Predstavnici gotovo 200 zemalja uspeli su na konferenciji o klimatskim promenama u Varšavi da prevaziđu neka neslaganja i otvore put ka međunarodnom sporazumu na pregovorima o klimi u okviru UN u Parizu 2015. godine. Vlade su se složile da će budući sporazum o klimi biti "pačvork" nacionalnih doprinosa smanjenju štetne emisije, čime će se "staviti tačka" na razlike u obavezama bogatih i siromašnih zemalja koje postoje već 20 godina. Za vreme skupa u Poljskoj objavljen je izveštaj koji je pokazao da evropske zemlje, posebno članice EU, prednjače u borbi sa klimatskim promenama.

Konferencija u Vrašavi, koja je trebalo da traje od 11. do 22. novembra, umalo se završila neuspehom, ali je rad produžen za jedan dan i 23. novembra učesnice su prevazišle neslaganja oko smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu i pomoći siromašnim zemljama.

Evropska komesarka za klimatske promene Koni Hedegard rekla je da je skup u Varšavi pokazao koliko će biti izazovan put do sporazuma u Parizu, ali i da je svet sposoban "da ide napred".

Na konferenciji je pokrenut i Varšavski međunarodni mehanizam za pomoć siromašnim zemljama koje trpe posledice toplotnih talasa, suša, poplava, pretvaranja zemljišta u pustinje i rasta nivoa mora. Bogate zemlje međutim nisu obećale nova sredstva za taj mehanizam.

Brojni posmatrači rezultate konferencije u Varšavi ocenjuju kao u najboljem služaju skromne a borci za zaštitu životne sredine kritikuju bogate zemlje jer se mnogo više bave oživljavanjem svojih posustalih ekonomija nego borbom sa klimatskim promenama.

Stručnjaci istovremeno upozoravaju da svet jeste na putu da na samitu u Parizu postigne sporazum ali ne i na putu da ograniči globalno zagrevanje na dogovorena dva stepena Celzijusa iznad nivoa beleženog pre industrijske revolucije kako bi se izbegle opasne klimatske promene, preneo je EurActiv.com.

Bogati i siromašni

Do sada se očekivalo da bogate zemlje, koje su i emitovale u atmosferu najviše gasova koji izazivaju efekte staklene bašte, predvode sa obavezivanjem na smanjenje štetne emisije a da siromašne države imaju manje stroge i obavezujuće ciljeve.

Protokolom iz Kjota samo se od razvijenih zemalja tražilo da smanje emisiju štetnih gasova, zbog čega ga SAD nisu potpisale. SAD smatraju da zemlje koje beleže brz ekonomski rast, poput Indije i Kine, takođe treba da učestvuju u smanjenju štetne emisije i imaju obavezujuće ciljeve u toj borbi.

Na samitu u Parizu treba da bude potpisan sporazum o klimi koji će biti sledbenik Protokola iz Kjota. Taj novi sporazum treba da stupi na snagu 2020. godine.

Vreme različitih obaveza u borbi s klimatskim promenama je prošlo, istakla je Hedegard dodajući da ubuduće sve zemlje moraju da doprinesu smanjenju emisije štetnih gasova. Ona je rekla i da sve zemlje moraju pre konferencije u Parizu da utvrde svoje doprinose u borbi protiv klimatskih promena.

Zemlje u razvoju ipak i dalje smatraju da bogati treba da predvode u borbi sa klimatskim promenama.

Sa skupa u Varšavi zemlje su pozvane da utvrde planove smanjenja štetne emisije do prvog kvartala 2015, kako bi bilo dovoljno vremena za razmatranja do samita u Parizu krajem te godine.

Pre sporazuma o nacionalnim doprinosima, jedini sporazum u Poljskoj bio je onaj o novim pravilima za zaštitu tropskih šuma koje apsorbuju ugljen dioksid.

Evropa predvodi u borbi s klimatskim promenama

Za vreme sastanka u Varšavi objavljen je izveštaj koji je pokazao da prvih deset mesta na listi zemalja rangiranih prema rezultatima u borbi sa klimatskim promenama drže evropske države, od kojih su osam članice EU.

U izveštaju "Indeks performansi u borbi protiv klimatskih promena 2014", koji su uradili Džermanvoč (Germanwatch) i Mreža za klimatske akcije Evropa, zemlje su rangirane prema emisiji gasova koji izazivaju efekte staklene bašte, energetskoj efikasnosti, korišćenju obnovljivih izvora energije i politikama za borbu sa klimatskim promenama.

Najbolje performanse pokazale su Danska, Velika Britanija, Portugalija, Švedska, Švajcarska, Malta, Francuska, Mađarska, Irska i Island. Te zemlje su rangirane od četvrtog do 13. mesta na listi 58 zemalja jer su prve tri pozicije ostale prazne, pošto nijedna zemlja nije učnila dovoljno da spreči opasne klimatske promene.

Zemlje sa liste odgovorne su za više od 90% globalne emisije ugljen dioksida iz proizvodnje energije.

Većina najbolje plasiranih su članice EU koja preduzima mere, ali se obavezala i da da novac, za borbu protiv klimatskih promena. Sedmogodišnjim budžetom EU, koji je Evropski parlament usvojio nedavno, borbi protiv klimatskih promena namenjene su 243 milijarde dolara od čega će najveći deo biti utrošen unutar 28-članog bloka, ali će deo otići i zemljama u razvoju u vidu pomoći za borbu sa klimatskim promenama.

Evropska komesarka za klimu rekla je na konferenciji UN u Varšavi da je jedna od stvari koju svet treba da uradi da bi se uspešnije borio sa klimatskim promenama "da promeni ukupan ekonomski model, uključujući načine na koje se kreiraju budžeti".

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi pokušaj za očuvanje klime
  
• 

  Vesti

  : Veliki potencijal za ulaganja u zeleni rast
  
• 

  Vesti

  : Evropske šume stare, manje apsorbuju ugljen dioksid
  
• 

  Vesti

  : Zelene ciljeve lakše je usvojiti nego primeniti