Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zelene proizvode kupuje četvrtina građana EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Oko 80% građana Evropske unije brine oko ekoloških efekata proizvoda koje kupuju ali samo četvrtina često kupuje tzv. zelene proizvode, nešto više od polovine ponekad kupuje proizvode koji su, prema oznakama koje nose, manji zagađivači čovekove okoline, dok ih 15% uopšte ne kupuje, pokazalo je najnovije istraživanje. Istovremeno građani ističu da bi rado promenili navike i kupovali "zelene" proizvode kada bi imali više informacija i više verovali onome što proizvođači navode na etiketama. Najveća mana proizvoda koji su manji zagađivači je što su skuplji od "običnih" ali tri četvrtine ispitanika pokazuje spremnost da plati više, pod uslovom da ih proizvođači uvere da su njihovi proizvodi zaista ekološki.
Istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je da je 66% građana EU potpuno ili prilično uvereno da proizvodi označeni kao ekološki nanose manje štete prirodnoj sredini od ostalih. U to najviše veruju u Portugaliji (84% anketiranih), na Malti (82%), u Francuskoj i Belgiji (81%).
Poverenje je znatno manje u Nemačkoj, gde 44% ispitanika veruje oznakama, u Rumuniji (46%) i Holandiji (47%). U Hrvatskoj, novoj članici EU, 68% građana veruje da su ekološki označeni proizvodi zaista bolji za čovekovu okolinu, što je na nivou proseka u EU.
Kvalitet i cena, pa ekologija
Evropljanima je, sudeći po istraživanju, kada kupuju neki proizvod najvažniji kvalitet i za 97% ispitanika je to značajan ili prilično značajan faktor u izboru proizvoda.
Sledeća je cena proizvoda, koja je važna za 87% anketiranih, a zatim idu ekološki efekti koje kod kupovine razmatra 84% građana Evrope. Najmanje značajna za potrošače je marka proizvoda koju je 46% Evropljana navelo kao važan faktor.
Sadašnjim načinom označavanja proizvoda, pokazalo je istraživanje, Evropljani nisu sasvim zadovoljni. Naime, 59% građana smatra da te oznake ne pružaju dovoljno informacija o ekološkim uticajima dok 32% navodi da su informacije na nekim proizvodima nejasne.
Većina potrošača (81%) želi da informacije o ekološkim uticajima proizvoda sazna sa oznake proizvoda dok 55% podržava ideju da se te informacije nađu na policama na kojima stoje proizvodi u prodavnicama.
Samo 52% građana u EU veruje u ekološke efekte proizvoda koje navodi proizvođači, što je za tri procentna poena više nego 2009. godine.
Takođe 54% građana ne veruje a 44% veruje u navode u izveštajima kompanija o njihovim ekološkim performansama.
Gotovo 70% ispitanika podržava ideju da se kompanije obavežu da objavljuju izveštaje o ukupnim ekološkim performansama, kao i performansama njihovih proizvoda.
Istovremeno 55% anketiranih smatra da je upoznato sa ekološkim efektima proizvoda koje kupuju i koriste, 14% smatra da "mnogo zna" o tome a 41% kaže da je upoznato sa najvažnijim ekološkim uticajima.
Nove ili stare oznake?
Evropski komesar za prirodnu sredinu Janez Potočnik veruje da bi bolje označavanje "zelenih" proizvoda pomoglo povećanju njihove prodaje.
"Svi naravno želimo da vidimo više 'zelenih' proizvoda na policama ali je istraživanje pokazalo da je većina potrošača zbunjena oznakama ekoloških proizvoda i ne veruje mnogo u to što piše. To nije dobro za potrošače a ni za kompanije koje se zaista trude", prokomentarisao je Potočnik.
Rezultati istraživanja objavljeni su nedugo nakon što je EU najavila konsultacije sa biznisom, građanima, nevladinim i drugim organizacijama o unapređenju načina na koji se meri koliko je neki proizvod ekološki.
Direktorat za ekologiju Evropske komisije razvio je metod ocene ekološkog "otiska" nekog proizvoda na bazi procene celog "životnog ciklusa".
Međutim, prvi čovek Orgalajma (Orgalime), udruženja evropske inženjering industrije, Adrian Haris (Harris) rekao je za EurActiv.com da je važeća oznaka u EU za "zelene" proizvode Ekodizajn (Ecodesign) sasvim dovoljna i da bi novi pristup označavanju samo uvećao troškove i još više zbunio potrošače.
"Ne treba nam kolebljiv koncept koji ne koristi industriji kada već imamo metodologiju koja je isprobana", istakao je Haris.
Telefonsko istraživanje obavljeno je između 4. i 10. decembra 2012. godine a obuhvatilo je više od 25.000 ispitanika u tada 27 članica EU i Hrvatskoj.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
