Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U SAD nestalo više od 40% kolonija pčela
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U SAD je za godinu dana nestalo 42% kolonija pčela, što su drugi najveći gubici za devet godina, pokazali su preliminarni podaci godišnjeg izveštaja o pčelama. Kao uzrok velike smrtnosti pčela pominje se kombinacija više faktora, poput parazita, loše ishrane i uticaja pesticida. U EU su zabranjene tri grupe pesticida neonikotinoida koji, kako se smatra, negitivno utiču na pčele. Njihova upotreba je i dalje dozvoljena u SAD, ali je u aprilu uveden moratorijum na upotrebu pesticida iz grupe neonikotinoida dok se ne donesu konačni zaključci o rizicima.
Američki pčelari su u periodu od aprila 2014. do aprila 2015. izgubili 42,1% kolonija ili dve od pet kolonija, navodi se u preliminarnom izveštaju istraživačko-naučne Platforme za pčelarstvo koju podržava američko Ministarstvo poljoprivrede.
Ti gubici, kao i gubici beleženi od 2006, suviše su veliki za održivost sistema, saopštila je mreža Partnerstvo za pčelarstvo (Bee Informed Partnership).
U periodu 2012-2013. zabeleženi su najveći gubici pčela u SAD. Tada je nestalo 45% kolonija pčela.
"Ovaj problem sa pčelama je snažan signal da se nešto loše dešava sa našim poljoprivrednim ekosistemom", reko je autor studije Kit Delaplejn (Keith Delaplane) sa Univerziteta u DŽordžiji.
Prema istraživanju, u osam saveznih država od aprila prošle godine uginulo je i 60% kolonija.
Ipak, stručnjaci navode da nije sve tako crno. Kada kolonija ugine, pčelari preživle pčele razdvajaju, stvaraju nove kolonije i njihov broj ponovo raste, rekao je Delaplejn, ali je dodao da se time pčele isrcpljuju.
Preliminarni izveštaj o gubicama kolonija pčela objavljen je 13. maja ali su zvaničnici stavili do znanja da bi podaci mogli još da se promene. Konačni izveštaj biće objavljen krajem godine.
Viša stopa smrtnosti tokom leta
Entomologe je šokiralo to što je prvi put konstatovano da pčele umiru više leti nego zimi, rekao je autor studije Denis vanEngelsdopr (Dennis).
Istraživanje je pokazalo da su pčelari izgubili 27,4% kolonija tokom leta, što je 19,8% više nego prethodnog leta, navodi agencija Asošiejted pres.
"To je kao da vidite da je stopa umrlih od gripa veća leti nego zimi", rekao je vanEngelsdorp i dodao da se "prosto ne očekuje da kolonije umiru u toj meri tokom leta".
Velika smrtnost pčela tokom proteklih godina i dalje nije u potpunosti objašnjena. Kao uzrok pominju se paraziti, bolesti, pesticidi i drugi vrste zagađenja kako bi se objasnio poremećaj propadanja kolonija.
Delaplejn i vanEngelsdorp su rekli da je razlog smrti pčela kombinacija parazita, loše ishrane i pesticida.
Kod pčelara sa manje od 50 kolonija glavni uzrok uginuća pčela je grinja varroa, parazit koji se brzo širi kolonijom. Kod velikih komercijalnih pčelara uzroci uginuća pčela nisu jasni.
S druge strane, stručnjak za pčelarstvo u proizvođaču pesticida Bajer (Bayer) Dik Rodžers (Dick) rekao je da ovi podaci uopšte nisu neuobičajeni i da je konačni zaključak istraživanja da je sada više kolonija nego godinu dana ranije: 2,47 miliona košnica u 2015. naspram 2,63 miliona u 2014.
VanEngelsdorp je rekao da to ne znači da je zdravlje pčela bolje ili stabilnije.
Izveštaj je izazvao zabrinutost u SAD zbog izumiranja pčela koje su oprašivači mnogih biljnih kultura, poput jabuka i badema.
"Ti užasni podaci samo se nastavljaju na gubitke od proteklih godina koji ugrožavaju naš prehrambeni sistem", rekala je Tifani Fink-Hejns (Tiffany Finck-Haynes), aktivistkinja pokreta "Prijatelji zemlje" (Friend of the Earth). "Nauka je jasna. Moramo odmah delovati kako bi zaštitili ključne oprašivače od pesticida", rekla je ona.
U aprilu Agencija za zaštitu životne sredine je uvela moratorijum na upotrebu pesticida iz grupe neonikotinioida dok se ne donesu zaključci o rizicima.
Američki predsednik Barak Obama je u junu 2014. pozvao na razvijanje strategije za zaštitu pčela na nivou cele države, a Bela kuća je 19. maja predstavila akcioni plan za očuvanje pčela i drugih oprašivača.
Savetnik američkog predsednika za nauku DŽon Holdren je tom prilikom rekao da oprašivanje koje objavljaju pčele obezbeđuje godišnje prinose u poljoprivredi vredne 15 milijardi dolara.
Planom Bele kuće je predviđeno da se mortalitet pčela tokom zime ograniči na najviše 15% populacije u narednih 10 godina a u periodu od 5 godina obnovi prirodno stanište površine od 2,8 miliona hektara. To bi se sotvarilo delovanjem saveznih vlasti i kroz javno-privanto partnerstvo.
Takođe, vlasti nameravaju i da obnove populaciju leptira monarha (Danaus plexippus). Bbroj ovih leptira koji se zimi sele na jug, pre svega u Meksiko, smanjio se za 90% u protekle decenije. Sada američke vlasti planiraju da u saradnji sa meksičkim vlastima povećaju broj leptira na 225 miliona jedinki i to u periodu od pet godina na šumskom području površine 6 hektara u Meksiku.
Razne savezne agencije su uključene u napore da se obezbedi veća raznolikost biljnog sveta, prilagođena potrebama u ishrani pčela i drugih oprašivača, na zemljištu koje je u nadležnosti saveznih vlasti. Naučnici navode da pčele nemaju dovoljno izvora hrane pošto se najčešće samo jedna vrsta biljaka gaji na velikim poljoprivrednim površinama.
Bela kuća je međutim oprezna kada je reč o uticaju pesticida. "Pesticidi igraju ključnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji i za naše zdravlje. Ublažavanje njihovog uticaja na pčele prioritet je saveznih vlasti", navodi se u dokumentu.
Izvor: AFP, AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
