Devet od deset Evropljana svesno je da gubici u biodiverzitetu, odnosno smanjenje i potencijalno nestajanje životinjskih i biljnih vrsta, prirodnih staništa i ekosistema u Evropi, predstavljaju ozbiljan problem. Novo istraživanje pokazalo je da se 38% ispitanika trudi da zaštiti biodiverzitet, uglavnom tako što kupuju proizvode koji manje zagađuju životnu sredinu. Nešto više od polovine građana Evropske unije smatra da nisu dovoljno informisani o gubicima u biodiverzitetu a među onima koji su dobro obavešteni prednjače visokoobrazovani.

Širom EU 96% građana smatra da zagađenje vazduha i vode predstavlja pretnju biodiverzitetu, barem u izvesnoj meri, kao krivce za gubitke u raznolikosti živog sveta isti procenat vidi i katastrofe koje je prouzrokovao čovek, 94% ih vidi i u intenzivnoj poljoprivredi, krčenju šuma i preteranom ribolovu, 91% u klimatskim promenama a isti procenat u pretvaranju prirodnih područja u upotrebna. Istovremeno 78% građana EU smatra da invazivne vrste biljaka i životinja predstavljaju opasnost za biodiverzitet, pokazalo je najnovije specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar.

"Dobro je znati da javno mnjenje sve više uviđa značaj biodiverziteta. Nadam se da će politički lideri svoje bojazni pretvoriti u opipljivu akciju kako bi se realizovalo ono što smo se dogovorili u okviru Strategije za biodiverzitet EU", prokomentarisao je rezultate istraživanja evropski komesar za prirodnu sredinu Janez Potočnik.

Među 1.000 evropskih vrsta sisara, ptica, gmizavaca i vodozemaca, 155 je klasifikovano kao ugroženo u manjoj ili većoj meri a stručnjaci za zaštitu prirodne sredine upozoravaju da bi 16 ugroženih životinjskih vrsta uskoro moglo da bude istrebljeno.

Životinjama najveće opasnosti prete od gubitka staništa, degradacije staništa zbog intenzivne poljoprivrede i korišćenja otrova.

Građani štite biodiverzitet

Komisijino istraživanje pokazalo je i da se 38% ispitanika, kako tvrde, trudi da zaštiti biodiverzitet, što je za četiti procentna poena više nego 2007. godine. Tako 78% anketiranih kupuje proizvode koji su manje štetni po životnu sredinu, poput organskih ili lokalnih proizvoda, kako bi pomogli u borbi protiv gubitaka u biodiverzitetu.

Takozvane ekološke proizvode najverovatnije će kupiti građani Austrije (88%) i Luksemburga (86%) a najmanje verovatno Španije (65%), Češke (68%) i Mađarske (70%).

Evropljani štite biodiverzitet iz više razloga ali se 93% slaže da je važno da se zaustave gubici u biodiverzitetu jer su blagostanje i kvalitet života bazirani na prirodi i biodiverzitetu.

Da je zaštita neophodna jer je biodiverzitet nužan za proizvodnju hrane, goriva i lekova smatra 87% građana EU dok je 75% uvereno da je zaštita važna i zbog toga što će Evropa biti ekonomski siromašnija usled gubitaka u biodiverzitetu.

Istovremeno tri četvrtine Evropljana smatra da se gubici u biodiverzitetu moraju sprečiti jer je to moralna obaveza dok se 65% ispitanika slaže da EU mora da poveća regije sa zaštićenom prirodom.

Napori EU da se zaštiti biodiverzitet uglavnom su fokusirani na Naturu 2000, mrežu zaštićenih područja koja pokrivaju gotovo 18% evropskog kopna.

Novi Eurobarometar ukazao je na trend rasta upozoravanja mreže Natura 2000 ali iz malog broja izvora, s obzirom da tri četvrtine ispitanika nije ni čulo za tu mrežu.

Četvrtina građana ne zna šta je biodiverzitet

Izveštaj je pokazao i da je procenat građana koji shvataju pojam biodiverziteta u 18 članica EU porastao od istraživanja iz 2010. godine.

Na nivou EU, nešto manje od polovine ispitanika (44%) čulo je za biodiverzitet i zna šta znači, 30% je čulo ali ne zna šta znači a 26% nikada nije čulo za biodiverzitet. Najviše građana koji su čuli za biodiverzitet i znaju šta znači je u Austriji i Nemačkoj (80%) a sledi Bugarska (53%).

Evropljani su podeljeni kada je reč o tome koliko su informisani o gubicima u biodiverzitetu - 45% smatra da su informisani a nešto više, 54%, da nisu. Ipak, u 24 članice EU registrovan je rast udela građana koji se osećaju obaveštenim o gubicima u biodiverzitetu, pri čemu najveći u Velikoj Britaniji, Austriji i Finskoj.

Kako je pokazalo istraživanje, postoji čvrsta veza između nivoa obrazovanja i informisanosti ispitanika o gubicima u biodiverzitetu. Dobro obaveštenima se smatra 53% onih sa visokim obrazovanjem, 40% građana sa srednjim i 33% sa nižim obrazovanjem.

Istovremeno se sedam od deset ispitanika slaže da EU treba bolje da informiše građane o značaju biodiverziteta.

Istraživanje javnog mnjenja obavljeno je između 26. i 28. juna u 27 članica Evropske unije i Hrvatskoj (koja je u Uniju ušla 1. jula) a obuhvatilo je više od 25.500 ispitanika.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU odlučna da se izbori sa štetočinama
  
• 

  Vesti

  : Evropske šume stare, manje apsorbuju ugljen dioksid
  
• 

  Vesti

  : Evropska populacija leptira prepolovljena
  
• 

  Vesti

  : Zelene proizvode kupuje četvrtina građana EU