Evropska komisija usvojila je Zelenu knjigu o Okviru klimatske i energetske politike 2030 i pozvala članice Evropske unije, institucije i zainteresovane aktere da učestvuju u javnim konsultacijama o novim ciljevima u borbi sa klimatskim promenama i energetici. Novi okvir treba da doprinese daljem smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte, obezbeđenju sigurnih isporuka energije i privrednom rastu, konkurentnosti i zapošljavanju kroz primenu visoke tehnologije i efikasnije trošenje.

Stavovi iz javnih konsultacija, koje će trajati do 2. jula, poslužiće Komisiji da pripremi konkretne predloge za Okvir 2030 koji treba da bude gotov do kraja ove godine.

"Moramo da definišemo našu klimatsku i energetsku politiku do 2030. godine što pre kako bi spremili investicije koje će nam obezbediti održiv rast, dostupne i konkurentne cene energije i veću energetsku sigurnost. U novom okviru mora da se vodi računa o posledicama ekonomske krize ali mora i da bude dovoljno ambiciozan kako bi se ostvarili dugoročni ciljevi smanjenja štetne emisije", istakao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Günther Oettinger).

Izrada Okvira za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine neophodna je kako bi se obezbedila izvesnost, smanjili regulatorni rizici za ulagače i mobilisala potrebna sredstva, podstaklo napredovanje ka konkurentnijoj ekonomiji i sigurnom energetskom sistemu, kao i postavili ambiciozni ciljevi u EU za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte s obzirom na novi međunarodni sporazum o klimatskim promenama predviđen za 2015. godinu.

"Zavisnost Evrope od uvoznog fosilnog goriva raste iz godine u godinu. To znači mnogo skuplju energiju za Evropljane. To nije mudro i sigurno nije dobro za klimu, ali ni za našu ekonomiju i konkurentnost. Zato smo odlučili da Evropa do 2050. postane društvo koje emituje malo ugljenika u atmosferu", istakla je evropska komesarka za borbu sa klimatskim promenama Koni Hedegard (Connie Hedegaard).

Komesarka je kazala i da su ciljevi za 2020. utvrđeni ali da je ta godina za većinu investitora "iza ćoška", te da je pravo vreme da se postave ciljevi za 2030.

"Što pre to uradimo, obezbedićeno našim kompanijama i investitorima veću izvesnost. A što ambiciozniji budu ciljevi, to će biti bolje za klimu", ocenila je Hedegard.

Komisija je istakla da će Okvir 2030 biti zasnovan na iskustvu i lekcijama naučenim iz Okvira 2020. Takođe će se u izradi Okvira 2030 uzeti u obzir dugoročne perspektive zacrtane u Mapi puta ka konkurentnoj ekonomiji koja emituje malo ugljenika 2050, koju je Komisija donela 2011. godine, kao i Energetskoj mapi puta 2050 i Beloj knjizi za transport.

Kod utvrđivanja ciljeva za 2030. godinu vodiće se računa o promenama u ekonomiji ali i razvoju nove tehnologije koja će za rezultat imati proizvodnju energije iz novih izvora i napretku na polju istraživanja.

Kako se navodi u Zelenoj knjizi, ciljevi će biti bazirani na promenama koje su obeležile poslednje godine, uključujući ekonomsku krizu, budžetske probleme članica EU, teškoće koje poslovni sektor ima u pronalaženju sredstava za dugoročne investicije.

Vodiće se računa i o razvoju energetskih tržišta EU i svetskog, bojaznima domaćinstava od previsokih računa za energiju, kao i biznisa, i neujednačenoj opredeljnosti međunarodnih partnera za smanjenje emisije štetnih gasova.

"Zelena knjiga" postavlja niz pitanja, uključujući o tipu i nivou klimatskih i energetskih projekcija za 2030, zatim kako postići koherentnost između različitih političkih instrumenata i kako da energetski sistem u najvećoj meri doprinese konkurentnosti EU.

Okvir 2020 - planovi i realizacija

EU je isplanirala da do 2020. godine smanji emisiju gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine, poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji na 20% i smanji primarnu potrošnju energije za 20%.

Podaci pokazuju da je emisija štetnih gasova 2011. godine bila za 16% ispod nivoa iz 1990. dok je 2010. godine energija iz obnovljivih izvora pokrivala 12,7% potrošnje prema 8,5% u 2005.

Navodi se i da je između 1995. i 2000, dok nije bilo regulatornog okvira, udeo obnovljive energije rastao za 1,9% godišnje dok je od 2001. do 2010. beležen rast od 4,5% godišnje. Da bi se ciljevi postavljeni za 2020. ostvarili, rast udela energije iz obnovljivih izvora treba da bude u proseku 6,3% godišnje.

Primarna potrošnja energije maksimum je dostigla 2005/06, od 1.825 miliona tona naftnog ekvivalenta. Od tada je blago opadala i 2011. godine je bila 1.730 miliona tona naftnog ekvivalenta.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Linkovi

EU

Evropska komisija: Zelena knjiga o Okviru klimatske i energetske politike 2030

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Manji budžet - manje smanjenje emisije CO2
  
• 

  Vesti

  : Odlaganje diže cenu borbe sa klimatskim promenama
  
• 

  Vesti

  : EU prednjači sa smanjenjem štetne emisije
  
• 

  Vesti

  : Klimatske promene ugrožavaju evropske gradove