Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Vodeće prehrambene kompanije 25. zagađivač u svetu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Deset najvećih svetskih proizvođača hrane i pića zajedno na 25. mestu su liste najvećih globalnih zagađivača, upozoravaju iz Oksfama i navode da te kompanije, uključujući Koka Kolu, Nestle, Mars, emituju više štetnih gasova od mnogih zemalja. Oksfam ističe da neke od kompanija "obećavaju" u borbi protiv klimatskih promena koje su posledica zagađenja dok druge tek treba da znatno unaprede performanse. Zbog klimatskih promena u vidu poplava, suše i oluja na gubitku su i same kompanije a posledica poremećaja klime je i skok cena hrane.
Takozvanih 10 velikih - Asošiejted britiš fuds (Associated British Foods), Koka Kola (Coca-Cola), Danon, Dženeral mils (General Mills), Kelog (Kellogg), Mars, Nestle, Pepsiko, Unilever, Mondelez internešenel (International), zajedno emituju 263,7 miliona tona gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Te kompanije emituju više štetnih gasova u atmosferu od Finske, Švedske, Danske i Norveške zajedno, pokazao je novi Oksfamov izveštaj "Stojeći po strani".
U izveštaju se upozorava da deset najvećih kompanija mora da uradi više kako bi popravile svoje ekološke "otiske" ali i naglašava da su neke na tom planu već ostvarile značajan napredak.
Najviše poverenja ulivaju politike borbe s klimatskim promenama Unilevera, Koka Kole i Nestlea a najgore performanse imaju Kelog i Dženeral mils.
"Najvećih deset kompanija dnevno prihoduju više od milijardu dolara ali ne koriste svoju moć odgovorno i svi mi ćemo trpeti posledice. Kelog i Dženeral mils posebno ne daju svoj doprinos. Te kompanije trebalo bi da predvode u borbi protiv klimatskih promena koje za posledicu imaju glad u svetu", istakla je Oksfamova zvaničnica za Evropsku uniju Natalija Alonso.
Oluje, poplave, suše i promene vremenskih obrazaca prouzrokovane klimatskim promenama nepovoljno deluju na cene hrane jer umanjuju prinose poljoprivrednih kultura.
Background Prema podacima Evropske komisije, na sektor hrane i pića odlazi 23% ukupne globalne potrošnje resursa a zaslužan je za 18% emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Istovremeno 1,3 milijarde tona hrane, ili jedna trećina ukupne proizvodnje u svetu, nikada ne završi na tanjiru. Bačena hrana smatra se trećim po veličini emiterom štetnih gasova, posle SAD i Kine, sudeći prema procenama Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.
Evropska komisija u junu 2014. treba da objavi niz mera sa ciljem da se stane na put bacanju hrane i poveća efikasnost korišćenja resursa.
Oksfam procenjuje da će zbog klimatskih promena na vodećim tržištima, poput britanskog i američkog, Džneral milsove cerealije poskupeti u maloprodaji za 24% a Kelogov "korn fleks" za 44% u narednih 15 godina. Takav skok maloprodajnih cena biće posledica rasta cena sirovina, poput pirinča i kukuruza. Očekuje se da cene poljoprivrednih sirovina budu udvostručene do 2030. godine pri čemu će za polovinu rasta biti odgovorne klimatske promene.
Za veliki deo klimatskih promena krivac su ljudi, odnosno industrijske i poljoprivredne aktivnosti i transport.
Klimatske promene, pokazao je izveštaj, nepovoljno deluju i na prihode samih kompanija - Unilever je objavio da gubi 415 miliona dolara (303 miliona evra) godišnje a Džneral mils da je u prvom fiskalnom kvartalu 2014. izgubio 62 dana proizvodnje zbog ekstremnih vremenskih prilika.
Kako je pokazao izveštaj, polovina ukupne emisije štetnih gasova prehrambenih kompanija potiče iz lanaca snabdevanja u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda i taj deo nije uključen u ciljeve za smanjenje štetne emisije koje su postavile neke kompanije.
"Kompanije iz grupe velikih 10 ne treba da se drže po stani i dozvole da im 'prljave' energetske kompanije kvare ambicije u borbi sa klimatskim promenama", rekla je Alonso, preneo je EurActiv.com.
Portparol Evropske komisije nije želeo da komentariše mere preduzete kako bi se osigurala pouzdanost kompanijskih izveštaja o obavezama u borbi za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Prema Oksfamu, deset najvećih svetskih kompanija u proizvodnji hrane i pića trebalo bi da smanje štetnu emisiju za oko 80 miliona tona do 2020. godine. To je količina koja bi se dostigla kada bi se sa puteva u Los Anđelesu, Pekingu, Londonu i Njujorku uklonili svi automobili.
Oksfamov izveštaj objavljen je u sklopu međunarodne kampanje "Iza brendova" koja ukazuje na socijalne i ekološke politike "velike desetorke".
U aprilu 2014. brojni vodeći evropski proizvođači hrane i pića, uključujući Unilever i Nestle, potpisali su deklaraciju sa ciljem da prehrambeni sistem EU postane što održiviji.
Oksfam je razvojna organizacija koja se bori protiv siromaštva i nepravde u svetu. To je međunarodna konfederacija 17 organizacija koje deluju u 94 zemlje sveta.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
