Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropske šume stare, manje apsorbuju ugljen dioksid
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.08.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropske šume bi, kada je reč o njihovoj sposobnosti da apsorbuju ugljen dioksid (CO2), kroz nekoliko decenija mogle da dođu do tačke zasićenja, pokazala je studija objavljena 18. avgusta. To bi moglo da ugrozi glavnu branu globalnom zagrevanju u Evropi, s obzirom da se procenjuje da šume apsorbuju 10% emisija gasova na Starom kontinentu. Ima, međutim, mišljenja da je preuranjena briga oko toga, odnosno da ta pojava još nije dobila evropske razmere i da je više regionalno pitanje.
Šume u Španiji i Švedskoj su sve starije sa drvećem koje je manje u stanju da apsorbuje CO2, čije emisije utiču na globalno zagrevanje, tvrde stručnjaci.
Drveće je izloženije požarima, olujama i napadima insekata, navodi se u studiji koju je objavio časopis o klimatskim promenama Nejčer klajmat čejndž (Nature Climate Change), prenosi agencija Rojters.
Pritom se u nekim delovima Evrope krče šume.
Iz svega toga proističe da Evropa ne bi trebalo više da računa na to da će šume biti u stanju da apsorbuju u istoj količini emisije ugljen dioksida koje ispuštaju fabrike, elektrane ili automobili, preneo je EurActiv.com.
Background EU planirala da do 2020. godine smanji emisiju gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine, poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji na 20% i smanji primarnu potrošnju energije za 20%.
Podaci pokazuju da je emisija štetnih gasova 2011. godine bila za 16% ispod nivoa iz 1990. dok je 2010. godine energija iz obnovljivih izvora pokrivala 12,7% potrošnje prema 8,5% u 2005.
Zakonom o efikasnom korišćenju energije, usvojenom u martu 2013, ide se ka strateškom planu i međunarodnoj obavezi Srbije da uštedi najmanje 9% bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine, a planirano je i smanjenje emisije ugljen dioksida za oko 9% do 2030. godine.
"Šume koje se obnavljaju pokazale su se kao 'odvod' za ugljen dioksid, koji bi trebalo da traje decenijama, ali se javljaju rani znaci zasićenja. Moraju se revidirati politike u šumarstvu i strategije upravljanja ako želimo da očuvamo tu branu", navodi se u izveštaju.
Prema predviđanjima, tačka zasićenja bi, ako vlasti ne preduzmu mere, mogla da bude dostignuta oko 2030, rekao je Gert-Jan Naburs (Nabuurs) sa holandskog Univerzitata u Vegeningenu, koji je učestvovao u istraživanju zajedno sa stručnjacima iz Finske, Švajcarske i Italije.
Evropa vekovima nije bila ovoliko pošumljena i šume verovatno pokrivaju najveće područje još od Srednjeg veka, uglavnom zahvaljujući poletu u obnovi nakon pustošenja tokom Drugog svetskog rata, navodi se u izveštaju.
Podaci, međutim, pokazuju da se od 2005. usporava rast šuma, pošto drveće stari.
Drveće apsorbuje ugljen dioksid iz vazduha, a kako stablo stari smanjuju se ta sposobnost, dok se, pošto se osuši i istrune, ugljen dioksid oslobađa.
Bolji način upravljama šumama bi mogao da pomogne da se reši problem starenja šuma u Evropi, kaže Naburs. Autori studije takođe preporučuju selektivnu seču stabala i pošumljavanje.
Stručnjak za šumarstvo u Evropskoj agenciju za životnu sredinu i jedan od autora studije Anemari Bastrup-Birk (Annemarie) rekla je da se usporavanje rasta šuma uglavnom javlja u Francuskoj i Nemačkoj, ali i drugde.
Ona, međutim smatra da je problem za sada više regionalni i ocenila da je možda preuranjeno upozorenje iz studije da je reč o problemu evropskih razmera.
Prema međunarodnom izveštaju o stanju šuma u Evropi iz 2011, godišnje povećanje količine živog drveća u EU usporilo se sa 620 miliona kubnih metara u 2005. na 609 miliona kubnih metara u 2010.
Izvor: EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
