Zemlje Afrike traže akciju na celom kontinentu da bi se zaustavio uvoz elektronskog otpada, uključujući starih računara i mobilnih telefona iz Evrope kojoj je zbog strogih ekoloških propisa jevtinije da izvozi otpad nego da ga odlaže kod kuće. Evropska unija reciklira samo trećinu elektronskog otpada a najveći deo i dalje završava na deponijama. Prema novom zakonu, članice EU će do 2019. godine morati da recikliraju 85% svog prikupljenog elektronskog otpada.

Afričke zemlje koje su usvojile međunarodnu konvenciju o opasnom otpadu traže da se zaustavi uvoz odbačenih elektronskih proizvoda koji sadrže opasne komponente.

One navode i da se ponekad stari proizvodi šalju kao donacija da se dalje upotrebljavaju iako su pošiljaoci svesni da više ne mogu da se koriste.

Kao odgovor na trgovinu elektronskim otpadom, EU je 2012. godine preduzela korake usmerene na pooštravanje zakona o izvozu da bi sprečila da se elektronski proizvodi istovaraju u Africi.

EU je deceniju staru direktive o elektronskom i elektičnom otpadu ažurirala nakon što je razmatrano kako unaprediti reciklažu starih kompjutera i druge elektronske opreme. Najveći deo tog otpada je ili odlagan na deponijama ili isporučivan u inostranstvo na reciklažu zbog visoke cene recikliranja u Evropi.

Bamako konvencija

Zemlje potpisnice Bamako konvencije o izvozu opasnog otpada u Afriku u junu su se u glavnom gradu Malija Bamaku srele prvi put od 1991. godine, kada je postignut međunarodni sporazum.

U zaključnoj deklaraciji objavljenoj 6. avgusta afričke zemlje su pozvale na poštovanje Konvencije iz Bamaka i oštrije nacionalne zakone.

Na skupu u Bamaku "afričke zemlje su prvi put same zatražile oštru akciju za zaustavljanje odlaganja elektronskog otpada", navodi se u saopštenju Bazelske mreže za akciju, preneo je EurActiv.com.

Bazelska mreža za akciju je grupacija zaštitinika životne sredine koja se bori protiv trgovine otrovnim otpadom.

Novi evropski zakon o reciklaži elektronskog otpada

Prema novom zakonu EU o električnom i elektronskom otpadu, članice Unije do 2016. godine moraju da recikliraju 45 tona elektronskog otpada na svakih 100 tona prodatih elektronskih proizvoda, do 2019. će morati da recikliraju količinu koja odgovara 65% prodaje ili 85% svog prikupljenog elektronskog otpada. Nove članice EU imaju nešto duži rok, do 2021. godine.

Savet EU je odobravajući nove propise u junu 2012. godine proširio direktivu o elektronskom i električnom otpadu tako da uključi i solarne panele, fluoroscentne svetiljke sa živom i opremu koja sadrži supstance štetne za ozonski omotač.

Članicama EU dat je rok do 14. februara 2014. godine da uvrste direktivu u nacionalna zakonodavstva.

Istraživanja pokazuju da se u EU reciklira samo trećina elektronskog otpada a da najveći deo završi na deponijama. Međutim, hiljade tona elektronskog otpada se izvoze jer su komponente polovnih računara i reciklirani metal lukrativne sirovine za siromašnije zemlje.

Novom direktivom o elektronskom i električnom otpadu od nacionalnih vlada zemalja EU zahteva se da pruže informacije o tome gde proizvodi mogu da se daju na recikliranje, uključujući o objektima poput prodavnica u kojima mogu da se ostave manji elektronski proizvodi, npr. mobilni telefoni.

Takođe se od nacionalnih vlada traži da budu rigorznije kod izvoza elektronskog otpada.

Izveštaj Programa UN za prirodnu sredinu (UNEP) "Gde je elektronski i električni otpad u Africi" iz 2012. godine pokazao je da je u 2009. iz EU u Zapadnu Afriku izvezeno oko 220.000 tona električnih i elektronskih proizvoda.

Samo u Gani, 30% izvoza navodno polovnih proizvoda bilo je potpuno beskorisno, odnosno nije moglo ponovo da se upotrebljava.

U izveštaju UN navodi se da 85% kontejnera sa električnim i elektronskim proizvodima u Ganu stiče iz Evrope a 4% iz Azije.

Vlasti kažu da se zabranjeni otpad obično krije u kontejnerima koji nose legalan teret kako bi se zavarala carina.

UNEP je pozvao na bolju kontrolu u Africi koja ima problema i sa sve većim vlastitim elektronskim otpadom.

EU u sklopu nastojanja da reži problem izvoza otpada nastoji i da stavi tačku na ostavljanje starih brodova u inostranstvu.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Foter.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Stari laptopovi ekološki isplatljiviji od novih
  
• 

  Vesti

  : Protraćena ulaganja u deponije
  
• 

  Vesti

  : EU reciklira samo 25% komunalnog otpada
  
• 

  Vesti

  : EU preradi 40% otpada, Srbija ni procenat
  
• 

  Vesti

  : Novi propisi EU o elektronskom otpadu
  
• 

  Vesti

  : U upravljanju otpadom u EU najlošija Grčka