dvogodišnji prelazni period biće upućen u slovenački parlament na usvajanje po hitnoj proceduri i trebalo bi da bude usvojen pre 1. jula, javlja AFP.
Slovenija, nekada "najbolji đak zone evra", prolazi kroz duboku krizu a njena ekonomija je ušla u recesiju 2011. Slovenački bruto domaći proizvod (BDP) smanjio se za 0,7% u prvom tromesečju 2013. u odnosu na poslednji kvartal 2012. a stopa nezaposlenosti je u martu bila 13,4%.
U vreme prijema novih članica u EU 2004, među kojima je bila i Slovenija, postojala je bojazan da će se proširenje negativno odraziti na tržiste rada i socijalne prilike u 15 dotadašnjih članica, odnosno da će jeftinija radna snaga preplaviti tržišta rada tih zemalja.
Zbog toga je uveden sedmogodišnji prelazni period tokom koga je zemljama omogućeno da postepeno otvore svoja tržišta rada za radnike iz novih članica.
Odluku o tome donose samostalno članice EU, a privremeno ograničenje pristupa tržistu rada najviše može trajati sedam godina. Tokom prelaznog perioda građanima iz nove članice i dalje je potrebna radna dozvola u članici EU.
Neke članice EU su ubrzo u potpunosti otvorile tržišta rada za radnike iz novih članica po njihovom prijemu 2004. Samo Nemačka i Austrija, i u izvesnoj meri Velika Britanija, nisu primenjivale zakone EU o slobodi kretanja radne snage do kraja sedmogodišnjeg prelaznog perioda koji je istekao 30. aprila 2011. Ostale članice otvarale su tržište posle dve, odnosno pet godina.
Ova ograničenja će se u EU primenjivati do 2014. godine za radnike iz Bugarske i Rumunije koje su pristupile Uniji 2007. godine.
Irska je krajem maja saopštila da će hrvatskim radnicima potpuno otvoriti svoje tržište rada nakon ulaska Hrvatske u EU 1. jula.
Kako su tada preneli hrvatski mediji, irske vlasti su ocenile da "nije verovatno da će znatan broj Hrvata želeti da emigrira u Irsku". "Sadašnje privredno stanje u Irskoj nije činilac koji bi privukao Hrvate", navodi se u obrazloženju.
Dodaje se da je u Irskoj u ovome trenutku samo 846 hrvatskih državljana.
Na sajtu Evropskog socijalnog fonda (ESF), glavnog instrumenta EU za podsticanje zapošljavanja, ukazuje se na posledice ekonomske krize u Hrvatskoj. Godišnja stopa nezaposlenosti se povećala sa 13,5% u 2011. na 15,9% u 2012. U slučaju građana mlađih od 25 godina stopa nezaposlenosti je 2012. bila 43% što je znatno iznad proseka u EU od 22,8%.
U Hrvatskoj je u januaru 2013. stopa nezaposlenih iznosila 21,9% što je najviše u poslednjih deset godina, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku.
Navodi se i da je 32,7% stanovništa izloženo riziku od siromaštva a da su posebno pogođene grupe stanovništva poput samohranih roditelja, osoba sa invalidetom i pripadnika srpske i romske manjine.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
