Procenjuje se da će Republika Srbija, kako bi ispunila uslove zaštite životne sredine na putu učlanjenja u EU, do 2030. godine utrošiti 10,6 milijardi evra. Najveća ulaganja biće za zaštitu voda od zagađenja, upravljanje otpadom i industrijsko zagađenje. Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodno je da ulaganje u zaštitu životne sredine dostigne do 2,5% BDP. Do 2011. godine, u životnu sredinu ulagano je oko 0,4% BDP a postoje podaci koji ukazuju da je zbog krize ulaganje opalo poslednjih godina na 0,25% BDP. Po iskustvima država u okruženju, 35 – 60% finansijskih tereta podneće lokalne samouprave. Međutim, opštine i gradovi nedovoljno ulažu u životnu sredinu i čak i namenski prikupljena sredstva se ne troše u punom iznosu.

Publikacija Ekološkog centra Stanište "Putokazi za bolje finansiranje zaštite životne sredine u Srbiji na lokalnom nivou", urednik izdanja Dejan Maksimović. Podaci navedeni u istraživanju dobijeni su metodom analize dokumenata - završnih računa svih 145 opština i gradova (centralna Srbija i AP Vojvodina), uporedno sa Izveštajem o bruto naplati javnih prihoda po osnovu naknada za zaštitu životne sredine koji sastavlja Uprava za trezor.

Po zakonu su opštine i gradovi dužni da zbir namenskih naknada koje naplaćuju od građana i privrede, utroše kroz lokalne budžetske fondove, na programe zaštite životne sredine. Međutim, već godinama unazad, opštine za zaštitu životne sredine potroše manje novca nego što namenski kroz naknade naplate. U 2013. godini, zbirni prihodi od namenskih naknada, u svih 145 opština, bili su oko 3 milijarde dinara, a izvršeni rashodi kroz budžetske fondove bili su 2,5 milijarde dinara. Oko 500 miliona dinara namenski je naplaćeno, ali ostalo neutrošeno i preneto u 2014. godinu.

Zbirni iznos neutrošenih sredstava za sve opštine i za sve godine u nazad (2010, 2011, 2012 i 2013), dostigao je 4,1 milijardu dinara. Kod 111 opština i gradova (76,5%) evidentirano je prenošenje neutrošenih sredstva iz prethodnih u 2014. godinu. U 2013. godini, 13 opština nije imalo nikakve namenske budžetske prihode za zaštitu životne sredine, a još 25 opština imale su ove prihode ispod 500.000 dinara.

Veliki iznosi javnog novca troše se na programe koji ne pripadaju životnoj sredini, ne doprinose njenoj zaštiti i unapređenju i ne podupiru nacionalne prioritete EU integracija u ovoj oblasti. Izvršeni rashodi za ove programe se u budžetu beleže kao zaštita životne sredine i finansiraju se namenskim sredstvima budžetskog fonda, ili nenamenskim sredstvima raspoređenim na druge korisnike. Tako se stvara pogrešna slika o visokim ulaganjima u životnu sredinu, ali bez očekivanih rezultata.

Opštine i gradovi subvencionišu svoja javna komunalna preduzeća sa ukupno više od 1 milijardu dinara godišnje, što se beleži kao ulaganje u zaštitu životne sredine. S obzirom na visok iznos, neophodno je da nadležna ministarstva razmotre mogućnost provere da li se zaista radi o programima kojima se štiti i unapređuje životna sredina.

Postoji neusklađenost propisa koji uređuju zaštitu životne sredine i finansije. Potrebno je uspostaviti i održati visok nivo saradnje između ministarstava nadležnih za ove oblasti i civilnog sektora, u cilju usaglašavanja postojeće i predloga nedostajuće regulative, čime bi se bliže i jasnije propisale obaveze lokalnih samouprava.

Budžetsko i računovodstveno izveštavanje nisu pouzdani, niti su dovršeni. Podaci o izvršenim rashodima nisu lako dostupni javnosti. Izostaje državna kontrola, u smislu obrade, analize, provere usklađenosti.

Javnost nedovoljno učestvuje u odlučivanju o sadržaju lokalnih programa korišćenja sredstava budžetskog fonda, kao i u drugim oblastima zaštite životne sredine. Svest o tome imaju i lokalni donosioci odluka, koji su u 75% slučajeva potvrdili nedovoljno učešće javnosti. Nevladine organizacije ne veruju mnogo institucijama, 55% njih smatra da svojim učestvovanjem neće suštinski uticati na odluke.

Iako je postojanje strategije važan uslov za konkurisanje u EU, a sve češće i domaćim fondovima, samo 46 opština i gradova ima lokalnu strategiju zaštite životne sredine. Većina postojećih dokumenata je zastarela (u 26 opština), jer su usvojeni do 2006. godine. Samo u 9 opština osnovani su saveti za zaštitu životne sredine, sastavljeni od predstavnika vlasti i javnosti, kao instrumenti direktne primene Arhuske konvencije.

