Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU očekuje polovičan uspeh u smanjenju emisije CO2
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2014. | Ažurirano : 13.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Napori Evropske unije usmereni na smanjenje zagađenja ugljen dioksidom u energetskom sektoru daće samo polovične rezultate jer će štetna emisija biti smanjena samo za polovinu potrebne količine da bi se globalno zagrevanje do 2050. godine ograničilo na dva stepena Celzijusa. Kako bi do sredine veka smanjila emisiju ugljen dioksida (CO2) za 80-95% u poređenju sa nivoom iz 1990. godine i tako izbegla katastrofalne klimatske promene, Evropa, slažu se naučnici i lideri EU, mora da štedi energiju i proizvodi što više "zelene" energije. Međutim, prema izveštaju Evropske komisije "Trendovi do 2050", EU je na putu da do 2030. smanji štetnu emisiju za trećinu i za 44% do 2050. godine.
Procene iz izveštaja zasnovane su na važećim šemama za smanjenje emisije CO2 i isključuju nove energetske i klimatske politike za period posle 2020. godine.
Izveštaj je naglasio potrebu da EU postavi nove ciljeve u borbi za smanjenje štetne emisije za 2030, na šta ukazuju i pristalice "čiste" energije.
"S obzirom na očekivanje da energetski sektor EU i dalje ispušta u atmosferu gotovo 400 miliona tona CO2 godišnje do 2050. i da je EU u još goroj situaciji kada je reč o energetskog bezbednosti, ambiciozni klimatski i energetski ciljevi, uključujući u proizvodnji obnovljive energije, potrebniji su nego ikad", smatra zamenik direktora Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA) Džastin Vilks (Justin Wilkes).
Vilks je istakao da bez ambicioznih ciljeva energetska bezbednost i energetika sa nultom emisijom CO2 neće biti mogući.
Borci za zaštitu čovekove okoline kažu da smanjenje gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 40% do 2030, o kome će se Evropa, kako se čini, dogovoriti, predstavlja put ka smanjenju te emisije za 80% do sredine 21. veka.
Međuvladin panel o klimatskim promenama UN ocenio je da bi takvo smanjenje bilo u skladu sa ciljanim smanjenjem koncentracije CO2 u atmosferi na 450 delova na milion. Ipak, time bi šanse planete da zadrži rast globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa bile tek pola-pola, smatraju u Međunarodnoj agenciji za energiju.
Gas, vetar i nuklearna energija
U prethodnom izveštaju iz 2009, pre nego što je EU objavila ciljeve za 2020, projektovano je smanjenje štetne emisije za 20% do 2030.
Background U Komisijinom "zelenom papiru" za klimatsku i energetsku politiku do 2030. kao mogućnost se navodi smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte za 40%, kao i dostizanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije od 30% do 2030.
Međutm, u tom dokumentu sa predlogom tema i ideja predlaže se i da se odluka o novim ciljevima u štednji energije odloži dok se iduće godine ne razmotri koliko je EU napredovala u ispunjavanju cilja za 2020, za koji je inače mala verovatnoća da će biti dostignut.
Sada EU ima tri cilja na polju klime do 2020. godine - da za 20% smanji emisiju CO2 u odnosu na nivo iz 1990, poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji na 20% i smanji primarnu potrošnju energije za 20%.
U novom izveštaju Komisije zasnovanom na očekivanjima da se u EU posluje uobičajenim tempom prognozira se da će do 2050. godine gas, vetar i nuklearna energija pokrivati po četvrtinu evropske ponude energije.
I na polju efikasnosti potrošnje očekuju se znatni rezultati.
"Iako će osetan ekonomski rast učiniti da ekonomija EU 2050. godine bude za 78% veća nego 2010, ukupna potrošnja energije će opasti za 8%", prognozira se u novom dokumentu.
Međutim, borci za zdraviju i čistiju prirodnu sredinu smatraju da to nije dovoljno.
"Trend pokazuje da je besmislica računati samo na uobičajeni tempo poslovanja u EU i ističe potrebu za sveobuhvatnom dugoročnom politikom za period do 2050. godine", rekao je za EurActiv.com Adrian Džojs (Joyce), generalni sekretar Evropskog saveza kompanija za energetsku efikasnost u zgradama (EuroACE).
On je istakao i da u uslovima sadašnje poslovne klime treba uložiti veće napore u unapređenje energetske efikasnosti.
Nekonvencionalno gorivo
U izveštaju se navodi i da će na cene goriva na dugi rok delovati snažan rast eksploatacije gasa iz škriljaca i istraživanja rezervi nekonvencionalnog goriva, pri čemu će cene gasa ostati izvan trenda rasta koji će se beležiti kod nafte.
Posle 2035. "ograničena ponuda autohtonog fosilnog goriva zbog pražnjenja domaćih rezervi, kao i limitiran dodatni uvoz biomase, za posledicu će imati ponovni rast neto uvoza energenata" navodi se u izveštaju i dodaje da se to na prvom mestu odnosi na prirodni gas.
Za naredni period se prognozira i sporije skupljanje i skladištenje ugljenika.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
