Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 IPCC: Mnogi rizici globalnog zagrevanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Posledice klimatskih promena već su tu i samo će se pogoršavati ako se nešto brzo ne učini, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). U izveštaju koji je objavljen 31. marta u japanskom gradu Jokohama upozorava se na moguće suše, poplave, bolesti, migracije, probleme u snabdevanju hranom i rizike od izbijanja sukoba usled ekonomskih problema, siromaštva i nedostatka resursa zbog otopljavanja. Evropa, kao i mnogi delovi sveta, već se suočava sa topljenjem glečera, ranijim cvetanjem biljaka i požarima, a u budućnosti bi mogla da se suoči sa poplavama, restrikcijama vode i promenama u poljoprvredi. Jedan od izazova za Evropljanje će biti prilagođavanje stanovništva na vrućine.
"Kako se pojačava zagrevanje tako su verovatnije ozbiljne, svuda prisutne i trajne posledica", upozorava se u izveštaju pod nazivom "Klimatske promene 2014: uticaji, prilagođavanje i rizici".
Izveštaj je rezultat obimnog rada stručnjaka IPCC-a, koji su proučili oko 12.000 izveštaja, i predstavlja najpotpuniju naučnu ocenu stanja od prethodnog izveštaja iz 2007.
Od tog izveštaja predstavnici zemalja u svetu su se bez većeg uspeha sastali u Kopenhagenu, Kankunu i Durbanu kako bi pokušali da postignu dogovor o obavezujućem međunarodnom sporazumu za borbu protiv klimatskih promena. Sledeća konferencija održaće se u Parizu u 2015.
Rad IPCC-a koji okuplja 195 zemalja služi kao osnova za teške međunarodne pregovore o finansiranju aktivnosti u prilagođavanju promenama i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Cilj tih napora jeste da se zagrevanje ograniči na 2 stepena Clezijusa u proseku u odnosu na period pre industrijalizacije.
Prosečna temperatura već je za 0,8 stepeni viša, a prognozira se da će temperatura do kraja veka porasti za 4 stepena u proseku.
Uz povećanje temperature za 4 stepena rizici su "povišeni i vrlo visoki", poput "značajnog izumiranja vrsta" i problema u snabdevanju hranom, ali neki rizici se javljaju i sa otpoljavanjem od 1 ili 2 stepena. Zagrevanje od 2 stepena u odnosu na period pre industrijalizacije mogao bi da nanese gubitke od 0,2 do 2% svetskih godišnjih prihoda.
Promene na svim kontinentima
U izveštaju IPCC-a se navodi da su u proteklih nekoliko decenija klimatske promene uticale na sve kontinente i okeane, pre svega na ekosisteme. U mnogim oblastima promene u količini padavina i topljenje snega i glečera uticale su i na hidrosloške sisteme i kvantitet i kvalitet vodnih resursa.
Klimatske promene "više negativno" nego pozitivno utiču na proizvodnju hrane, a njihovom uticaju su izloženi "svi aspekti snabdevanja hranom", kao što su pristup resursima i stabilnost cena. Rezultat toga će biti povećanje potražnje, što će se posebno osetiti na jugu.
Na proizvodnju pšenice, kukuruza i pirinča uticaće povećanje temperature od 2 stepena u odnosu na nivo zabeležen krajem 20. veka, iako bi "neke oblasti mogle imati koristi" od tog otopljenja, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da će se situacija pogoršati posle 2050.
Klimatske promene će usporiti ekonomski rast i otežati smanjenje siromaštva, stanovništvo će se češće seliti pa će se povećavati rizici od izbijanja sukoba. Upozorava se na mogućnost izbijanja sukoba među državama oko resursa, poput vode ili ribljeg fonda.
Poplavama će biti izloženi priobalni delovi i nizije zbog povećanja nivoa mora, a zdravstveni problemi se očekuju u mnogim oblasitma, posebno u zemljama u razvoju (češći toplotni talasi, loša ishrana i bolesti izazvane zaraženom vodom i hranom).
U izveštaju se navodi da su se promene javile u rasporstranjenosti i broju jedinki, kao i migratornim praksama mnogih kopnenih i morski vrsta. Promene će uticati na "znatan deo kopnenih i morskih vrsta", od kojih mnoge neće moći da dovoljno brzo presele u potrazi za odgovarjaućom klimom.
Ključni morski ekosistemi, poput onih na polovima i koralni grebeni, posebno su izloženi promenama kako raste kiselost okeana, a u mnogim oblastima sveta će se javiti problem sušenja stabala.
Preporuke
IPCC navodi da se rizici klimatskih promena mogu ograničiti tako što će se te promene usporiti i smanjiti.
U izveštaju se predlažu mere prilagođavanja koje treba preduzeti, poput uvođenja sistema uzbunjivanja, izgradnje skloništa od ciklona i poplava, zaštite drveća mangrova koje sprečava eroziju obala, prikupljanje rezervi vode, uvođenje štedljivijih sistema irigacije, novih poljoprivrednih praksi i programa vakcinacije, kao i stvaranje zaštićenih zona.
Mere bi uključivale i zaštitu ugroženih vrsta, raznorvsniji razvoj privrednih delatnosti i bolje procenjivanje neophodnih sredstva za prilagođavanje.
Evropa: poplave, promene u poljorpivredi
U izveštaju se kao promene koje su se već desile u Evropi navode topljenje glečera na Alpima, u Skandinaviji i na Islandu, ranije cvetnje drveća, sve veća područja pod požarima u Grčkoj i Portugaliji i migracije zooplanktona, riba i morskih ptica na sever.
Evropi prete poplave koje su delom i rezultat urbanizacije, restrikcije vode, slabija poljoprivredna proizvodnja na jugu zbog ekstremnih vrućina i njeno poboljšanje na severu Evrope, uticaj toplote na zdravlje i produktivnost stanovništva i kvalitet vazduha.
Kao mere predlažu se prevencija poplava, priprema strategija i tehnologija za štedljivije korišćenje vode, prilagođavanje stanovništva, radnog okruženja i infrastrukture toploti i bolje reagovanje u slučaju požara.
U Africi se kao rizici izdvajaju sve veće iscrpljivanje vodnih resursa, smanjenje poljoprivredne proizvodnje i promene u raspotranjenosti bolesti.
U Aziji će se javiti rizici od poplava i oštećenja infrastrukture i staništa, veće smrtnost zbog ekstremnih vrućina, kao nedostatka vode i hrane zbog suše u nekim oblastima.
U Severnoj Americi poblem će biti korišćenje resura vode, smanjenje poljoprivredne proizvodnje u nekim oblastima zbog manje padavina i rast temeprature i ekstremne vremenske nepogode. Javiće se i zdravstveni problemi i češći požari zbog toplote koja će uticati i na infrastrukturu.
I Latinskoj Americi prete problemi u snabdevanju vodom u polusušnim područjima, kao i opasnost od poplava u naseljima zbog ekstremnih padavina.
U Okeaniji mogući su problemi zbog povećanja nivoa vode i intenzivnih padavina, nestanak određenih vrsta i promene u poljorpivrednoj proizvodnji, dok jugoistoku Australije preti nedostatak vode.
Na polovima će se smaniti staništa belog medveda, što će dovesti do migracije životinja i dolaska novih vrsta. Zbog otopljavanja Arktički okean će biti pogodniji za plovidbu.
Malim ostrvima u svetu preti gubitak resursa, staništa i infrastrukture u priobalnim delovim i nizijama zbog poplava.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