PREPORUKE

Državni nivo

pravni okvir

• Zakonom i drugim aktima propisati mere koje će se preduzeti u slučajevima kada lokalne samouprave za programe zaštite životne sredine izvrše manje rashoda od iznosa namenskih prihoda iz naknada (ograničiti učešće na konkursima naležnog Ministarstva, privremena obustava transfera).
• Vratiti naknadu za korišćenje motornih vozila i utvrditi skalu raspodele prihoda između lokalnih i republičkog budžeta, u zavisnosti od razvijenosti opštine. Zbog važnosti zaštite životne sredine, razmotriti mogućnost prevođenja namenskih naknada iz parafiskalnih formi u režim poreza.
• Doneti podzakonski akt o kriterijumima za utvrđivanje sadržaja i načinu pripreme Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru usaglasiti sa regulativom zaštite životne sredine.
• Zakonom utvrditi obavezu donošenja i sprovođenja lokalnih strategija i akcionih planova zaštite životne sredine, propisati rok za ispunjenje ove obaveze. Utvrditi mere koje će se preduzeti ukoliko lokalne samourave ne ispune obaveze.
• Zakonom propisati osnivanje lokalnih Saveta za zaštitu životne sredine, kao modela praktične primene Arhuske konvencije.

institucionalni nivo

• Razviti procedure za redovnu i široku saradnju između ministarstava nadležnih za zaštitu životne sredine i finansija, kao i za saradnju sa OCD, po pitanju kontrole sistema finansiranja, sprovođenja politike životne sredine na lokalnom nivou, razmene informacija, donošenja nove i usaglašavanja postojeće pravne regulative.
• Dovršiti zakonom propisan sistem kontrolisanja i izveštavanja o izvršenju budžetskih rashoda. Ekoregistar ažurirati sa programima korišćenja sredstava budžetskog fonda za svaku opštinu i izveštajima o izvršenju ovih programa.
• Programom državnih konkursa podsticati lokalne projekte koji doprinose EU integracijama. Podsticati izradu strategija zaštite životne sredine, naročito u ekonomski nerazvijenim područjima i ako su u pitanju inicijative OCD.
• Sprovesti program obuke lokalnih donosilaca odluka i organa vlasti o značaju strateškog planiranja i učešća građana u odlučivanju.

Lokalni nivo

pravni okvir

• Sve lokalne samouprave u Srbiji koje to nisu učinile, treba da razmotre mogućnost uvođenja lokalnih naknada za zaštitu životne sredine. Pri tome treba voditi računa o pravičnosti i uravnoteženosti iznosa naknade za različite obveznike plaćanja, učešću građana u odlučivanju, transparentnosti trošenja i vidljivosti efekata nakon njihovog uvođenja.
• Doneti zaključke opštinskih/gradskih veća o pokretanju procesa izrade lokalne strategije i akcionog plana zaštite životne sredine u onim lokalnim samoupravama koje do sada takve dokumente nisu donele. Planirati sredstva za izradu strategije u lokalnom budžetskom fondu.
• Doneti zaključke opštinskih/gradskih veća ili Odluke lokalnih skupština o osnivanju Saveta za zaštitu životne sredine. Aktom obezbediti uticaj Saveta u odlučivanje o programu korišćenja budžetskog fonda, o lokalnim naknadama, o strateškoj proceni uticaja, o prioritetima i drugim pitanjima. Takođe, aktom predvideti što veće i šire prisustvo i učešće javnosti u radu Saveta.

institucionalni nivo

• Uvesti u institucionalnu praksu javne rasprave i druge oblike širokog učešća javnosti prilikom usvajanja programa budžetskog fonda i odluka o lokalnim naknadama za zaštitu životne sredine.
• Za izradu lokalne strategije odabrati participativne metode, koje podstiču šire učešće građana, od početka izrade dokumenta do njegovog usvajanja i implementacije.
• U opštinama koje su usvojile strategiju zaštite životne sredine, projekte iz akcionih planova uvrstiti u programe budžetskih Fondova i drugih korisnika budžeta. Na konkursima za OCD, podržati projekte koji jasno doprinose ispunjenju prioriteta strategije.

Civilno društvo

na nivou države

• Formirati nacionalnu mrežu lokalnih OCD koje će nadzirati javne finansije u oblasti zaštite životne sredine u svojim lokalnim samoupravama.
• Sprovesti program obuke za podizanje kapaciteta OCD za nadziranje javnih finansija (radionice, treninzi, publikacije, internet prezentacije, TV emisije, kampanje, stručne konsultacije).
• Podrška NVO projektima koji doprinose boljoj kontroli javnih finansija u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.
• Javno zagovaranje sa ciljem promovisanja značaja izrade i sprovođenja strategije zaštite životne sredine, kampanje za strateškog planiranja.
• Sprovesti program tehničke pomoći lokalnim samoupravama i ekološkim OCD, u cilju boljeg, efikasnijeg i transparentnijeg finansiranja programa zaštite životne sredine.

na lokalnom nivou

• Doprinos izradi lokalnih programa budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine (učešće NVO u kreiranju programa fonda, javne rasprave).
• Podrška NVO projektima koji doprinose boljoj kontroli javnih finansija u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou.
• Planiranje i sprovođenje projekata lokalnih ekoloških NVO u cilju promovisanja značaja, pokretanja strateškog planiranja, kao i druge aktivnosti koje doprinose zaštiti životne sredine i razvoju ekološke svesti.

Foto: logo Ekološkog centra Stanište

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Finansiranje i kapaciteti izazovi na lokalu na putu ka EU
  
• 

  Vesti

  : Pred Srbijom ispunjavanje ekoloških obaveza u energetici
  
• 

  Vesti

  : Primena većine ekoloških standarda EU do pristupanja
  
• 

  Vesti

  : Usklađivanje sa EU u oblasti životne sredine do 2030.
  

Dokumenti

Putokazi Studija.pdf