Srbija je prvi put prihvatila precizne ciljeve za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte u okviru priprema za svetsku konferenciju o klimi u Parizu. To je do sada, kako je rečeno na skupu o klimatskim promenama u Beogradu, prihvatila 41 zemlja, dok se u 70 nacionalni ciljevi smanjenja pripremaju. Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da prema planu koji je 11. juna usvojila i vlada, Srbija treba da smanji emisije gasova koji utiču na globalno zagrevanje za 9,8% u odnosu na 1990. godinu. Potpredsednik Evropske komisije za energetsku uniju Maroš Šefčovič rekao je da će Srbija, kao prva u regionu koja je prihvatila obaveze, biti primer za druge zemlje u naporima da se i one pridobiju za svetsku borbu protiv klimatskih promena. Ekološke organizacije, međutim, ukazuju da je Srbija postavljeni cilj već prevazišla i da je tako sebi dala mogućnost da do 2030. čak poveća emisije.
Srbija se u prethodnom svetskom okviru za smanjenje emisija, protokolu iz Kjota, vodila kao zemlja u razvoju, i kao takva nije imala precizne obaveze za smanjenje emisije ugljen dioksida.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković objavila je na konferenciji evropskog regionalnog projekta za zaštitu životne sredine i klimu (ECRAN) da je Srbija utvrdila cilj da smanji emisije 9,8% u odnosu na 1990. godine, što je standardna referenca za merenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
"Znamo da je ovo velika obaveza ali želimo da poručimo međunarodnoj zajednici da može da računa na podršku Srbije u borbi protiv klimatskih promena", rekla je Bogosavljević Bošković.
Izradu je, kako je navela, iniciralo ministarstvo nadležno za životnu sredinu, procene su urađene uz pomoć međunarodnih projekata i EU, a taj dokument je usvojen 11. juna i u Vladi Srbije.
"U narednim danima ovaj plan ćemo dostaviti Sekretarijatu Konvencije", rekla je ona na konferenciji o životnoj sredini uz podršku EU ECRAN.
Za sada je ostalo nejasno da li je Kosovo obuhvaćeno ovim planom, budući da su referentni podaci iz 1990. godine, a da je procena smanjenja rađena na osnovu aktuelnih statističkih podataka i strategija i planskih dokumenata, kojima Kosovo uglavnom nije obuhvaćeno.
Pored toga, u Prvom dvogodišnjem ažuriranom izveštaju Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime iz aprila 2015. godine navodi se da je Srbija u 2013. godini smanjila emisije sa efektom staklene bašte za 25,1% u odnosu na 1990. godinu. Svojim, kako navode ekološke organizacije, neambicioznim planom Srbija je sebi čak otvorila prostor za povećanje emisija do 2030. godine.
Bolje sprečiti nego lečiti
Srbija uveliko oseća klimatske promene, pa je i to dobar motiv za priključenje svetskim naporima.
Bogosavljević Bošković je rekla da se materijalna šteta od 2000. godine izazvana klimatskim promenama procenjuje na više od 5 milijardi evra, od čega je oko 70 odsto posledica suša i visokih temperatura. Samo od poplava 2014. godine šteta je iznosila više od 1,7 mlijardi evra.
Potpredsednik Evropske komisije za energetsku uniju Maroš Šefčovič podsetio je da je EU nakon poplava u Srbiji i BiH pružila veliku pomoć, i tehničku i materijalnu, i naveo da se na takvu solidarnost može računati i ubuduće.
Poručio je međutim da je prevencija ekstremnih vremenskih uslova bolje rešenje od otklanjanja štete, i da je zato EU preuzela ambiciozni cilj.
Kako je rekao, cilj EU da do 2030. smanji emisije za 40% u odnosu na 1990. godinu znači da će se smanjiti jednaka količina emisija koju sada emituju tri velike zemlje članice, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Naveo je da briga o klimi i privredi nije protivrečna, kao i da je i u doba krize u EU nastavljen rast oblasti u vezi sa zelenom ekonomijom.
Šefčovič je pohvalio Srbiju što je prva među kandidatima preuzela obavezu, i naveo da će biti često navođena kao primer da je to moguće uraditi.
Pripreme za Pariz: Ni na pola puta
Ambasadorka Francuske u Srbiji čestitala je Srbiji na usvojenim ograničenjima emisija kao na značajnom koraku.
Ona je rekla da je, zaključno sa Srbijom, obaveze prihvatila 41 zemlja sa više od trećine svetskih emisija, dok ih više od 70 priprema.
Kako je navela, očekuje se da će do konferencije o klimi ove godine u Parizu obavezujuća ograničenja prihvatiti zemlje sa više od 90% svetskih emisija.
Kako prenosi agencija AP, prva istraživanja istraživača klime i ekoloških organizacija kažu da do sada prijavljeni obavezujući ciljevi neće biti dovoljni da se zauzda globalno zagrevanje, odnosno da se održi do porasta temperature od 2 Celzijusa do kraja veka.
EU ima najambiciozniji cilj, koji je već donekle ostvarila, smanjenjem od 20% od 1990. godine, pre svega korišćenjem obnovljivih izvora. Oni čine 15% energetskog miksa, a plan je da se poveća na 27% do 2030. godine.
Trenutno drugi svetski zagađivač SAD; koji u prethodnom svetskom sporazumu nije želeo da istakne ciljeve, sada planira da smanji emisije za 26 do 28% u odnosu na 2005. godinu, što je prema istraživačkoj grupi Klajmat ekšen treker koja analizira ciljeve zemalja, jednako smanjenju od 14 do 17% u odnosu na 1990. godinu.
Većina zemalja u razvoju u narednoj deceniji neće smanjiti emisije jer koriste fosilna goriva za razvoj privrede, ali mogu da uspore emisije povećanjem udela obnovljivih izbora, povećanjem energetske efikasnosti i sličnim merama. Većina velikih zemalja iz ove grupe, poput Kine i Brazila, tek treba da dostavi planove.
EurActiv Srbija
Srbija prvi put prihvatila obaveze za smanjenje C02 
