Lokalne samouprave imaju veliku ulogu u primeni propisa i ostvarivanju standarda EU u mnogim oblastima obuhvaćenim pregovorima o pristupanju, a suočavaju se sa problemom finansiranja i nedovoljnim kapacitetima za dostizanje standarda i korišćenje fondova EU, ocenjeno je na skupu o ulozi lokalnih vlasti u evropskim integracijama u Beogradu. Zbog toga je neophodno da se dobro prirpeme i organizuju ali i da ostave po strani stranačke interese. Boljem praćenju pregovora o članstvu u EU na lokalu trebalo bi da doprinese uvođenje službenika za EU koje je u planu a preko koga će se one pravovremeno obaveštavati o tom procesu. Na skupu je iznet podatak da će Srbija do 2020. godine iz pretpristupnih fondova EU dobiti 160 miliona evra za oblast životne sredine i 175 miliona za poljoprivredni razvoj.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio je 10. decembra da se proces evropskih integracija odigrava u srcu lokalnih samouprava, jer se više od 70% ukupnog zakonodavstva EU primenjuje na lokalnom nivou.
Devenport je na 42. skupštini Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) rekao da su zbog svega toga, kao i zbog boljitka građana, kako je naveo, potrebne dodatne promene. "Vreme je da opštine ostave po strani partijske politike i da se fokusiraju na dugoročnu viziju koja lokalnom stanovništvu donosi koristi, nezavisno od toga koja je partija trenutno na vlasti", istakao je predstavnik EU u Srbiji.
Devenport je rekao da ima "mnogo pozitivnih primera gradova i opština koji iskorišćavaju svoje razvojne mogućnosti efikasnim korišćenjem programa pomoći EU", a kao dobre primere rada lokalnih samouprava naveo je Vranje, Šabac i Novi Sad.
On je međutim kazao da ima i lokalnih samouprava u kojima su programi koje finansira EU prekinuti zbog promene loklanih vlasti ili iz drugih razloga, ali nije želeo da navede o kojim gradovima i opštinama se radi, već je rekao da su u pitanju programi iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede.
Devenport je kazao da je u oblasti ruralnog razvoja i životne sredine potrebna regionalna saradnja i pomoć centralnih vlasti, uz ujedinjavanje kapaciteta i uvođenje novih znanja.
"Već se sprovodi program koji će Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pomoći da se uspostavi efikasan sistem upravljanja zemljištem", kazao je Devenport.
On je predsednicima lokalnih samouprava poručio da se od njih očekuje da ulože napor u strateški razvoj opština u procesu pregovaranja sa EU.
Nužan razvoj kapaciteta
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički je rekla da će u 2015. akcenat biti na reformi državne uprave, jer je to treći stub u Strategiji Evropske komisije za reforme zemalja u regionu. "Jasno nam je da moramo da pojednostavimio regulativu i da pojačamo administrativne kapacitete na lokalnom nivou kako bi mogli da koristimo fondove EU", rekla je ona.
Naglasila je i da lokalne samouprave moraju da preuzmu veću odgovornost u sprovođenju reformi i resurse usmere na one projekte od kojih će građani imati najviše koristi.
Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ocenila je na skupu da je uvođenje službenika za EU u lokalne samouprave vrlo važno za proces pristupanja Srbije Uniji zbog uloge koju lokalni nivo ima u integracijama.
Miščevićeva je podsetila da je pokrenuta inicijativa za uvođenje evropskog službenika na lokalnom nivou, odnosno da je predviđeno da se izmenama zakona uvede ta mogućnost. Dodala je da uvođenje te funkcije nije ništa novo već da se pokazalo kao dobro kod zemalja koje su ranije pregovarale o članstvu u EU.
"Nije u pitanju samo pozicija. Potrebni su nam ljudi koje ćemo obučiti", rekla je ona i istakla da bi preko tog službenika lokalne vlasti bile svakodnevno u kontaktu sa procesom pregovora i pravovremeno upućene u njih.
Za agrar i životnu sredinu iz EU više od 300 miliona evra
Srbija će do 2020. godine iz pretpristupnih fondova EU dobiti 160 miliona evra za oblast životne sredine i 175 miliona evra za poljoprivredni razvoj, rečeno je na skupu.
Koordinatorka u Kancelariji za evropske integracije Sanja Knežević Mitrović rekla je da će od oko 1,4 milijardi evra, koje Srbija ima na raspolaganju u okviru narednog ciklusa IPA, za životnu sredinu biti izdvojeno oko 160 miliona evra, od čega 85 miliona do 2018, a ostatak do 2020.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović je na skupu potvrdio da je odobren program za korišćenje 175 miliona evra za poljoprivredu iz pretpristunih fondova IPARD2 koji su namenjeni Srbiji do 2020.
Golubović je najavio i da će za 10 do 14 dana Uprava za agrarna plaćanja iz Šapca biti premeštena u Beograd.
"Time će biti otklonjen minus u godišnjem izveštaju Evropske komisije", rekao je on i dodao da će ta agencije kasnije postati nacionalna banka za poljoprivredu Srbije.
Životna sredina kao izazov
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović je podsetila da na oblast životne sredine otpada trećina obaveza u procesu pristupanja i da su sadašnje projekcije da će biti potrebno uložiti 10,5 milijardi evra za dostizanje standarda EU na tom planu.
Istakla je da će proriteti Srbije odnosno lokalne samouprave biti upravljanje vodama i otpadom, industrijsko zagađenje i klimatske promene, a očekuje se da će Srbija sa oko 30% učestvovati u finansiranju dostizanja standarda zaštite životne sredine, finansiranjem što iz javnog, što iz privantog sektora.
Božović je rekla da za sada ne raspolaže podacima o tome koliko je Srbija spremna da izdvoji na životnu sredinu, pošto lokalne samouprave i pored obaveze ne dostavljaju podatke koliko izdvajaju za životnu sredinu.
Predsednik odbora za životnu sredinu i vanredne situacije SKGO Radiša Miloešević je rekao da se u Srbiji izdvaja oko 45 evra po stanovniku umesto potrebnih 1.400 evra za životnu sredinu.
Stana Božović je najavila da će 23. decembra biti održan sastanak o načinima za finansiranje zaštite životne sredine i podršku lokalnim vlastima i zajednicama, sobizrom da je Fond za životnu sreidnu zatvoren 2012. godine.
Ubuduće će se za sredstva EU lokalne samouprave sklapati ugovori koje su pripremili ministarstva poljoprivrede i finansija i kojima se uređuju pitanja odgovornosti, nadležnosti i mehanizmi za postizanje ciljeva, rekla je Božović.
Podsetila je da je Srbija u obavezi da do 2018. prenese evropsko zakonodavstvo u oblasti životne sredine i navela da su za dostizanje standarda na tom planu glavni izazovi pitanje finansiranja i nedovoljni stručni kapaciteti, posebno na lokalnom nivou.
EurActiv Srbija
Finansiranje i kapaciteti izazovi na lokalu na putu ka EU 
